Матија Поповић
Матија Поповић | |
|---|---|
| Место рођења | данашња Босна и Херцеговина,  Османско царство |
| Датум смрти | 1563. |
| Место смрти | Жумберак,  Хабзбуршка монархија |
| Занимање | Српски православни свештеник, преводиоц и штампар |
| Потпис | |
 | |
Матија Поповић (око 1490 — Жумберак, 1563) био је српски свештеник, преводилац и штампар, рођен на простору данашње Босне и Херцеговине.[1] Поповић је био штампар у Јужнославенском библијском институту.[2]
Биографија и рад[уреди | уреди извор]
Рођен је крајем 15. века на простору данашње Босне и Херцеговине, а преписивао је и преводио књиге на славеносрпски језик.[1]
Јужнословенски библијски инстутут основан је у Бад Ураху у јануару 1561. године од стране барона Ханса вона Унгнада, који је био оснивач и власник инстутута.[3] [4][3] Унгнанд је добио подршку од Кристофа, војводе Виртемберг, који је дозволио Унгнанду да користи свој дворац (бивши самостан) Аманденхоф корд Бад Ураха, као седиште овог института.[5][6] Унутар института чији је надзорник био Примож Трубар, налазила се штампарија, где су се штампале књиге за све Јужне Словене који су живели од Соче, преко Црног мора, све до Константинопоља.[7][8][3] Институт је дуго покушавао да ангажује извесног Димитирија Србина, али без успеха.[9] На крају су ангажновани Јован Малешевац и Матија Поповић, који су стигли у Бад Урах 20. септембра 1561. године.[9][10] На ћирилицу су превели Нови завет, Лутеров мали катекизам, Loci communes и многе друге књиге.[11] Након завршеног посла од Унгнада су добили по коња и 40 мађарских форинти, након чега су отишли у Љубљану.[10][12][13]
Године 1563. Поповић се на крају свог презимена потписао са словом „Ћ”, што је Вук Караџић увео почетком 19. века.[14] Почетком 1563. године Поповић је убијен у Жумбераку од стране непознатог православног свештеника.[15][16][17][16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ђорђић 1987, стр. 192.
- ^ Ђорђић 1987, стр. 512.
- ^ а б в Социетy 1990, стр. 243.
- ^ Бетз 2007, стр. 54.
- ^ Бреyер 1952, стр. 32.
- ^ Ревиеw 1988, стр. 388.
- ^ Чрња 1978, стр. 117.
- ^ Клаић 1974, стр. 71.
- ^ а б Матица 1976, стр. 112.
- ^ а б Марковић, Фуруновић & Радић 2000, стр. 44.
- ^ Милић 1976, стр. 40.
- ^ Ротар 1988, стр. 17.
- ^ Луботскy, Сцхаекен & Wиеденхоф 2008, стр. 280.
- ^ Матица 1976, стр. 112.
- ^ Пантелић 1998, стр. 196.
- ^ а б Мошин & Поп-Атанасов 2002, стр. 18.
- ^ штампарија 1922, стр. 261.
Литература[уреди | уреди извор]
- Социетy (1990). Словене Студиес: Јоурнал оф тхе Социетy фор Словене Студиес. Тхе Социетy.
- Чрња, Зване (1978). Културна повијест Хрватске: Темељи. Отокар Кершовани.
- Бетз, Ханс Диетер (30. 6. 2007). Религион паст анд пресент. Брилл.
- Клаић, Вјекослав (1974). Повијест Хрватâ од најстаријих времена де свршетка XIX стољећа. Матица хрватска.
- Бреyер, Мирко (1952). О старим и ријетким југославенским књигама: библиографско-библиофилски приказ. Издавачки завод Југославенске академије знаности и умјетности.
- Луботскy, Алеxандер; Сцхаекен, Ј.; Wиеденхоф, Јероен (1. 1. 2008). Евиденце анд Цоунтер-евиденце: Балто-Славиц анд Индо-Еуропеан лингуистицс. Родопи. ИСБН 90-420-2470-4.
- Матица (1976). Ревиеw оф Славиц студиес. Матица српска.
- штампарија (1922). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Дрзхавна штампарија Кралевине срба, кхрбата и словент︠с︡а.
- Мошин, Владимир А.; Поп-Атанасов, Ǵорги (2002). Избрани дела. Менора.
- Ђорђић, Петар (1987). Историја српске ћирилице. Завод за уџбенике и наставна средства.
- Матица (1976). Ревиеw оф Славиц студиес. Матица српска.
- Марковић, Божидар; Фуруновић, Драгутин; Радић, Радиша (2000). Зборник радова: култура штампе--поуздан видик прошлог, садашњег и будућег : Просвета-Ниш 1925-2000. Просвета.
- Милић, Даница (1976). Симпозијум ослободилацки покрети југословенских народа од XVI века до поцетка Првог Светског Рата. Бранко Бајид.
- Пантелић, Никола (1998). Етнички односи Срба са другим народима и етничким заједницама. Етнографски институт САНУ.
