Пређи на садржај

Корисник:Маја 379/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Кристијан Диор
Кристијан Диор
Лични подаци
Пуно имеКристијан Диор
Датум рођења(1905-01-21)21. јануар 1905.
Место рођењаГранвил, Француска
Датум смрти24. октобар 1957.(1957-10-24) (59 год.)
Место смртиМонтекатини, Италија
Националностфранцуз
Занимањемодни дизајнер
Породица
РодитељиМорис Диор
Мадлен Диор
ПородицаКетрин Диор (сестра)

Џеклин Диор (сестра) Бернард Диор (брат)

Рејмонд Диор (брат)
Sciences Po Collège Stanislas de Paris

Кристијан Диор (21. јануар 1905 — 24. октобар 1957) је био француски модни дизајнер, најпознатији као оснивач једне од водећих светских модних кућа Кристијан Диор СЕ, која је сада у власништву матичне компаније LBMH.[1] . Његове модне куће познате су широм света, тачније „на пет континената у само једној деценији“ (Сауер). Диор је друго дете у седмочланој породици, рођеној од стране Мориса Диора и Мадлен Мартин, у граду Гранвил.[2][3]

Диорове уметничке вештине довеле су до његовог запошљавања и дизајна за различите познате модне иконе у покушајима да сачува модну индустрију током Другог светског рата.[4] После Другог светског рата, Диор је основао и основао модну кућу Диор, са Диоровом колекцијом "Нев Лоок" револуционисала је женску хаљину и допринела поновном успостављању Париза као центра модног света.[5] Током Диоровог живота, Диор је освојио бројне награде за најбољи дизајн костима и одао му признање разним савременим иконама.

Често називан краљем моде, Кристијан Диор је током живота створио један од најуспешнијих брендова који се и данас, скоро шест деценија после његове смрти, налази на врху светске модне сцене...[6]

Име Кристијан Диор синоним је за луксуз и високу моду јер су његове креације одувек представљале дефиницију класичне женске елеганције.

Током Другог светског рата рационализација материјала била је веома строга, па се израда оковратника, манжетни и осталих додатака сматрала луксузом, а свила је била употребљавана само за израду падобрана. Због тога је појава Диоровог ,,Нев Лоока” у послератном периоду представљала је грешни хедонизам.[7]

Један од најзначајнијих креатора XX века рођен је 21. јануара 1905. године у Гранвилу, лепом градићу на обали Нормандије као друго од петоро деце Александра Луја Мориса Диора, веома богатог произвођача гнојива.[8]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Кристијан Диор (1954) - модни креатор

Дом и музеј Кристијан Диор у Гранвилу, Француска.[9] Кристијан Диор је рођен у Гранвилу, приморском граду на обали Нормандије у Француској. Био је друго од петоро деце коју су родили Морис Диор, богати произвођач ђубрива (породична фирма је била Диор Фререс), и његова супруга, бивша Мадлен Мартин. Имао је четворо браће и сестара: Рејмона (отац Франсоаз Диор), Жаклин, Бернарда и Кетрин Диор. Када је Кристијан имао око пет година, породица се преселила у Париз, али се ипак вратила на обалу Нормандије на летњи одмор.

Диорова породица се надала да ће постати дипломата, али Диор је желео да се бави уметношћу.[10]

Породица је живела у прелепој кући сиво-ружичасте боје на самом клифу с којег се пружао спектакуларан поглед на море. Иако се фамилија 1910. године преселила у Париз, и даље су често боравили у чаробном Гранвилу, те не чуди да се код малог Кристијана још у детињству појавило интересовање за уметност па је знао дане да проводи у соби цртајући.

Диор је желео да постане архитекта, што његова породица није одобравала и на чије инсистирање је завршио студије на Институту политичких наука. Схвативши да од дипломатске каријере нема ништа, отац је Кристијану 1928. године дао новац за оснивање галерије, под условом да се нигде не помиње породично презиме.[11] Да би зарадио новац, продавао је своје модне скице испред своје куће за око 10 центи сваки. Године 1928. Диор је напустио школу и добио новац од свог оца за финансирање мале уметничке галерије, где су он и његов пријатељ продавали уметнине попут Пабла Пикаса.[12] Галерија је затворена три године касније, након смрти Диорове мајке и брата, као и финансијских проблема током велике депресије због којих је његов отац изгубио контролу над породичним послом.

