Пређи на садржај

Кромпирова златица

С Википедије, слободне енциклопедије

Кромпирова златица
Leptinotarsa decemlineata
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Породица:
Род:
Врста:
L. decemlineata
Биномно име
Leptinotarsa decemlineata
Say, 1824
  центар порекла кромпирове златице
  садашњи ареал кромпирове златице
  центар порекла кромпира
Синоними[1]
  • Doryphora decemlineata Say, 1824
  • Stilodes decemlineata

Кромпирова златица или буба кромпирача (лат. Leptinotarsa decemlineata) је инсект из породице златица[2] или буба листара[2] (Chrysomelidae), веома значајан у пољопривреди као штеточина кромпира. Величина тела одраслих кромпирових златица креће се до 1 cm, јарко жуте (до наранџасте) су боје са 10 уздужних пруга. Овај тврдокрилац је пореклом са запада Северне Америке, са падина Стеновитих планина.[3]

Таксономија

[уреди | уреди извор]
Leptinotarsa decemlineata одрасли примерак

Кромпирову златицу први пут је приметио Томас Натал 1811. године, а званично ју је описао амерички ентомолог Томас Сеј 1824. године.[3] Бубе су сакупљене у Стеновитим планинама, где су се храниле бивољим буром, Solanum rostratum.[4] Род Leptinotarsa приписује се племену хрисолмелидне бубе Doryphorini (у потпородици Chrysomelinae), коју дели са пет других родова: Doryphora, Calligrapha, Labidomera, Proseicela, и Zygogramma.[5]

Одрасле бубе су обично 6—11 mm (0,24—0,43 in) дугачке и 3 мм 3 mm (0,12 in) широке. Тешкe су 50-170 mg.[6] Бубе су наранџасто-жуте боје са 10 карактеристичних црних пруга на надкриљу. Специфичан назив decemlineata, што значи 'десетoредна', потиче од ове карактеристике.[4][7] Одрасле бубе се, међутим, могу визуелно погрешно поистоветити са L. juncta, лажном кромпировом бубом, која није пољопривредна штеточина. L. juncta такође има наизменичне црне и беле траке на леђима, али једна од белих трака у центру сваког поклопца крила недостаје и замењена је светлобраон траком.[8]

Наранџасто-ружичасте ларве имају велики стомак са 9 сегмената, црну главу и истакнуте одушке, и могу достићи дужину до 15 mm (0,59 in) у свом последњем стадију. Ларва бубе има четири стадијума. Глава остаје црна током ових фаза, али пронотум мења боју од црне код ларви првог и другог узраста до наранџасто-браон ивице у трећем степену. Код ларви четвртог степена, око половина пронотума је обојена светло браон.[4][9] Ово племе се у оквиру потфамилије одликује округлим до овалним конвексним телима, која су обично јарке боје, једноставним канџама које се одвајају у основи, отвореним шупљинама иза прококса и променљивим апикалним сегментом максиларне палпе.[10][7]

Дистрибуција

[уреди | уреди извор]

Буба је највероватније пореклом из области између Колорада и северног Мексика, а открио ју је 1824. Томас Сеј у Стеновитим планинама. Она је нађена у Северној Америци, и у данашње време је присутна у свим америчким државама и провинцијама осим Аљаске, Калифорније, Хаваја и Неваде.[4] Она исто тако сада има широку распрострањеност широм Европе и Азије,[11] што укупно сачињава преко 16 милиона km².[12]

Њена прва повезаност са биљком кромпира (Solanum tuberosum) настала је тек око 1859. године, када је почела да уништава усеве кромпира у региону Омахе, Небраска. Њено ширење ка истоку било је брзо, са просечним растојањима од 140 km годишње.[13] До 1874. стигла је до обале Атлантика.[4] Од 1871. године амерички ентомолог Чарлс Валентин Рајли упозоравао је Европљане на могућност случајне заразе изазване транспортом бубе из Америке.[13] Од 1875. године, неколико западноевропских земаља, укључујући Немачку, Белгију, Француску и Швајцарску, забраниле су увоз америчког кромпира како би избегле заразу са L. decemlineata.[14]

