Пређи на садржај

Корисник:Верасукунда97/песак

С Википедије, слободне енциклопедије


Из википедије,слободне енциклопедије



Тиква Голица (лат.цуцурбита) је једногодишња биљка пузавица из фамилије бундева, полеглог угластог раста са рашљике,покривена оштрим длакама,веома осетљива према ниским температурама што треба узети у обзир при одређивању времена сетве. Листови су са дугачким дршкама,велики,петорежњевити и обрасли оштрим длакама. Цветови су крупни,једнополни и жути. Плод је бобица,лоптастог или цилиндричног облика.

Последњих година се све више шири гајење тикве голице или уљане тикве, која се гаји због семена богатог уљем. Најбоље успева на плодном хумусом богатом цернозему и сличним земљиштима,али је толерантна и на песковита земљишта. Тиква Голица или уљана тиква не подноси моноколтуру тако да се на истој површини сеје на сваких 3 до 5 година.

Гајење Тикве Голице[уреди | уреди извор]

Припрема земљишта[уреди | уреди извор]

Потребна количина НПК хранива по хектару је 80-120 Кг азота, 90-130 Кг фосфора и 120-150 Кг калијума.

Правила употребе ђубрива[уреди | уреди извор]

По правилу сав фосфор и калијум као и половина азота треба унети у јесен као и 30-40 т/ха стајњака пре основне обраде и заорати на дубину од 30-35 цм. Преостали део азота се уноси у пролеће пре предсетвене пипреме. Превелика количина азота у земљишту убрзава развој лисне масе и меснатог дела плода, а неповољно утиче на оплодњу и успорава сазревање семена за време цветања и образовање семена препоручује се употреба фолијарних ђубрива који садрже микроелементе. Лоши предусеви су све биљке из породице тикава (краставац, диња и лубеница), због болести чији се проузруковачи годинама задржавају на зараженим остацима у земљишту.[1]

Сетва[уреди | уреди извор]

Време сетве тикве голице је од краја априла до почетка маја, када је температура сетвеног слоја земље изнад 12°Ц. Сеје се на дубину од 3-5 цм, међуредни размак је 140 цм, растојање у реду биљке од биљке је 60-70 цм, што треба да обезбеди око 10000 биљака по хектару. На добрим плодним земљиштима и условима наводњавања склоп може да буде и гушћи. За сетву једног хектара потребно је 5-6 кг семена. Сетва се углавном ради пнеуматским сејалицама,а ручна сетва се изводи убацивањем семена у кућице. Погодно је сејати тикву као међуусев у кукурузу, због тога што је кукуруз штити од штетног дејства ветра и мења микроклиму парцеле. Тиква је врло осетљива за расађивање и мора се пренети заједно са земљом без најмање повреде корена расада.

Нега и заштита усева[уреди | уреди извор]

Обраду усева треба почети чим се угледају редови и наставити све до интензивног издуживања стабла у циљу одржавања у растреситом стању,разбијања покорице, чување земљишне влаге и сузбијање корова. Уништавање корова се врши ручним окопавањем када се корови масовно појављују. Окопавање је прилика да се покупе оболеле биљке које се уништавају на крају њиве. Хемијско сузбијање корова није неопходно, а у случају производње семена за фармацију је забрањено. Хемијско сузбијање се врши Девринолом,Сотораном и Цотофором. Од суше се брани вењењем листова или одбацивањем тек оплођених женских цветова. Поседује већу толерантност према суши од већине гајених биљака. Најчешће болести су: пепелница, племењача, фузариозно увенуће,трулеж плода и неки вируси. Најчешћа болест је пепелница која уништава лисну масу која је у пуној функцији, најефикаснији препарат за ову болест је Афуган.

Зрење[уреди | уреди извор]

Знаци сазревања уљане тикве су сушење плодне дршке,листова и стабла. Током сазревања плодови добијају лимун жуту боју са тамним наранџасто-зеленим пругама. Зреле семенке тикве су чврсте и пуне.

Берба[уреди | уреди извор]

Берба треба почети када је 80-85% плодова сазрело. Приликом сакупљања и транспорта треба пазити да се плодови не оштете. Углавном се бере ручно и након тога се обрађују.

Обрада Тикве Голице[уреди | уреди извор]

Тиква се обрађује тако што се из ње ваде семенке од којих се прави уље, а месо тикве после вађења семенки у свежем стању служи као добра сточна храна или се заорава као органско дјубриво. Свеже извађене семенке треба добро опрати, довољном количином воде,тиме се већим делом отклања лепљива слуз и заостале примесе које после отежавају процес сушења семенки.

Семе Тикве Голице[уреди | уреди извор]

Голица је тамно зелено семе које расте без љуске. Богата је протеинима, магнезијумом, влакнима, манганом, фосфором, а садржи и висок проценат цинка.

Сушење семенки[уреди | уреди извор]

Влажне тиквине семенке суше се у тзв. индиректним сушарама јер користе измењивач топлоте,како се гасови изгарања горива (уље за ложење, земни плин) не би мешали са околним ваздухом који се загрева и износи влагу са влажних семенки. Поступак сушења траје све док се не постигне равнотежна влага у семенкама од 6-8% при којој се осушене семенке могу успешно ускладити и чувати до 12 месеци. Код семенки са љуском, температура семенке, током процеса сушења може постићи веће вредности, јер љуска делује као својеврстан термоизолатор. За остале делове осушене пулпе и других биљних остатака, понекад и каменчића из семенки треба издвојити применом комбинованих стројева,прочистача који раде на начелу просејавања и аспирације. Процес сушења је пресудан за квалитет осушених семенки.Непримерним процесом сушења семенки за само неколико сати можемо значајно обезвредити целокупни труд и средства и тиме довести у питање квалитет осушених семенки.


Одвајање љуске[уреди | уреди извор]

Одвајање љуске код обичних семенки важно је пре уситњавања, јер љуска после отежава поступак пресовања уља. Одвајање љуске се обавља љуштилицама.

Уситњавање и цеђење[уреди | уреди извор]

Уситњавање семенки се врши помоћу назубљеих ваљака,пожељно је имати два или више серијски спојених назубљених ваљака због уједначеног уситњавања семенки. Може се уситњавати и млином. Најважнији састојци семена су уље, беланчавине и витамини (највише витамин Е). Највише се гаји због семена које садржи 50% квалитетног уља. Ако се жели добити хладно цеђено уље уситњене семенке допреме се у пресу без кондиционирања и пржења, с тим да се при том постиже искоришћење цеђења свега 20-25%.

Примена уља и семена Тикве Голице[уреди | уреди извор]

Уље није погодно за пржење због ниске тачке кључања већ се примењује као салатно уље, а због лековитости се примењује и у фармацији.

Семенке садрже једнињења која помажу организму да се избори против канцерогених ћелија. Немачке студије показују да жене које пролазе кроз менопаузу, а уноси дневно препоручену дозу голице смањује ризик од рака дојке за чак 23 одсто.

Принос семена и меса Тикве Голице[уреди | уреди извор]

Просечан принос сувог семена уљане тикве је од 400-700Кг/ха, а принос меса од 50-70т/ха.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др Јанош Берењи http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG023_10.htm&autor=7. Приступљено 7. 12. 2016.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

званични сајт ђубрења

Званични сајт девринол


Литература[уреди | уреди извор]

http://www.poljoberza.net/pglasnik.aspx

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG023_10.htm&autor=7

http://www.mojpedijatar.co.rs/bundevino-seme-golica/

http://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?nav_id=758491

https://daliznas.com/zdravlje/509-lekovite-semenke.html