Пређи на садржај

Копа Америка 1975.

С Википедије, слободне енциклопедије
Копа Америка 1975.
Лого првенства
Детаљи такмичења
Датум17. јул28. октобар 1975.
Екипе10 (из 1. конфедерације)
Стадиони12 (из 11 градова)
Коначан пласман
Шампиони Перу (2. титула)
Друго место Колумбија
Треће место Бразил
Четврто место Уругвај
Статистике турнира
Одиграно утакмица25
Постигнуто голова79 (3,16 по мечу)
Укупно гледалаца1.053.000 (42.120 по мечу)
Најбољи стрелацКолумбија Е. Дијаз
Аргентина Луке
(по 4. гола)
Најбољи играчПеру Кубиљас[1]
Уругвај 1967
КОНМЕБОЛ
КОНМЕБОЛ
1979

Копа Америка 1975. је било тридесето издање овог такмичења. Првенство је одржано од 17. јула до 28. октобра 1975. године. По први пут није постојало фиксно место одржавања турнира, а све утакмице су се играле током три месеца у свакој земљи учесници. Осим тога, турнир је променио име из Првенство Јужне Америке у фудбалу у Копа Америка. Учествовало је свих десет земаља КОНМЕБОЛ-а, а бранилац титуле Уругвај је прву утакмицу одиграо тек у полуфиналу, а остали учесници су такмичење почели у групној фази. Нови првак Јужноамеричког првенства је постала репрезентација Перуа по други пут у својој историји.[2]

У полуфиналу играли су Перу и Бразил. У првој утакмици Перу је победио са 3:1 док је у другој утакмици победио Бразил са 2:0. Овиме је резултат био изједначен 3:3. Савези Бразила и Перуа су донели одлуку да се победник одлучи жребом. Увек се причало да је ћерка перуанског званичника Теофила Салинаса из гласачке кутије извадила пластични листић, претходно замрзнут, на коме је писало „Перу”. Бивши играчи Перси Рохас и „Панадеро” Дијаз једном су ово прокоментарисали: „Не знам, али легенда каже да је Салинас охладио гласачки листић пре жреба, а девојка је узела најхладнији”, рекао је Перси. „Важно је да је Перу отишао у финале, победили смо Колумбију и били шампиони. Остало су нагађања", рекао је Бакер.[3].

Учесници

[уреди | уреди извор]

На првенству Јужне Америке учествовало десет репрезентација: Боливија, Перу, Бразил, Колумбија, Еквадор, Парагвај, Аргентина, Уругвај, Чиле и Венецуела. Репрезентација која је освојила прво место у групи је ишла у полуфинално такмичење. Победник полуфинала из две утакмице, гост домаћин, је ишао у финале.

  1.  Аргентина

2.  Бразил
3.  Парагвај
4.  Перу
5.  Колумбија
6.  Боливија
7.  Еквадор
8.  Уругвај
9.  Чиле
10.  Венецуела

Градови домаћини и стадиони

[уреди | уреди извор]
Каракас, Венецуела Бело Оризонте, Бразил Росарио, Аргентина Сантијаго, Чиле Оруро, Боливија Лима, Перу
Олимпико Минеирао Хиганте де Аројито Насионал Хесус Бермудез Насионал
Капацитет: 23.940 Капацитет: 72.000 Капацитет: 45.465 Капацитет: 66.660 Капацитет: 33.000 Капацитет: 50.000
Олимпико, Каракас Минеирао Гиганте Насионал, Чиле Хесус Б. Насионал, Перу
Лима, Перу Богота, Колумбија Гвајакил, Еквадор Кито, Еквадор Асунсион, Парагвај Монтевидео, Уругвај
Алехандро Виљануева Ел Кампин Модело Олимпико Атахуалпа Дефенсорес дел Чако Сентенарио
Капацитет: 33.938 Капацитет: 36.343 Капацитет: 42.000 Капацитет: 35.742 Капацитет: 42.354 Капацитет: 76.609
Ел Кампин Модело Олимпико Атахуалпа Дефенсорес де Чако Сентенарио

Први круг

[уреди | уреди извор]

Тимови су били подељени у три групе од по три тима. Сваки тим је играо два пута (код куће и у гостима) против других тимова у својој групи, са два бода за победу, један бод за нерешено и без бодова за пораз. Победници сваке групе пласирали су се у полуфинале где их је чекао Уругвај као владајући шампион и четврта репрезентација полуфинала

Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Бразил 4 4 0 0 13 1 +12 8
 Аргентина 4 2 0 2 17 4 +13 4
 Венецуела 4 0 0 4 1 26 −25 0

Утакмице

[уреди | уреди извор]
Венецуела 0–4 Бразил
Извештај Ромеу Гол 2
Данивал Гол 50
Палхиња Гол 8288
Гледалаца: 20.000
Судија: Карлос Риверо (Перу)

Венецуела 1–5 Аргентина
Ириарте Гол 14 Луке Гол 123466
Кемпес Гол 30
Ардилес Гол 86
Гледалаца: 15.000
Судија: Рафаел Ормазабал (Чиле)

Бразил 2–1 Аргентина
Нелињо Гол 3155 (пен.) Асад Гол 11
Гледалаца: 80.000
Судија: Рамон Барето (Уругвај)

Аргентина 11–0 Венецуела
Д. Килер Гол 84162
Гаљего Гол 14
Ардилес Гол 39
Кемпес Гол 5381
Занабрија Гол 5664
Боведа Гол 80
Луке Гол 85
Гледалаца: 50.000
Судија: Педро Рејес (Перу)

