Лангдок

Грб историјске провинције Лангдок, данас се користи као застава региона Средишњи Пиринеји

Лангдок (франц. Languedoc, оксит. Lengadòc) је некадашња француска провинција, која данас представља највећи део француског региона Лангдок-Русијон, део региона Средишњи Пиринеји и мали део региона Рона-Алпи. Површина Лангдока је 42.700 km². Налази се у средишњем делу јужне Француске. На истоку излази на Лионски залив и реку Рона, док је на западу река Гарона граница према Гаскоњи.

Историјски главни град Лангдока је Тулуз, а други већи градови су Монпеље, Ним, Нарбон, Сет и Безије.

Историја

Средоземну обалу Лангдока су у антици насељавали Грци, Феничани и Римљани. Касније су овде стигли Вандали, Западни Готи и Сарацени.

Име провинције потиче од имена локалних дијалеката (франц. Langues d’oc).

• Види још: окситански језик

У касном Средњем веку Лангдок је био центар религијског покрета катара. Католичка црква их је прогласила јеретицима и повела Катарски крсташки рат против њих. Тврђава Монсегур је важила за главни град катара и пала је после десетомесечне опсаде. У 17. веку изграђен је канал миди који преко Лангдока повезује Атлантик са Средоземним морем.

Економија

Лангдок има дугу традицију узгајања винограда и производње вина. Хиперпроизводња вина је 1970-их довела до проблема у Европској унији и лангдочким винима је наметнула репутацију јефтиних вина. Овај регион производи трећину грожђа које се обере у Француској. Гаји се још пиринач, воће и маслинке. У брдима се гаје овце и козе и производи сир. За приморски део Лангдока је карактеристичан риболов и туризам.

Спољашње везе

• Канал Миди
• Регионални туристички биро