Ове контроле су се показале неефикасним, јер је буба убрзо стигла у Европу. Године 1877. L. decemlineata је стигла у Уједињено Краљевство и први пут је забележена са докова Ливерпула, али се није усталила. Дошло је до многих даљих избијања; врста је искорењена у Великој Британији најмање 163 пута. Последња велика епидемија била је 1976. У Уједињеном Краљевству остаје као карантинска штеточина коју треба пријавити и DEFRA је надгледа како би спречила њено ширење.[15] Анализа трошкова и користи из 1981. године сугерише да је цена мера коришћених за уклањање L. decemlineata из Уједињеног Краљевства била мања од вероватних трошкова контроле ако се успостави.[16]

На другим местима у Европи, буба се настанила у близини америчких војних база у Бордоу током или непосредно након Првог светског рата и наставила да се шири до почетка Другог светског рата у Белгију, Холандију и Шпанију. Популација се драматично повећала током и непосредно након Другог светског рата и проширила се на исток, а буба се сада налази на већем делу континента. После Другог светског рата, у совјетској окупационој зони Немачке, скоро половину свих кромпирових поља заразила је буба до 1950. У Источној Немачкој су биле познате као Амикафер („Јенки бубе“) након што је влада тврдила да су бубе испуштене америчким авионима. У Европској унији остаје регулисана (карантинска) штеточина за Републику Ирску, Балеарска острва, Кипар, Малту и јужне делове Шведске и Финске. Није успостављена ни у једној од ових држава чланица, али може доћи до повремених инфестација када, на пример, ветар однесе одрасле јединке из Русије у Финску.[17][18]

Буба има потенцијал да се прошири на умерена подручја источне Азије, Индије, Јужне Америке, Африке, Новог Зеланда и Аустралије.[19]

Животни циклус

[уреди | уреди извор]

Женке колорадске златице су веома плодне и способне су да положе преко 500 јаја у периоду од 4 до 5 недеља.[20] Јаја су жута до наранџаста, и дугачка су око 1 mm (0,039 in). Обично се депонују у серијама од око 30 на доњој страни листова домаћина. Развој свих животних фаза зависи од температуре. После 4–15 дана, из јаја се излегу црвенкасто-браон ларве са грбавим леђима и два реда тамносмеђих мрља са обе стране. Хране се листовима својих биљака домаћина. Ларве напредују кроз четири различите фазе раста (старости). Након прве фазе су око 1,50 mm (0,059 in) дуге, а последње (четврте) 8 mm (0,31 in). Од првог до трећег степена сваки траје око 2-3 дана; четврти траје 4–7 дана. По достизању пуне величине, свака јединка након четвртог стадијума проводи неколико дана као предпупа која се не храни, што се може препознати по неактивности и светлијој обојености. Преткукуљице падају на тло и закопавају се на дубину од неколико инча, а затим формира лутку.[4] За 5 до 10 дана, одрасла буба излази да се нахрани и пари. Ова буба тако може да пређе из јајета у одраслу јединку за само 21 дан.[20] У зависности од температуре, светлосних услова и квалитета домаћина, одрасле јединке могу ући у дијапаузу и одложити појаву до пролећа. Затим се враћају својим биљкама домаћинима да се паре и хране. Одрасле јединке које презимљују могу почети да се паре у року од 24 сата од пролећног изласка.[21] На неким локацијама се могу појавити три или више генерација сваке вегетацијске сезоне.[4]

Понашање и екологија

[уреди | уреди извор]

L. decemlineata има јаку везу са биљкама из породице Solanaceae, посебно са онима из рода Solanum. Директно је повезана са Solanum cornutum (бивољи-бур), Solanum nigrum (црно велебиље), Solanum melongena (патлиџан), Solanum dulcamara (горко-слатко велебиље), Solanum luteum (длакаво велебиље), Solanum tuberosum (кромпир) и Solanum elaeagnifolium (сребролистно велебиље). Повезују се и са другим биљкама из ове породице, а то су врсте Solanum lycopersicum (парадајз) и род Capsicum (бибер).[22]

