Мокраћна цијев

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Мокраћна цијев (лат. urethra) је цијев која спаја мокраћну бешику са спољним свијетом. Мокраћна цијев има функцију код оба пола у елиминацији урина, а код мушких јединки и одвођењу сперме.[1][2][3]

Анатомија[уреди]

Женска мокраћна цијев[уреди]

Код жена, мокраћна цијев је дуга око 3-5 cm и завршава у вулви између клиториса и отвора вагине. Због те краткоће мокраћне цијеви, женске јединке су подложније уринарним инфекцијама него мушке.

Мушка мокраћна цијев[уреди]

Код мушкараца, мокраћна цијев је дуга око 20 cm и завршава на врху пениса. Унутрашњост мокраћне цијеви посједује спиралне наборе (као у цијеви пиштоља), који омогућавају бржи проток урина и спреме. Дужина мокраћне цијеви код мушких јединки отежава катетеризацију.

Хистологија[уреди]

Епител мокраћне цијеви почиње ћелијама прелазног типа на изласку из мокраћне бешике. Послије епител прелази у вишеслојан високопризматичан епител, а завршава као вишеслојан плочаст епител.

У мокраћној цијеви се налазе и уретралне жлијезде које штите епител од урина.

Извори[уреди]

  1. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  2. ^ Јелена Крмпотић-Неманић (1993). Анатомија човјека. Загреб: Медицинска наклада. 
  3. ^ Предраг Керос; Марко Пећина; Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб. 

Литература[уреди]

  • Јелена Крмпотић-Неманић (1993). Анатомија човјека. Загреб: Медицинска наклада. 
  • Предраг Керос; Марко Пећина; Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб. 
Уринарни систем
Бубрег | Мокраћовод | Мокраћна бешика | Мокраћна цев