Гацко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гацко
Гацко
Gacko (1).jpg
Гацко
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Гацко
Основан први помен 1276. године.
Становништво
Становништво
 — 2013. Раст 5.784
Географске карактеристике
Координате 43°09′59″ СГШ; 18°32′07″ ИГД / 43.1664755° СГШ; 18.5352345° ИГД / 43.1664755; 18.5352345Координате: 43°09′59″ СГШ; 18°32′07″ ИГД / 43.1664755° СГШ; 18.5352345° ИГД / 43.1664755; 18.5352345
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 940 м
Гацко на мапи Босне и Херцеговине
Гацко
Гацко
Поштански број 89240
Позивни број 059

Гацко је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Налази се у сјевероисточном дијелу Источне Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Гацко укупно је пописано 5.784 лица.[1]

Географија[уреди]

Гацко

Гацко је као територијална јединица Републике Српске смјештено од 43°01’ до 43°23’ сјеверне географске ширине и од 18°20’до 18°42’ источне географске дужине од Гринича. По надморској висини је најуздигнутији горски дио Херцеговине, с просјечном надморском висином изнад 1.000 метара. С Требињем, Билећом и Невесињем чини источну област Херцеговине познату под именом Источна Херцеговина.

На истоку Херцеговине Гацко је гранична општина према Црној Гори и с дијелом Пиве и Оногошта (Никшића) једно вријеме је чинило административно-територијалну јединицу окружног значаја са сједиштем у Гацку. Нестанком „Старе Херцеговине“ гатачка жупа је изгубила већи дио територије и свој простор сузила на међупланинску област данашње општине са 736 km2 површине.

Историја[уреди]

Гацко је у средњем вијеку било важан центар на дубровачком трговачком путу, који је водио до Фоче. Гатачка жупа припадала је области Подгорје, а Гацко се први пут спомиње 1276. као мјесто сукоба између краља Уроша и његовог сина Драгутина.

Док су западни дијелови Захумља ушли у првој половини XIV века у састав Босанске државе, Гацко је остало у оквиру Душанове државе. Од краја XIV века припада босанској држави и налази се у посједу рода Хранића.

Од средине XIX века средиште је кадилука, од 1875. центар новог округа са мутесарифом хришћанином, а за аустријске владавине сједиште среза.

Највећи број научника и хроничара историјског времена, изводили су име Гацко из ријечи гат, док је Владимир Ћоровић мишљења да је добило име по Готима, који су кратко вријеме владали овим крајевима. Треће гледиште полази од становишта да је име изведено из ријечи газ.

Други светски рат[уреди]

Четворица усташа који су дошли из Загреба у Гацко, сазвали су почетком јуна 1941. године збор муслимана и позвали их одмах да се обрачунају са Србима и да све Србе поубијају. На примедбу једног муслимана да је то немогуће учинити усташе су одговориле да је могуће и да се мора.

Саобраћај[уреди]

Термоелектрана у Гацку

Исто као што се некада налазило на раскршћу четири путна праваца који су водили на четири стране свијета, Гацко је у том положају остало и након реконструкције и модернизације спорих путних праваца, и у основи задржало свој ранији положај.

Гацко је дакле, на раскршћу путева који га пресијецају на четири, скоро идентична, дијела: Према Никшићу (југоисточни правац), Билећи и Требињу (јужни правац), Невесињу и Мостару (западни правац) и Фочи и Сарајеву (сјеверни правац). Од поменутих праваца није још увијек у потпуности асфалтиран пут према Никшићу. Пут је потпуно изграђен до границе са Црном Гором (око 20 км), а одатле је у претходних пар година асфалтиран већи дио пута, па се сада много брже може стићи до Никшића.

Спорт[уреди]

Фудбалски клуб Младост основан је 1970. године. У бившој Југославији клуб се такмичио у регионалној лиги (4. ранг), а највећи успјех је био пласман у Републичку лигу СР БиХ. У послијератном периоду клуб је изборио пласман у 1. лигу Републике Српске, а највећи успјеси су пласман у четвртфинале купа БиХ у сезони 2000/01. и пласман у Премијер лигу БиХ 2001/02. Младост је те сезоне испала из Премијер лиге и од тада се опет такмичила у 1. лиги Републике Српске, до сезоне 2014/15, када је испала у нижи ранг. У овом клубу је поникао Немања Супић.

Кошаркашки клуб Младост Гацко основан је 1996. године. Највећи успјех клуба је освајање купа Републике Српске. Клуб је угашен 2005. године. Тренутно у Гацку постоји ОКК Гацко који се такмичи у 1. лиги Републике Српске.

У Гацку постоји и одбојкашки клуб Гацко који се такмичи и у мушкој и у женској конкуренцији. У овом клубу су поникли Сања и Саша Старовић. У Гацку успјешно ради и Планинарско друштво „Волујак“.

Становништво[уреди]

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971.
Муслимани [а] 2.253 (49,14%) 1.235 (47,46%) 776 (48,37%)
Срби 2.144 (46,77%) 1.100 (42,27%) 776 (48,37%)
Хрвати 28 (0,61%) 17 (0,65%) 10 (0,62%)
Југословени 78 (1,70%) 207 (7,95%) 15 (0,93%)
остали и непознато 81 (1,76%) 43 (1,65%) 27 (1,68%)
Укупно 5.784 4.584 2.602 1.604
Демографија[2]
Година Становника
1879. 9.295
1885. 10.582
1895. 12.675
1910. 15.107
1921. 13.667
1931. 15.235
1948. 1.527
1953. 5.911
1961. 1.368
1971. 1.604
1981. 2.602
1991. 4.584
2013. 5.784

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]