Korisnik:Maja 379/pesak

Kristijan Dior
Kristijan Dior
Lični podaci
Puno ime	Kristijan Dior
Datum rođenja	(1905-01-21)21. januar 1905.
Mesto rođenja	Granvil, Francuska
Datum smrti	24. oktobar 1957.(1957-10-24) (59 god.)
Mesto smrti	Montekatini, Italija
Nacionalnost	francuz
Zanimanje	modni dizajner
Porodica
Roditelji	Moris Dior Madlen Dior
Porodica	Ketrin Dior (sestra) Džeklin Dior (sestra) Bernard Dior (brat) Rejmond Dior (brat)
Sciences Po Collège Stanislas de Paris

Kristijan Dior (21. januar 1905 — 24. oktobar 1957) je bio francuski modni dizajner, najpoznatiji kao osnivač jedne od vodećih svetskih modnih kuća Kristijan Dior SE, koja je sada u vlasništvu matične kompanije LBMH. . Njegove modne kuće poznate su širom sveta, tačnije „na pet kontinenata u samo jednoj deceniji“ (Sauer). Dior je drugo dete u sedmočlanoj porodici, rođenoj od strane Morisa Diora i Madlen Martin, u gradu Granvil.

Diorove umetničke veštine dovele su do njegovog zapošljavanja i dizajna za različite poznate modne ikone u pokušajima da sačuva modnu industriju tokom Drugog svetskog rata. Posle Drugog svetskog rata, Dior je osnovao i osnovao modnu kuću Dior, sa Diorovom kolekcijom "Nev Look" revolucionisala je žensku haljinu i doprinela ponovnom uspostavljanju Pariza kao centra modnog sveta. Tokom Diorovog života, Dior je osvojio brojne nagrade za najbolji dizajn kostima i odao mu priznanje raznim savremenim ikonama.

Često nazivan kraljem mode, Kristijan Dior je tokom života stvorio jedan od najuspešnijih brendova koji se i danas, skoro šest decenija posle njegove smrti, nalazi na vrhu svetske modne scene...

Ime Kristijan Dior sinonim je za luksuz i visoku modu jer su njegove kreacije oduvek predstavljale definiciju klasične ženske elegancije.

Tokom Drugog svetskog rata racionalizacija materijala bila je veoma stroga, pa se izrada okovratnika, manžetni i ostalih dodataka smatrala luksuzom, a svila je bila upotrebljavana samo za izradu padobrana. Zbog toga je pojava Diorovog ,,Nev Looka” u posleratnom periodu predstavljala je grešni hedonizam.

Jedan od najznačajnijih kreatora XX veka rođen je 21. januara 1905. godine u Granvilu, lepom gradiću na obali Normandije kao drugo od petoro dece Aleksandra Luja Morisa Diora, veoma bogatog proizvođača gnojiva.

Biografija

Kristijan Dior (1954) - modni kreator

Dom i muzej Kristijan Dior u Granvilu, Francuska. Kristijan Dior je rođen u Granvilu, primorskom gradu na obali Normandije u Francuskoj. Bio je drugo od petoro dece koju su rodili Moris Dior, bogati proizvođač đubriva (porodična firma je bila Dior Freres), i njegova supruga, bivša Madlen Martin. Imao je četvoro braće i sestara: Rejmona (otac Fransoaz Dior), Žaklin, Bernarda i Ketrin Dior. Kada je Kristijan imao oko pet godina, porodica se preselila u Pariz, ali se ipak vratila na obalu Normandije na letnji odmor.

Diorova porodica se nadala da će postati diplomata, ali Dior je želeo da se bavi umetnošću.

Porodica je živela u prelepoj kući sivo-ružičaste boje na samom klifu s kojeg se pružao spektakularan pogled na more. Iako se familija 1910. godine preselila u Pariz, i dalje su često boravili u čarobnom Granvilu, te ne čudi da se kod malog Kristijana još u detinjstvu pojavilo interesovanje za umetnost pa je znao dane da provodi u sobi crtajući.