Од 1937. Диор је био запослен код модног дизајнера Роберта Пигуета, који му је дао прилику да дизајнира три Пигует колекције.[13] Диор ће касније рећи да га је „Роберт Пигует" научио врлинама једноставности кроз које мора доћи до праве елеганције.“ Један од његових оригиналних дизајна за Пигует, дневна хаљина са кратком, пуном сукњом под називом „Цафе Англаис“ , је био посебно добро примљен. Док је био у Пигуету, Диор је радио заједно са Пјером Балменом, а као дизајнер куће наследио га је Марк Боxан – који ће 1960. постати шеф дизајна за Кристијан Диор Париз. Диор је напустио Пигеа када је позван на војну службу.[14]

Године 1942, када је Диор напустио војску, придружио се модној кући Луциен Лелонг, где су он и Балмаин били главни дизајнери.[15] За време Другог светског рата, Диор, као запосленик Лелонга – који је радио на очувању француске модне индустрије током рата из економских и уметничких разлога – у покушају да сачува модну индустрију током рата, Диор је дизајнирао хаљине за жене. Нацистички официри и француски сарадници, као и друге модне куће које су остале у послу током рата, укључујући Жан Пату, Жан Ланвин и Нину Ричи. Његова сестра, Катарина (1917–2008), била је чланица француског покрета отпора, ухватио је Гестапо и послао у концентрациони логор Равенсбрик,

Mузеј Кристијан Диор

где је била затворена до ослобођења у мају 1945. године. Године 1947. он је свој дебитантски мирис назвао Мисс Диор у знак почасти својој сестри.[16]

Рађање бренда

[уреди | уреди извор]

Одмах по упознавању, Диор је Бусаку представио своју визију моде и 16. децембра 1946. у приватној кући на авенији Монтањ број 30 у Паризу рођена је кућа “Диор”. Ипак, за рођендан се узима други датум – 12. фебруар 1947. године када је Диор представио своју колекцију високе моде „Corolle“ за коју је сам креатор рекао: „Створио сам жену-цвет“.[17] Наиме, силуета жене у тој његовој новој гардероби, уског горњег и широког доњег дела, подсећала је на цвет, а појам према којем ће та креаторска творевина остати упамћена у историји моде је “Нев Лоок”.

“Нев Лоок” је директно био супростављен дотадашњим модним трендовима.

Приказивао је женственост голим раменима, утегнутим струком и сукњама од луксузних материјала, а Диор се показао као мајстор у креирању женских силуета и елегантних облина.

Врхунац каријере

[уреди | уреди извор]

На врхунцу каријере Кристијан Диор је поставио две кључне одреднице будуће индустрије моде и луксуза: кројача је претворио у бренд менаџера, а представљање својих колекција уздигао је на ниво ексклузивности за привилеговане клијенте. Диор је своје креације третирао више као дизајнер или архитекта него као кројач привилегованих кругова.

Модна кућа Диор

[уреди | уреди извор]
Модне креације

Чувено "барско одело" изложено у Музеју уметности у Денверу, 1946. Марсел Бусак, успешан предузетник познат као најбогатији човек у Француској, позвао је Диор да дизајнира за Philippe et Gaston, париску модну кућу покренуту 1925. године. Диор је то одбио, желећи да почне изнова под својим именом, а не да оживи стари бренд. 8. децембра 1946, уз Бусакову подршку, Диор је основао своју модну кућу. Прави назив линије његове прве колекције, представљене 12. фебруара 1947, је био Corolle (буквално ботанички израз Corolla или круг од цветних латица на енглеском), али је фразу Нев Лоок за то сковала Carmel Snow, главни уредник Харпер'с Базаара.[18] Иако је названа „Нова“, јасно је извучена из стилова Едвардијанске ере и само је рафинисала и кристализовала трендове у облику сукње и струка који су се развијали у високој моди од касних 1930-их. Без обзира на то, Диоров дизајн је био раскошнији од кутијастих облика који су сачували тканину из недавних стилова из Другог светског рата, под утицајем оброка на тканини. Био је мајстор у стварању облика и силуета; Диор је цитиран како каже „Ја сам дизајнирао жене цвећа“. Његов изглед користио је тканине обложене претежно перкалом, костима, стезници у стилу грудњака, подставке за кукове, корзете са осиним струком и подсукње због којих су његове хаљине шибале од струка, дајући његовим моделима веома заобљени

облик.