Предатори

[уреди | уреди извор]
Coleomegilla maculata напада јаја кромпирове златице

Најмање 13 родова инсеката, три породице паука, један фалангид (Opiliones) и једна гриња су забележени као општи или специјализовани предатори различитих стадијума L. decemlineata. То укључује површинску бубу Lebia grandis, кокинелидне бубе Coleomegilla maculata и Hippodamia convergens, штитасте бубе Perillus bioculatus и Podisus maculiventris, различите врсте мрежокрилаца из рода Chrysopa, род осе Polistes и дамсел бубе из рода Nabis.[23]

Предаторска површинска буба L. grandis је предатор и јаја и ларви L. decemlineata, а њене ларве су паразитоиди кукуљица. Одрасла јединка L. grandis може појести до 23 јаја или 3,3 ларве у једном дану.[24]

У лабораторијском експерименту, Podisus maculiventris је коришћен као предаторска претња за женске примерке L. decemlineata, што је резултирало производњом неодрживих трофичних јаја поред одрживих; овај одговор на предатора је осигурао да је доступна додатна храна за новоизлежено потомство како би се повећала њихова стопа преживљавања. Исти експеримент је такође демонстрирао канибализам неизлежених јаја од стране новоизлежених ларви L. decemlineata као антипредаторског одговора.[25]