Dior je želeo da postane arhitekta, što njegova porodica nije odobravala i na čije insistiranje je završio studije na Institutu političkih nauka. Shvativši da od diplomatske karijere nema ništa, otac je Kristijanu 1928. godine dao novac za osnivanje galerije, pod uslovom da se nigde ne pominje porodično prezime. Da bi zaradio novac, prodavao je svoje modne skice ispred svoje kuće za oko 10 centi svaki. Godine 1928. Dior je napustio školu i dobio novac od svog oca za finansiranje male umetničke galerije, gde su on i njegov prijatelj prodavali umetnine poput Pabla Pikasa. Galerija je zatvorena tri godine kasnije, nakon smrti Diorove majke i brata, kao i finansijskih problema tokom velike depresije zbog kojih je njegov otac izgubio kontrolu nad porodičnim poslom.

Od 1937. Dior je bio zaposlen kod modnog dizajnera Roberta Pigueta, koji mu je dao priliku da dizajnira tri Piguet kolekcije. Dior će kasnije reći da ga je „Robert Piguet" naučio vrlinama jednostavnosti kroz koje mora doći do prave elegancije.“ Jedan od njegovih originalnih dizajna za Piguet, dnevna haljina sa kratkom, punom suknjom pod nazivom „Cafe Anglais“ , je bio posebno dobro primljen. Dok je bio u Piguetu, Dior je radio zajedno sa Pjerom Balmenom, a kao dizajner kuće nasledio ga je Mark Boxan – koji će 1960. postati šef dizajna za Kristijan Dior Pariz. Dior je napustio Pigea kada je pozvan na vojnu službu.

Godine 1942, kada je Dior napustio vojsku, pridružio se modnoj kući Lucien Lelong, gde su on i Balmain bili glavni dizajneri. Za vreme Drugog svetskog rata, Dior, kao zaposlenik Lelonga – koji je radio na očuvanju francuske modne industrije tokom rata iz ekonomskih i umetničkih razloga – u pokušaju da sačuva modnu industriju tokom rata, Dior je dizajnirao haljine za žene. Nacistički oficiri i francuski saradnici, kao i druge modne kuće koje su ostale u poslu tokom rata, uključujući Žan Patu, Žan Lanvin i Ninu Riči. Njegova sestra, Katarina (1917–2008), bila je članica francuskog pokreta otpora, uhvatio je Gestapo i poslao u koncentracioni logor Ravensbrik,

Muzej Kristijan Dior

gde je bila zatvorena do oslobođenja u maju 1945. godine. Godine 1947. on je svoj debitantski miris nazvao Miss Dior u znak počasti svojoj sestri.

Rađanje brenda

Odmah po upoznavanju, Dior je Busaku predstavio svoju viziju mode i 16. decembra 1946. u privatnoj kući na aveniji Montanj broj 30 u Parizu rođena je kuća “Dior”. Ipak, za rođendan se uzima drugi datum – 12. februar 1947. godine kada je Dior predstavio svoju kolekciju visoke mode „Corolle“ za koju je sam kreator rekao: „Stvorio sam ženu-cvet“. Naime, silueta žene u toj njegovoj novoj garderobi, uskog gornjeg i širokog donjeg dela, podsećala je na cvet, a pojam prema kojem će ta kreatorska tvorevina ostati upamćena u istoriji mode je “Nev Look”.

“Nev Look” je direktno bio suprostavljen dotadašnjim modnim trendovima.

Prikazivao je ženstvenost golim ramenima, utegnutim strukom i suknjama od luksuznih materijala, a Dior se pokazao kao majstor u kreiranju ženskih silueta i elegantnih oblina.

Vrhunac karijere

Na vrhuncu karijere Kristijan Dior je postavio dve ključne odrednice buduće industrije mode i luksuza: krojača je pretvorio u brend menadžera, a predstavljanje svojih kolekcija uzdigao je na nivo ekskluzivnosti za privilegovane klijente. Dior je svoje kreacije tretirao više kao dizajner ili arhitekta nego kao krojač privilegovanih krugova.