У почетку су жене протестовале јер је његов дизајн покривао њихове ноге, на које нису биле навикле због ранијих ограничења на тканину. Постојала је и одређена реакција на Диоров дизајн због количине тканина коришћених у једној хаљини или оделу. О „Новом изгледу“, Габријел „Коко“ Шанел је рекла следеће: „Погледајте како су ове жене смешне, које носе одећу мушкарца који не познаје жене, никада је није имао, и

Кристијан Диор - Москва

сања да то буде.“ Током једног фотографисања на париској пијаци, манекенке су напале продавци због овог расипништва, али је противљење престало како је несташица у рату престала.[19]

„Нови изглед“ је направио револуцију у женској хаљини и поново успоставио Париз као центар модног света после Другог светског рата, као и учинио да Диор буде виртуелни арбитар моде током већег дела следеће деценије, сваке сезоне са новоназвана Диорова "линија", на начин "Corolle" линије из 1947. године, која ће се затим трубити у модној штампи: линије Envol и Cyclone/Zigzag 1948. године, Trompe l'Oeil и Mid-Century линије 1949. године, Vertical и Oblique линије 1950. године, линије Naturelle/Princesse и Longue 1951. године, линије Sinueuse и Profilėe 1952. године, линије Tulipe и Vivante 1953., Muguet/Lily of the Valley и H-Line 1954., A-Line и Y-Line 1955. године, Flèche/Arrow и Aimant/Magnet линије 1956. и Libre/Free и Fuseau/Spindle линије 1957. године, праћене трапез линијом наследника Ивес Саинт Лаурена 1958. године.

Године 1955. 19-годишњи Ив Сен Лоран постао је Диоров дизајнерски асистент. Кристијан Диор се касније срео са мајком Ива Сен Лорана, Лусијеном Матје-Сент Лоран, 1957. да јој каже да је изабрао Сен Лорана да га наследи у Диору. Рекла је да је тада била збуњена овом примедбом, јер је Диор у то време имао само 52 године.[20]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Галерија је убро постала центар авангардних уметника чије су зидове красила дела Пабла Пикаса, Жана Коктоа или Макса Жакоба. Међутим, 1931. године, после смрти мајке и старијег брата и пропасти породичне фирме, Диор је био принуђен да затвори галерију.

Награде

[уреди | уреди извор]

Диор је 1955. номинован за Оскара за најбољу црно-белу костимографију за Терминал Статион у режији Виторија Де Сике (1953).[21]

Диор је такође био номинован 1967. за награду БАФТА за најбољи британски костим (боја) за Арабеску у режији Стенлија Донена (1966).[22] Номинован 1986. за свој допринос филму из 1985., Брас де фер, био је у категорији најбољег костимографа (Меиллеурс костими) током 11. доделе Цезар награда.

Почаст

[уреди | уреди извор]

Новела Пола Галикона Госпођа Арис иде у Париз (1958, британски наслов Цвеће за госпођу Харис) говори о лондонској услужној жени која се заљубљује у модну гардеробу свог послодавца и одлучује да оде у Париз како би себи купила Диорову балску хаљину.

Парфем по имену Кристијан Диор се користи у роману Харукија Муракамија „The Wind-Up Bird Chronicle” као утицајни симбол постављен на критичне тачке радње.[23]

Енглески кантаутор Мориси објавио је песму под називом "Кристијан Диор" као Б страну свог сингла из 2006. "Ин тхе Футуре Вхен Алл'с Велл".

Кање Вест је објавио песму под називом „Кристијан Диор Деним Флов“ 2010. Вест је поменуо бренд Диор у три друге песме: „Devil in a New Dress“, „Stronger“ и „Barry Bonds“.[24]

Покојни амерички репер Поп Смоке објавио је песму под називом Диор у јулу 2019. Поп Смоке је такође поменуо бренд Диор у другим песмама, укључујући Enjoy Yourself, „Shopping up in Saks Fifth with a cup of Actavis to get Christian Dior; Look, I be all up in the stores(Ох, ох).“[25]

У 2016. издавач књига Ассоулине увео је сталну серију посвећену сваком дизајнеру модне куће Диор. Ова серија је врхунски зборник најупечатљивијих креација високе моде које је осмислила реномирана кућа - почевши од њеног почетка до њених данашњих колекција.[26]

Објављени наслови укључују: „Диор од Кристијана Диора“, „Диор од YSL“ „Диор од Marc Bohan“ и „Диор од Gianfranco Ferre“.

