Пређи на садржај

Милан Мицић

С Википедије, слободне енциклопедије

Милан Мицић
Милан Мицић у холу Матице српске, децембар 2023.
Датум рођења(1961-04-30)30. април 1961.(63 год.)
Место рођењаЗрењанинСоцијалистичка Федеративна Република Југославија
Образовањедоктор историјских наука
УниверзитетФилозофски факултет Универзитета у Београду
Занимањеисторичар, књижевник, политичар
Значајни радовиAb ovo
Дуго путовање у Табану: северна прича
НаградеНаграда „Теодор Павловић”
Награда „Карољ Сирмаи”
Награда „Душан Васиљев”

Милан Мицић (Зрењанин, 30. април 1961) српски је историчар, књижевник и политичар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Одрастао је у селу Војвода Степa у Банату, где је завршио основну школу. Средњу школу културолошки смер завршио је у Српској Црњи. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду где је и докторирао код др Мире Радојевић са темом „Развитак нових насеља у Банату (1920–1941)” о међуратној колонизацији Баната. Радио је као професор историје (1986–2001) и директор основне школе у селу Војвода Степа (2001–2009). У периоду 2000–2004. и 2004–2008. био је посланик у Скупштини Војводине, а од 2009. године ради као помоћник за културно наслеђе и јавне збирке у Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Покрајинске владе.[1]

Аутор је четрдесет књига из историографије, историјске есејистике, документарне прозе, кратке прозе и поезије. Историографске теме су му српски добровољачки покрет у Првом светском рату, колонизација Војводине у 20. веку, Срби у Мађарској у 20. веку, историја Баната и однос књижевног и историјског у српској књижевности друге половине 19. и прве половине 20. века.

Председник је Савеза удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912–1918. Обавља функцију генералног секретара Матице српске.[2] Члан ДКВ, УКС и ДНК.

Превођен је на немачки, румунски и мађарски језик.

Ожењен је и живи у Новом Саду.

  • Сан нема месеца (1990)
  • Горка радост (1996)
  • Молитве барци која одлази (1999)
  • На усни мог ђеда цигара завијена (2004)
  • Наш мозак је кријумчарена роба (2006)
  • Ми смо, мила, зенитистички свет (2008)
  • Ракија и ране (2010)
  • Зове се Брана (2017)
  • Чекају да дођу по њих (2023)
  • Брана (2023)
  • Месец од венецијанског сапуна и друге приче (2013)
  • Код живахног огледала и друге приче (2014)
  • Списак сеновитих имена и друге приче (2016)
  • Ab ovo (2018)
  • Дан који је стао да се одмори (2019)
  • Дуго путовање у Табану: северна прича (2020)
  • Чудо у Банату (2023)