Modna kuća Dior

Modne kreacije

Čuveno "barsko odelo" izloženo u Muzeju umetnosti u Denveru, 1946. Marsel Busak, uspešan preduzetnik poznat kao najbogatiji čovek u Francuskoj, pozvao je Dior da dizajnira za Philippe et Gaston, parisku modnu kuću pokrenutu 1925. godine. Dior je to odbio, želeći da počne iznova pod svojim imenom, a ne da oživi stari brend. 8. decembra 1946, uz Busakovu podršku, Dior je osnovao svoju modnu kuću. Pravi naziv linije njegove prve kolekcije, predstavljene 12. februara 1947, je bio Corolle (bukvalno botanički izraz Corolla ili krug od cvetnih latica na engleskom), ali je frazu Nev Look za to skovala Carmel Snow, glavni urednik Harper's Bazaara. Iako je nazvana „Nova“, jasno je izvučena iz stilova Edvardijanske ere i samo je rafinisala i kristalizovala trendove u obliku suknje i struka koji su se razvijali u visokoj modi od kasnih 1930-ih. Bez obzira na to, Diorov dizajn je bio raskošniji od kutijastih oblika koji su sačuvali tkaninu iz nedavnih stilova iz Drugog svetskog rata, pod uticajem obroka na tkanini. Bio je majstor u stvaranju oblika i silueta; Dior je citiran kako kaže „Ja sam dizajnirao žene cveća“. Njegov izgled koristio je tkanine obložene pretežno perkalom, kostima, steznici u stilu grudnjaka, podstavke za kukove, korzete sa osinim strukom i podsuknje zbog kojih su njegove haljine šibale od struka, dajući njegovim modelima veoma zaobljeni

oblik.

U početku su žene protestovale jer je njegov dizajn pokrivao njihove noge, na koje nisu bile navikle zbog ranijih ograničenja na tkaninu. Postojala je i određena reakcija na Diorov dizajn zbog količine tkanina korišćenih u jednoj haljini ili odelu. O „Novom izgledu“, Gabrijel „Koko“ Šanel je rekla sledeće: „Pogledajte kako su ove žene smešne, koje nose odeću muškarca koji ne poznaje žene, nikada je nije imao, i

Kristijan Dior - Moskva

sanja da to bude.“ Tokom jednog fotografisanja na pariskoj pijaci, manekenke su napale prodavci zbog ovog rasipništva, ali je protivljenje prestalo kako je nestašica u ratu prestala.

„Novi izgled“ je napravio revoluciju u ženskoj haljini i ponovo uspostavio Pariz kao centar modnog sveta posle Drugog svetskog rata, kao i učinio da Dior bude virtuelni arbitar mode tokom većeg dela sledeće decenije, svake sezone sa novonazvana Diorova "linija", na način "Corolle" linije iz 1947. godine, koja će se zatim trubiti u modnoj štampi: linije Envol i Cyclone/Zigzag 1948. godine, Trompe l'Oeil i Mid-Century linije 1949. godine, Vertical i Oblique linije 1950. godine, linije Naturelle/Princesse i Longue 1951. godine, linije Sinueuse i Profilėe 1952. godine, linije Tulipe i Vivante 1953., Muguet/Lily of the Valley i H-Line 1954., A-Line i Y-Line 1955. godine, Flèche/Arrow i Aimant/Magnet linije 1956. i Libre/Free i Fuseau/Spindle linije 1957. godine, praćene trapez linijom naslednika Ives Saint Laurena 1958. godine.

Godine 1955. 19-godišnji Iv Sen Loran postao je Diorov dizajnerski asistent. Kristijan Dior se kasnije sreo sa majkom Iva Sen Lorana, Lusijenom Matje-Sent Loran, 1957. da joj kaže da je izabrao Sen Lorana da ga nasledi u Dioru. Rekla je da je tada bila zbunjena ovom primedbom, jer je Dior u to vreme imao samo 52 godine.