Примери паразитоида, предатора и патогена у различитим животним фазама Leptinotarsa decemlineata1
Тип Врста Ред Напада Локација Референце
Parasitoid Chrysomelobia labidomerae Acari Одрасли САД, Мексико [26]
Edovum puttleri Hymenoptera Јаја САД, Мексико, Колумбија [27]
Anaphes flavipes Hymenoptera Јаја САД
Myiopharus aberrans Diptera Јаја САД
Myiopharus doryphorae Diptera Ларва САД, Канада
Meigenia mutabilis Diptera Ларва Русија
Megaselia rufipes Diptera Одрасли Немачка
Heterorhabditis bacteriophora Nematoda Одрасли Космополитно [28]
Heterorhabditis heliothidis Nematoda Одрасли Космополитно
Predator Lebia grandis Coleoptera Јаја, ларве, одрасли САД
Hippodamia convergens Coleoptera Јаја, ларве САД, Мексико
Euthyrhynchus floridanus Hemiptera Ларве САД [29]
Oplomus dichrous Hemiptera Јаја, ларве САД, Мексико [30]
Perillus bioculatus Hemiptera Јаја, ларве, одрасли САД, Мексико, Канада [31]
Podisus maculiventris Hemiptera Ларве САД [32]
Pselliopus cinctus Hemiptera Ларве САД
Sinea diadema Hemiptera Ларве САД
Stiretrus anchorago Hemiptera Ларве САД, Мексико
Pathogen Bacillus thuringiensis
subsp. tenebrionis
Bacillales Ларве САД, Канада, Европа
Photorhabdus luminescens Enterobacterales Одрасли, ларве Космополитно [33]
Spiroplasma Entomoplasmatales Одрасли, ларве Северна Америка, Европа [34]
Beauveria bassiana Hypocreales Одрасли, ларве САД [35]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Leptinotarsa decemlineata, Colorado Potato Beetle: Synonyms”. Encyclopedia of Life. Приступљено 19. 7. 2017. 
  2. ^ а б „Chrysomelidae”. BioRaS. Архивирано из оригинала 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018. 
  3. ^ а б Say, Thomas (1824). „Descriptions of Coleopterous insects collected in the late expedition to the Rocky Mountains, performed by order of Mr. Calhoun, Secretary of War, under the command of Major Long”. Journal of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. 3 (3): 403—462. ; see pp. 453–454: "Doryphora, Illig.: D. 10-lineata".
  4. ^ а б в г д ђ е University of Florida (2007). „Featured creatures: Leptinotarsa spp.”. Приступљено 2017-03-19. 
  5. ^ „Leaf Beetles - Chrysomelidae - Overview - Encyclopedia of Life”. Encyclopedia of Life (на језику: енглески). Biodiversity Heritage Library. Приступљено 18. 10. 2017. 
  6. ^ „Colorado Potato Beetle Facts”. 25. 10. 2018. Приступљено 2021-02-20. 
  7. ^ а б Boiteau, G.; Le Blanc, J.-P. R. (1992). „Colorado potato beetle LIFE STAGES” (PDF). Agriculture Canada. Приступљено 2017-03-23. 
  8. ^ „Species Leptinotarsa juncta - False Potato Beetle - BugGuide.Net”. bugguide.net. Iowa State University. Приступљено 18. 10. 2017. 
  9. ^ „Doryphorini”. Encyclopedia of Life. Приступљено 2017-05-23. 
  10. ^ Jacques Jr., R. L. (1988). The Potato Beetles: The genus Leptinotarsa in North America. Brill. ISBN 978-0-916846-40-4. 
  11. ^ „Species Leptinotarsa decemlineata - Colorado Potato Beetle”. BugGuide. 2017. Приступљено 2017-03-19. 
  12. ^ Weber, D. (2003). „Colorado beetle: pest on the move”. Pesticide Outlook. 14 (6): 256—259. doi:10.1039/b314847p. Архивирано из оригинала 28. 07. 2020. г. Приступљено 11. 05. 2022. 
  13. ^ а б Feytaud, J. (1949). La pomme de terre (на језику: француски). Presses universitaires de France. стр. 98—104. 
  14. ^ Sorensen, W. C. (1995). Brethren of the net: American entomology, 1840-1880. History of American science and technology series. University of Alabama Press. стр. 124–125. ISBN 9780817307554. 
  15. ^ „Invasion history: Leptinotarsa decemlineata, Colorado Beetle”. Non-Native Species Secretariat (DEFRA). 2017. Архивирано из оригинала 28. 07. 2020. г. Приступљено 2017-03-20. 
  16. ^ Aitkenhead, P. (1981). „Colorado beetle - recent work in preventing its establishment in Britain”. Bulletin, Organisation Européenne et Méditerranéenne pour la Protection des Plantes. 11 (3): 225—234. doi:10.1111/j.1365-2338.1981.tb01928.x. 
  17. ^ Lehmann, P. „The Colorado potato beetle is the grandmaster of adaptation”. University of Jyväskylä. Архивирано из оригинала 10. 05. 2017. г. Приступљено 12. 10. 2017. 
  18. ^ „The Colorado beetle”. Finnish Food Safety Authority. 2016. Архивирано из оригинала 8. 7. 2018. г. Приступљено 12. 10. 2017. 
