Корисник:Михајлотопаловицц/песак

Производња бакра и глете у средњовековним српским рудницима

Бакар се у Србији производио у великим количинама у средњем веку. Поред бакра, један од производа српског рударства била је и глета.

Бaкар у средњем веку

Производња бакра

Највећа производња бакра се одвијала крајем тринаестог и у четрнаестом веку. Међутим, није сачувано много података и управо због тога данас постоји само један податак о годишњој производњи бакра.

У Брскову је произведено око 70 тона бакра у периоду од годину дана, односно од децембра 1333. до новембра 1334. године.

Извоз бакра

Први записи о извозу бакра из Србије забележени су у деветнаестом веку. Највећу улогу при трговини бакра имали су Которани и Дубровчани. Тај бакар је стизао најпре у Котор, затим у Дубровник, одакле се најчешће превозио даље за Венецију. Поред Немаца, Дубровчани су важили за најзначајније снабдеваче бакра. У почетку се бакар извозио у непречишћеном стању, али је средином четрнаестог века почело отпремање пречишћеног бакра. Највећи прилив бакра у Дубровник и Котор је био тридесетих година четрнаестог века када је у само једној испоруци допремљено око 90 тона бакра.

У другој половини четрнаестог века се, осим из Србије, бакар извозио и из босанских рудника. И даље су слате велике количине бакра за Венецију, а највећа испорука је забележена 1369. године и износила је око 47 тона. Поред Венеције, велике количине бакра су упућиване на Левант и Медитеран.

Поред Дубровчана, трговином бакра су се бавили и млетачки трговци у другој половини четрнаестог века.

Цена бакра

Као и за производњу, није сачувано много података о цени бакра у средњем веку. Највише података има за прву половину четрнаестог века при чему се цена бакра кретала од 40 до 60 перпера. Наредних година, цена се није нарочито мењала. Једина промена је било изражавање цене у дукатима.

Глета у средњем веку

Глета представља оловни оксид односно оловну глеђ. Настајала је употребом металургије. То је смеша пенастог облика која излази на површину као продукт топљења среброносне оловне и сребрне руде. Има широку примену, почевши од медицине и козметике па све до добијања сребра хемијским путем.

Извоз глете

Подаци о извозу глете у средњем веку најчешће су везани за петнаести век. У то време знатне количине су отпремане у Венецију, Јужну Италију и Дубровник. У првој половини петнаестог века глета се врло ретко спомиње у списима. Међутим, извоз глете се нагло побољшао у другој половини петнаестог века, односно после пада под турску власт.

Дубровчани су тада, због немогућности да извозе сребро, почели извоз великих количина глете на медитеранско тржиште.

Види још

• Бакар

• Рударство у Србији

• Средњи век

Литература

• Сима Ћирковић, Десанка Ковачевић-Којић, Ружа Ћук, "Старо српско рударство" , Вукова задужбина Прометеј Београд, Нови Сад(2002)