Galerija

Galerija je ubro postala centar avangardnih umetnika čije su zidove krasila dela Pabla Pikasa, Žana Koktoa ili Maksa Žakoba. Međutim, 1931. godine, posle smrti majke i starijeg brata i propasti porodične firme, Dior je bio prinuđen da zatvori galeriju.

Nagrade

Dior je 1955. nominovan za Oskara za najbolju crno-belu kostimografiju za Terminal Station u režiji Vitorija De Sike (1953).

Dior je takođe bio nominovan 1967. za nagradu BAFTA za najbolji britanski kostim (boja) za Arabesku u režiji Stenlija Donena (1966). Nominovan 1986. za svoj doprinos filmu iz 1985., Bras de fer, bio je u kategoriji najboljeg kostimografa (Meilleurs kostimi) tokom 11. dodele Cezar nagrada.

Počast

Novela Pola Galikona Gospođa Aris ide u Pariz (1958, britanski naslov Cveće za gospođu Haris) govori o londonskoj uslužnoj ženi koja se zaljubljuje u modnu garderobu svog poslodavca i odlučuje da ode u Pariz kako bi sebi kupila Diorovu balsku haljinu.

Parfem po imenu Kristijan Dior se koristi u romanu Harukija Murakamija „The Wind-Up Bird Chronicle” kao uticajni simbol postavljen na kritične tačke radnje.

Engleski kantautor Morisi objavio je pesmu pod nazivom "Kristijan Dior" kao B stranu svog singla iz 2006. "In the Future Vhen All's Vell".

Kanje Vest je objavio pesmu pod nazivom „Kristijan Dior Denim Flov“ 2010. Vest je pomenuo brend Dior u tri druge pesme: „Devil in a New Dress“, „Stronger“ i „Barry Bonds“.

Pokojni američki reper Pop Smoke objavio je pesmu pod nazivom Dior u julu 2019. Pop Smoke je takođe pomenuo brend Dior u drugim pesmama, uključujući Enjoy Yourself, „Shopping up in Saks Fifth with a cup of Actavis to get Christian Dior; Look, I be all up in the stores(Oh, oh).“

U 2016. izdavač knjiga Assouline uveo je stalnu seriju posvećenu svakom dizajneru modne kuće Dior. Ova serija je vrhunski zbornik najupečatljivijih kreacija visoke mode koje je osmislila renomirana kuća - počevši od njenog početka do njenih današnjih kolekcija.

Objavljeni naslovi uključuju: „Dior od Kristijana Diora“, „Dior od YSL“ „Dior od Marc Bohan“ i „Dior od Gianfranco Ferre“.

Smrt

Na žalost, Kristijan Dior proveo je na vrhu modnog sveta jedva deset godina. Iznenada je preminuo tokom odmora u Montekatiniju u Italiji 24. oktobra 1957. godine.

Uzrok smrti bio je srčani udar koji je usledio pošto je slavnom kreatoru zapela u grlu riblja kost, mada su kružile priče kako je infarkt doživeo tokom strastvenog vođenja ljubavi.

Literatura

• Kristijan Dior i njegovi naslednici: Beskompromisni gospodari elegancije! - STIL
• Kristijan Dior: Zavidna reputacija zahvaljujući slavnim klijentima - DANAS.RS
• Moda, Francuska i Kristijan Dior: Čudesne žene legendarnog kreatora - BBC NEWS
• Istorija Dior-a – upoznajte jednog od najvećih modnih giganata - PORTOMONTENEGRO.COM
• Moda, Francuska i Kristijan Dior: Čudesne žene legendarnog dizajnera - BOOM93.RS

Spoljašnje veze

• Pariz - svi detalji o gradu svetlosti
• Modna kuća Dior
• Revija Kristijan Dior traje do marta u Rimu
• Životna priča modnog maga
• Kralj mode - Kristijan Dior
• New Look
• Karakteristike visoke mode
• Pariska visoka moda
• Geografski položaj visoke mode
• Istorija brenda Dior