Крајпуташ Николи Чолићу у Озрему

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Крајпуташ Николи Чолићу у Озрему
Дупли крајпуташ у Озрему
Опште информације
МестоОзрем
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикакрајпуташ
Време настанка19. век

Крајпуташ Николи Чолићу у Озрему (општина Горњи Милановац) налази се на путу Горњи Милановац-Рајац, у непосредној близини села Бершићи. Подигнут је у помен Николи Чолићу, земљоделцу из Озрема[1] и учеснику Јаворског рата, који је погинуо у бици на Шуматовцу 20. августа 1876. године.[2]

Опис споменика[уреди | уреди извор]

Крајпуташ припада ретком типу споменика „дволика” какви су крајем 19. века подизани палим борцима Јаворског рата у рудничко-таковском крају. На њима је покојник је приказиван у два вида – као војник и као цивил.[3] Споменик је израдио каменорезац Јован Томић из Врнчана, кога помиње Феликс Каниц у првој књизи Србија, земља и становништво.[4]

Крајпуташ је исклесан од бранетићског камена нешто финије текстуре, али прожетог комадима крупног шљунка. Споменик је у облику је стуба димензија 190х42х31 cm. Могуће је да је некада био знатно виши, јер је на темену усклесано карактеристично правоугаоно испупчење за углављивање „капе”.[2] У добром је стању, осим што је прекривен лишајевима и има неколико оштећења овалног облика. На дубљим урезима још увек се могу назрети трагови првобитне полихромије. У скорије време постављен је на бетонски парапет.

Споменик је у односу на пут постављен тако да има две предње стране, у зависности одакле се долази. Покојник је на споменику присутан двојно – на источној страни као војник, а на западној као цивил. На северном боку приказани су бајонет и винова лоза, док је на наспрамној страни уклесан декоративан крст испод кога је натпис.

Никола Чолић као војник приказан је у ставу мирно, руку приљубљених уз тело. Око главе, у форми ореола, лучно је уклесан натпис: НИКОЛА ЧОЛИЋ 1876. Лице му је безизражајно. Одевен је у копоран високог оковратника, припасан опасачем. Детаљи униформе само су плитко назначени. Чакшире су упасане у чизме. На глави има плитку капу, а на грудима орден. Статичност приказа донекле је разбијена тиме што су ноге (обе приказане у профилу и окренуте на исту страну) мало савијене у коленима, чиме је наговештен покрет.

И на супротној, западној страни, око главе је уклесано: НИКОЛА ЧОЛИЋ 1876. Покојник је овде приказан у гиздавој народној ношњи. Став тела је веома сличан, осим што он овде десну руку држи положену на груди. Одевен је у дугу кошуљу опасану појасом с кога виси мали бодеж, антерију, фермен и дизлуке, све богато украшено везеним гајтанима. Лице красе "кицошки" бркови. На глави носи мали шешир савијеног обода, који се у то време на селу ретко сретао.

Са западне стране, у врху стуба, приказана су два анђела,[5] а на истој позицији са супротне стране два кружна орнамента са симболиком соларног точка.[6] На бочним странама приказана је уобичајена споменичка тематика: на северној изувијана винова лоза, а јужној декоративан „удвојени” крст на постољу.

При дну споменика уклесан је урез нејасног значења: 193 СЛО 5#. Претпоставља се да се ово односи на број слова уклесаних на споменику.[7]

Епитаф[уреди | уреди извор]

Текст епитафа, уклесан у 22 реда, гласи:

ОВАЈ
СПОМЕН
ПОКАЗУЈЕ
ВОЈНИКА I
КЛАСЕ НИКО
ЛУ ЧОЛИЋА
ИЗ ОЗРЕМА
КОЈИ ПОЖИВИ
33 Г. А ПОГИ
БЕ НА ШУМА
ТОВЦУ БО
РЕЋИ СЕ ПРО
ТИВУ ТУРА
КА 20. АВ
ГУСТА 1876.
СПОМЕН
ПОДИЖЕ МУ
СИН МИЛОВАН
И ЖЕНА ЈЕЛА
25. АПРИЛА
1880. Г.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Столић, Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  2. ^ а б в Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  4. ^ Каниц, Феликс Филип (1985). Србија, земља и становништво. Београд: „Српска књижевна задруга”; „Рад”. 
  5. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  6. ^ Дудић, Никола (1995). Стара гробља и народни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13. ISBN 978-86-07-00900-8. 
  7. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Столић, Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац. Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. ISBN 978-86-82877-03-5. 
  • Каниц, Феликс Филип, Србија, земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, Књ. 1, „Српска књижевна задруга”; „Рад”, Београд, 1985.
  • Никола, Дудић (1995). Стара гробља и народни белези у Србији. Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. ISBN 978-86-07-00900-8. 
  • Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998.
  • Столић Ана. Државни попис 1862/63. године: Општина Горњи Милановац, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2007. ISBN 978-86-82877-03-5.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крајпуташ_Николи_Чолићу_у_Озрему&oldid=26908562”