  19. ^ Alyokhin, A. (2009). „Colorado potato beetle management on potatoes: current challenges and future prospects” (PDF). Ур.: Tennant, P.; Benkeblia, N. Potato II. Fruit, Vegetable and Cereal Science and Biotechnology 3 (Special Issue 1). стр. 10—19. 
  20. ^ а б Bessin, R. „Colorado Potato Beetle Management”. University of Kentucky College of Agriculture. Приступљено 2017-07-11. 
  21. ^ Ferro, D. N.; Alyokhin, A. V.; Tobin, D. B. (1999). „Reproductive status and flight activity of the overwintered Colorado potato beetle”. Entomologia Experimentalis et Applicata. 91 (3): 443—448. S2CID 85300335. doi:10.1046/j.1570-7458.1999.00512.x. 
  22. ^ „Leptinotarsa decemlineata (Say)”. Biological Records Centre -Database of Insects and their Food Plants. Приступљено 2017-03-24. 
  23. ^ Hilbeck, A.; Kennedy, G. G. (1996). „Predators Feeding on the Colorado Potato Beetle in Insecticide-Free Plots and Insecticide-Treated Commercial Potato Fields in Eastern North Carolina”. Biological Control. 6 (2): 273—282. doi:10.1006/bcon.1996.0034. 
  24. ^ Weber, D. C.; Rowley, D. L.; Greenstone, M. H.; Athanas, M. M. (2006). „Prey preference and host suitability of the predatory and parasitoid carabid beetle, Lebia grandis, for several species of Leptinotarsa beetles”. Journal of Insect Science. 6 (9): 1—14. PMC 2990295Слободан приступ. PMID 19537994. doi:10.1673/1536-2442(2006)6[1:ppahso]2.0.co;2. 
  25. ^ Tigreros, N.; Norris, R. H.; Wang, E.; Thaler, J. S. (2017). „Maternally induced intraclutch cannibalism: an adaptive response to predation risk?”. Ecology Letters. 20 (4): 487—494. PMID 28295886. doi:10.1111/ele.12752. 
  26. ^ Drummond, F. A.; Casagrande, R. A.; Logan, P. A. (1992). „Impact of the parasite, Chrysomelobia labidomerae Eickwort, on the Colorado potato beetle”. International Journal of Acarology. 18 (2): 107—115. doi:10.1080/01647959208683940. 
  27. ^ Grissell, E. E. (1981). „Edovum puttleri, n.g., n.sp. (Hymenoptera: Eulophidae), an egg parasite of the Colorado potato beetle (Chrysomelidae)”. Proceedings of the Entomological Society of Washington. 83 (4): 790—796. 
  28. ^ Ebrahimi, L.; Niknam, G.; Dunphy, G. B. (2011). „Hemocyte Responses of the Colorado Potato Beetle, Leptinotarsa decemlineata, and the Greater Wax Moth, Galleria mellonella, to the Entomopathogenic Nematodes, Steinernema feltiae and Heterorhabditis bacteriophora”. Journal of Insect Science. 11 (1): 1—13. PMC 3281463Слободан приступ. PMID 21867441. doi:10.1673/031.011.7501. 
  29. ^ Chittenden, F. H. (1911). „On the natural enemies of the Colorado potato beetle”. Bulletin United States Department of Agriculture, Bureau of Entomology. 82: 85—88. 
  30. ^ Drummond, F. A.; Casagrande, R. A.; Groden, E. (1987). „Biology of Oplomus dichrous (Heteroptera: Pentatomidae) and Its Potential to Control Colorado Potato Beetle (Coleoptera: Chrysomelidae)”. Environmental Entomology. 16 (3): 633—638. doi:10.1093/ee/16.3.633. 
  31. ^ Cloutier, C.; Bauduin, F. (1995). „Biological Control of the Colorado Potato Beetle Leptinotarsa Decemlineata (Coleoptera: Chrysomelidae) in Quebec by Augmentative Releases of the Two-Spotted Stinkbug Perillus Bioculatus (Hemiptera: Pentatomidae)”. The Canadian Entomologist. 127 (2): 195—212. doi:10.4039/ent127195-2. 
  32. ^ Richman, D. B.; Mead, F. W.; Fasulo, T. R. „Spined Soldier Bug, Podisus maculiventris (Say)” (PDF). University of Florida, IFAS Extension. Приступљено 2017-07-31. 
  33. ^ Blackburn, M. B.; Domek, J. M; Gelman, D. B; Hu, J. S. (2005). „The broadly insecticidal Photorhabdus luminescens toxin complex a (Tca): activity against the Colorado potato beetle, Leptinotarsa decemlineata, and sweet potato whitefly, Bemisia tabaci”. Journal of Insect Science. 5 (1): 32. PMC 1615239Слободан приступ. PMID 17119614. doi:10.1093/jis/5.1.32. 
  34. ^ Breithaupt, J. (4. 11. 2012). „Leptinotarsa decemlineata: Management”. Ecoport. Приступљено 2017-07-28. 
  35. ^ Bonnemaison, L. (1961). Les ennemis animaux des plantes cultivées et des forêts, vol. II (на језику: француски). стр. 98. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]