Битка на Шуматовцу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка на Шуматовцу
Део Првог српског-турског рата
Bitka za moravac.jpg
Битка за Моравац
Време:23. август 1876.
Место:Шуматовац код Алексинца
Резултат: Српска победа, заустављен турски напад
Сукобљене стране
Кнежевина Србија
Кнежевина Србија
Османско царство
Османско царство
Команданти и вође
Кнежевина Србија Коста Протић
Кнежевина Србија Милојко Лешјанин
Кнежевина Србија Ђура Хорватовић
Кнежевина Србија Михаил Черњајев
Османско царство Гази Осман-паша
Османско царство Сулејман-паша
Османско царство Абдилкерим Надир-паша
Османско царство Адил-паша
Јачина
58.000 војника 93.000 војника
Жртве и губици
135 погинулих и 1436 рањених 500 убијених и 1500 рањених и заробљених

Битка на Шуматовцу (тур. Aleksinaç Muharebesi) се десила 1876. године на територији Кнежевине Србије током Првог српско-турског рата.

Након неуспеха офанзиве српске војске у јулу и августу, Отоманска војска је кренула у напад.

Битка[уреди]

Малобројнија српска војска, коју је предводио Коста Протић, успела је да избори тактичку победу током напада Отоманске војске. Током најзачајнијих борби Отоманска војска је цео дан фронтално нападала добро утврђене српске положаје у облику редута петоугаоног облика које су чиниле два батаљона потпомогнута са 6 топа и 40 додатних артиљеријских оруђа распоређених на околним брдима.

Отоманска војска се на крају повукла са губицима од 500 људи и 1500 рањених и заробљених. Српска војска није искористила тренутак да изврши контранапад.[1]

Утврђивање Шуматовца[уреди]

Алексинац и Делиград су били изузетно добро утврђени, да спрече продор турске војске долином Мораве. Алексинац и положаји око њега били су утврђени читавим низом утврђења са обе стране Мораве од Житковца на западу до Лесковика на истоку.[2] Најбоље је био утврђен средишњи део на линији Глоговачка коса-Шуматовац-Стрчи крак.[2] Од Мораве до Озрена на десној обали Мораве изграђено је 18 редута са 40 позицијских топова.[2] Српски положаји надвисивали су долину, којом је требало да приђе турска војска.[2] Омогућавали су добру организацију обране. Плато Рујевице је представљао главни ослонац одбране Алексинца и са 14 позиционих топова могао је да помогне било којем другом угроженом положају.[2] Шуматовачки вис у прво време није био утврђен, јер су раније сматрали да се посади Шуматовца не би могла пружити правовремена помоћ због његове одвојености дубоком јаругом потока.[3] Пуковник Коста Протић је као инжењерски официр схватио да би непријатељ са тога виса могао да гађа остале алексиначке положаје, па је наговорио главнокомандујућег генерала Михаила Черњајева да се Шуматовац утврди.[3] Са утврђивањем Шуматовца завршило се кад су Турци били пред Алексинцем.[4] Посада и топови

Шуматовац је имао петоугаони облик. Његову посаду чиниле су две чете Лепеничког батаљона под командом Јевреме Марковића и београдска чета под командом Петра Хаџи-Јањића.[3] У утврђењу су се налазила 4 пољска топа и 2 мерзера, а били су и под заштитом позицијских топова са Рујевице.[5] Утврђењем Шуматовац командовао је капетан Живан Протић, брат Косте Протића.[4] На Рујевици се налазио штаб Косте Протиће и штаб генерала Михаила Черњајева.[6]

Планови две стране[уреди]

Турци су под командом Керим-паше нападали Алексинац са обе обале Мораве. На левој обали био је корпус Саиб паше, у центру је био корпус Ахмед Ејуб паше на линији Бујмирско брдо-Бујмирски брег-Пруговац.[4] Унутар тога корпуса Сулејман-пашина дивизија била је на левом крилу и центру, а Сабијева дивизија на десном крилу.[4] Дивизија Фазли-паше упућена је према североисточним српским шанчевима.[6] Керим паша је одлучио да напад започне на оба крила са две стране Мораве, па је Саибов корпус први требало да нападне и да покуша заобилажење српског десног крила.[4] Фазлијева дивизија требало је да зауме шанчеве на Шуматовцу и Стрчем краку и да тако обухвати српско лево крило.[6] По плану тек након тога Ејубов корпус је требало да започне пробој.[4] Черњајев је планирао да противнападом на десном крилу предухитри Турке.[3] Поред тога настојао је да одгађа турски напад док не дође Ђура Хорватовић са својим корпусом.[4]

Неуспешан турски централни напад[уреди]

Турски напад започео је у зору 23. августа 1876.[6] Турци су на почетку напада имали иницијативу на целом фронту.[6] На српском десном крилу пуковник Николај Рајевски није спровео Черњајев план да се Турци предухитре противнападом. Ипак српска војска је успела да на свом десном крилу спречи продор Турака левом обалом Мораве у позадину Алексинца.[6] Пошто турска војска није успела на крилима након двочасовне артиљеријске припреме започела је фронтални напад од 10 сати.[7] Густи редови турске војске приближавали су се Рујевици, али имали су велике губитке јер су били изложени ватри са од напред и са стране.[8] Када се показало да против добро утврђене српске војске нема шансе на широком фронту Ејуб-паша је наредио Фазли-паши да заузме Шуматовац.[6] Фазли-паша је пре тога заузео Пруговац крај Шуматовца.[6]

Напад на Шуматовац[уреди]

Фазли паша је две трећине дивизије распоредио да нападају са леве стране Шуматовца, што даље од осталих српских утврђења.[8] Када је Михаил Черњајев уочио турску намеру да заузму Шуматовац послао је појачања према Пруговцу и Шуматовцу.[8] Појачања су се распоредила око Шуматовца и између пруговца и Шуматовца. У бици око Шуматовца учествовало је око 20 српских батаљона, а Турци су нападали са 42 батаљона и 30 ескадрона.[8] Турци су први кренули у напад однапред. Након тога главна војска од 10.000 до 14.000 војника кренула је у напад од Пруговца.[8] За време напада сва српска позициона артиљерија помагала је одбрау Шуматовца.[9] Турска војска је била изложена ватри са Шуматовца, од српске пешадије северно од Шуматова и од многобројне артиљерије. Због унакрсне ватре и великих губитака турска војска се повукла.[9] У другом јуришу главни напад су усмерили на северну страну шанца.[10] Турци су имали велике губитке, али и Срби су трпели доста губитака, па је у том нападу погинуо Живан Протић.[11] У другом нападу Турци су дошли до испод грудобрана. После тога следила су још два неупешна турска напада, али оба су одбијена. Следеће јутро, на српско изненађење Турци су се повукли од Шуматовца.

Резултат[уреди]

У Шуматовачкој бици турски губици су били између 2.400 и 3.200 војника избачених из строја. Српска војска имала је 135 погинулих, 1.436 рањених и 11 несталих војника. Српска војска је победила у Шуматовачкој бици, која је одлучила и вишедневну битку за Алексинац.

Референце[уреди]

Литература[уреди]