Смрт

[уреди | уреди извор]

На жалост, Кристијан Диор провео је на врху модног света једва десет година. Изненада је преминуо током одмора у Монтекатiнију у Италији 24. октобра 1957. године.

Узрок смрти био је срчани удар који је уследио пошто је славном креатору запела у грлу рибља кост, мада су кружиле приче како је инфаркт доживео током страственог вођења љубави.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Metropolitan, Univerzitet. „Modni dizajn”. Univerzitet Metropolitan. Приступљено 2022-05-15. 
  2. ^ „Maurice Dior - Wikipedia”. en-m-wikipedia-org.translate.goog (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  3. ^ „Madeleine Dior”. www.wikidata.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  4. ^ Други светски рат (на језику: српски), 2022-04-02, Приступљено 2022-05-15 
  5. ^ Париз (на језику: српски), 2022-03-31, Приступљено 2022-05-15 
  6. ^ „Dior official website | DIOR”. www.dior.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ „New Look - Womens, Mens & Teen fashion Online”. New Look (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  8. ^ https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B2%D0%B8%D0%BB
  9. ^ „Muzej Christian Dior: Omaž kultnim fotografima”. WANNABE MAGAZINE (на језику: енглески). 2014-04-16. Приступљено 2022-05-15. 
  10. ^ „Kristijan Dior i njegovi naslednici: Beskompromisni gospodari elegancije! (FOTO)”. stil.kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-15. 
  11. ^ „Istorija Dior-a - upoznajte jednog od najvećih modnih giganata”. Porto Montenegro (на језику: me). 2020-04-16. Приступљено 2022-05-15. 
  12. ^ Pablo Picasso (на језику: српскохрватски), 2022-03-16, Приступљено 2022-05-15 
  13. ^ „Robert Piguet - Wikipedia”. en-m-wikipedia-org.translate.goog (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  14. ^ „Marc Bohan - Wikipedia”. en-m-wikipedia-org.translate.goog (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  15. ^ „Najstarija modna kuća na svijetu. Haute couture: inspirativne priče poznatih modnih kuća”. mv-wedding.ru. Приступљено 2022-05-15. 
  16. ^ „Miss Dior (2012) Dior parfem - parfem za žene 2012”. www.punmiris.com (на језику: српски). Приступљено 2022-05-15. 
  17. ^ „Dior Vintage - Corolle & Huit New Look Collection”. Gracie Opulanza (на језику: енглески). 2021-02-17. Приступљено 2022-05-15. 
  18. ^ „Carmel Snow - Wikipedia”. en-m-wikipedia-org.translate.goog (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  19. ^ Коко Шанел (на језику: српски), 2022-03-26, Приступљено 2022-05-15 
  20. ^ Ив Сен Лоран (на језику: српски), 2022-04-20, Приступљено 2022-05-15 
  21. ^ „Christian Dior: Modni čarobnjak koji je pobudio ženstvenost”. Elle (на језику: српски). Приступљено 2022-05-15. 
  22. ^ BAFTA (на језику: српски), 2022-03-19, Приступљено 2022-05-15 
  23. ^ „The Wind-Up Bird Chronicle - Wikipedia”. en-m-wikipedia-org.translate.goog (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  24. ^ Kanje Vest (на језику: српски), 2022-01-24, Приступљено 2022-05-15 
  25. ^ „Pop Smoke - Wikipedia”. en-m-wikipedia-org.translate.goog (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  26. ^ „Assouline | Books & Gifts”. ASSOULINE (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Кристијан Диор и његови наследници: Бескомпромисни господари елеганције! - STIL
  • Кристијан Диор: Завидна репутација захваљујући славним клијентима - DANAS.RS
  • Мода, Француска и Кристијан Диор: Чудесне жене легендарног креатора - BBC NEWS
  • Историја Диор-а – упознајте једног од највећих модних гиганата - PORTOMONTENEGRO.COM
  • Мода, Француска и Кристијан Диор: Чудесне жене легендарног дизајнера - BOOM93.RS

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Maja_379/песак&oldid=25412577”