Историографија

[уреди | уреди извор]
  • Војвода Степа – прве деценије трајања (1997)
  • Српски добровољци у насељу Војвода Бојовић (2000)
  • Кругови времена банатских Срба: четрдесет и девет есеја о Србима у Банату (2002)
  • Мала прича о степчанској школи: 1927–2002 (2002)
  • Одисеја батањских Срба (2003)
  • Српски добровољци у Банатском Душановцу (2003)
  • Из албума ратова: животописи, судбине, памћења (2004)
  • Искушење живети у колонији (2008)
  • Бећарац и сеферини: есејистичка студија из историје банатских Срба (2008)
  • Банатско дуго орање: есејистичка студија из историје банатских Срба (2012)
  • Развитак нових насеља у Банату (1920–1941) (2013)
  • Школство у новим насељима Баната: 1920–1941 (2013)
  • Особито је Александрово сазидано (2013)
  • Српско добровољачко питање у Великом рату (1914–1918) (2014)
  • Колонија у Банатском Новом Селу: 1921–1941 (2014)
  • Трагање за егзистенцијом: прилози историји колонизације Банатског Карађорђева: 1920–1941 (2015)
  • Колонисти са Вида пусте: прилози за историју насељавања Банатског Вишњићева: 1920–1941 (2016)
  • Банатска мала пруга (у коауторству) (2016)
  • Насељавање Петровчана у Чиб–Челаревo: 1946–1947 (2016)
  • Невидљива сеоба (улога Срба из Румуније у колонизацији југословенског Баната 1920–1941) (2016)
  • Незапамћена битка: српски добровољци у Русији: 1914–1918 (2016)
  • Српски добровољци: 1914–1918: животи, сећања. Књ. 1, Русија (2016)
  • Сириг – корени, настанак (у коауторству) (2017)
  • Ђура Јакшић – једна епоха (2017)
  • Американци: српски добровољци из САД: 1914–1918 (2018)
  • Ка Добруџи и од ње: српски добровољци на добруџанском фронту 1916. Године (2018)
  • Банат – новембар 1918. године: великобечкеречки лист „Торонтал” – догађаји, виђења, ставови (у коауторству) (2019)
  • Врањевачко Ново Село: првих 100 година (у коауторству) (2020)
  • Историјске миграције у Општини Житиште (2020)
  • Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање: 1914–1918 (2020)
  • Ловра: (1914–1924): од рата до оптације (2020)
  • Незапамћена битка: српски добровољци у Русији: 1914–1918 (2020)
  • Кућа и хлеб: колонистичка породица у Банату, Бачкој и Срему (1920–1941) (2021)
  • Колонистичка насеља (1920–1941). Kњ. 1, Банат, Бачка, Срем (2021)
  • Колонија Банатски Душановац: 1921–1941 (2021)
  • Колонија Војвода Бојовић (1921–1941) (2021)
  • Срби у Банату (1411–1594): два есејистичка погледа (у коауторству) (2022)
  • Петровчани српски добровољци и њихово насељавање у Војводину: (1914–1941) (у коауторству) (2022)
  • Колонизација Српске Црње (1945–1948) (2022)
  • Колонистичка насеља у околини Мариолане: (1921-1941). Књ. 1, Долазак (2022)
  • Српски Итебеј: 1918–1941: прилози за историју (2023)
  1. ^ „Др МИЛАН МИЦИЋ”. Матица српска (на језику: српски). 29. 10. 2020. Приступљено 12. 10. 2023. 
  2. ^ „Часништво (председништво)”. Матица српска (на језику: српски). 11. 10. 2023. Приступљено 12. 10. 2023. 
  3. ^ „Победила прича "Сеоба и елегија Мите Руса". www.rts.rs. Приступљено 12. 10. 2023. 
  4. ^ „2014”. Андра Гавриловић (на језику: српски). 3. 12. 2015. Приступљено 12. 10. 2023. 
  5. ^ „Књижевна награда “Браћа Мицић“ додијељена Милану Мицићу”. Савез Срба из региона (на језику: српски). 15. 11. 2017. Приступљено 12. 10. 2023. 
  6. ^ „Повеља „Владимир Ћоровић“ додјељује се Милану Мицићу”. Слободна Херцеговина (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2023. 
  7. ^ „Награде „Теодор Павловић” др Милану Мицићу и Милораду Грујићу”. www.rts.rs. Приступљено 12. 10. 2023. 
  8. ^ Janjanin, Nemanja (13. 12. 2019). „Milan Micić dobitnik ovogodišnje književne nagrade "Karolj Sirmai". Naše Mesto (на језику: српски). Приступљено 12. 10. 2023. 
  9. ^ „МИЛАНУ МИЦИЋУ НАГРАДА „ЛЕНКИН ПРСТЕН. ВОЈВОЂАНСКE (на језику: српски). 18. 11. 2020. Приступљено 12. 10. 2023. 
  10. ^ „Милану Мицићу за "Чудо у Банату" награда "Душан Васиљев". ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 10. 4. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]