Бразил 6–0 Венецуела
Батата Гол 679
Нелињо Гол 9
Данивал Гол 37
Кампос Гол 53
Палхиња Гол 65
Гледалаца: 32.000
Судија: Карлос Риверо (Перу)

Аргентина 0–1 Бразил
Данивал Гол 45
Гледалаца: 50.000
Судија: Карлос Роблес (Чиле)
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Перу 4 3 1 0 8 3 +5 7
 Чиле 4 1 1 2 7 6 +1 3
 Боливија 4 1 0 3 3 9 −6 2

Утакмице

[уреди | уреди извор]
Чиле 1–1 Перу
Крисосто Гол 10 Рохас Гол 72
Гледалаца: 50.000
Судија: Омар Делгадо (Колумбија)

Боливија 2–1 Чиле
Меца Гол 6075 Гамбоа Гол 41
Гледалаца: 18.000
Судија: Ектор Ортиз (Парагвај)

Боливија 0–1 Перу
Рамирез Гол 17
Гледалаца: 18.000
Судија: Алберто Дукатељи (Аргентина)

Перу 3–1 Боливија
Рамирез Гол 7 (пен.)
Куето Гол 26
Облитас Гол 52
Меца Гол 58 (пен.)
Гледалаца: 40.000
Судија: Ромуалдо Арпи Филхо (Бразил)

Чиле 4–0 Боливија
Аранеда Гол 4087
Ахумада Гол 61
Гамбоа Гол 71
Гледалаца: 15.000
Судија: Артуро Итуралде (Аргентина)

Перу 3–1 Чиле
Рохас Гол 3
Облитас Гол 32
Кубиљас Гол 39
Реиносо Гол 76
Гледалаца: 35.000
Судија: Хуан Хосе Фортунато (Уругвај)
Репрезентација И Д Н И ДГ ПГ ГР Бод.
 Колумбија 4 4 0 0 7 1 +6 8
 Парагвај 4 1 1 2 5 5 0 3
 Еквадор 4 0 1 3 4 10 −6 1

Утакмице

[уреди | уреди извор]
Колумбија 1–0 Парагвај
Дијаз Гол 83
Гледалаца: 60.000
Судија: Ромуалдо Арпи Филхо (Бразил)

Еквадор 2–2 Парагвај
Ласо Гол 38
Кастањеда Гол 47
Киесе Гол 1687
Гледалаца: 50.000
Судија: Марио Фиоренза (Венецуела)

Еквадор 1–3 Колумбија
Карера Гол 40 Ортиз Гол 15
Ретат Гол 75
Кастро Гол 83
Гледалаца: 45.000
Судија: Мигел Анхел Комесања (Аргентина)

Парагвај 0–1 Колумбија
Дијаз Гол 40
Гледалаца: 50.000
Судија: Арналдо Сезар Коелхо (Бразил)
Match abandoned at 43'

Колумбија 2–0 Еквадор
Дијаз Гол 15
Калеро Гол 42
Гледалаца: 50.000
Судија: Карлос Роблес (Чиле)

Парагвај 3–1 Еквадор
Баез Гол 21
Ролон Гол 3958
Кастањеда Гол 31
Гледалаца: 10.000
Судија: Армандо Маркез (Бразил)

Полуфинале

[уреди | уреди извор]
Колумбија 3–0 Уругвај
Анхуло Гол 53
Ортиз Гол 70
Дијаз Гол 90
де лос Сантос Red card 17
Гледалаца: 55,000
Судија: Цезар Ороско (Перу)

Бразил 1–3 Перу
Батат Гол 54 Касарето Гол 1988
Кубиљас Гол 82
Гледалаца: 75,000
Судија: Мигел Анхел Комесања (Аргентина)

Уругвај 1–0 Колумбија
Морена Гол 17 (пен.) Red card 80
Гледалаца: 70.000
Судија: Рафаел Хормазабал (Чиле)

Перу 0–2 Бразил
Мелендез Гол 10 (а.г.)
Кампос Гол 61
Гледалаца: 35.000
Судија: Артуро Итуралде (Аргентина)

(*) Жребом је одлучено да је победник репрезентација Перуа.

Финале се играло у две утакмице и победник, шампион је репрезентација са више победа. Гол разлика се не рачуна.

У првом мечу Колумбија је у Боготи савладала Перу са 1:0. У другом мечу, Перу је у Лими савладао Колумбију са 2:0. Пошто је сваки тим победио у свом мечу (оба као домаћини), имали су исти број бодова, па је трећи меч морао да се одигра на неутралном терену да би се одлучио шампион. Трећа утакмица одиграна је у Венецуели где је Перу савладао Колумбију 1:0. Тако је Перу по други пут постао шампион Копа Америка[4].

Колумбија 1–0 Перу
Кастро Гол 38
Гледалаца: 50.000
Судија: Мигел Комесања (Аргентина)

Перу 2–0 Колумбија
Облитас Гол 18
Рамирез Гол 44
Гледалаца: 50.000
Судија: Хуан Силвахно (Чиле)

Перу 1–0 Колумбија
Сотил Гол 25
Гледалаца: 30.000
Судија: Рамон Барето (Уругвај)

Листа стрелаца

[уреди | уреди извор]

На овом првенству укупно 42 стрелаца је постигло 79 голова, титулу најбољег стрелца јсу поделили аргентинац Леополдо Луке и колумбијац Ернесто Дијаз са по 4 постигнута гола.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]