Момир Крсмановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Момир Крсмановић
Датум рођења1933.
Место рођењаБурсићи, код Вишеграда
  Краљевина Југославија

Момир Крсмановић (Бурсићи, код Вишеграда, 1933) је српски писац. Аутор је више историјских романа о геноциду над српским народом.[1]Године 2013. објављује књигу Голгота српског народа 1941-1957. у седам томова, књига је скуп усмених свједочења о страдању српског народа из источне Босне.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у српском селу Бурсићи у општини Вишеград, Краљевина Југославија. Почетком Другог свјетског рата у Југославији, 3. октобра 1941. године када је имао девет година, преживео је усташки покољ у Клисури подно Сјемећа (између Сјемећа, Борика и Међеђе) над српским збјеговима у Подрињу. У овом усташком покољу му је убијена мајка Јока, шестогодишњи брат Радомир и многобројна родбина. Отац Миливоје је преживио заједно са 40 становника који су бранили село од усташа, али су били потиснути и село су заузеле усташе. Момир Крсмановић је непосредно прије покоља побјегао у брдо изнад села, а када се након покоља вратио, затекао је распорену мајку. Једини који је преживио покољ је био његов шестогодишњи брат Милорад који се налазио сакривен испод поњаве.[1]


У марту 1942. године се под налетом офанзиве Црне легије Јуре Францетића поново нашао у српским збјеговима на Дрини у Подрињу са оцем Миливојем и преживјелим братом Милорадом. Збјег је сачињавало 10.000 Срба. На молбу Милана Недића, њемачке трупе су спасиле један дио Срба, тако што су кренуле према Дрини и преузеле један дио збјега који се налазио у окружењу Црне легије. Пошто су Момир и Милорад изгубили мајку, Нијемци су дозволили да се и отац Миливоје укрца на теретни воз који их је одвео у логор Сајмиште у Земун. У логору Сајмиште их прихвата Недићев Црвени крст, те Момир основну школу завршава при Недићевој војсци у дому за српске избјеглице. Након завршетка Другог свјетског рата завршава машинбраварски занат и вишу металску школу.[1]

Своју прву причу „Деца око мртве мајке“ је објавио у листу „Омладина Југославије“. Момир Крсмановић је потпредседник управног одбора Академије „Иво Андрић“, члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Српске. Пензионисан је и живи у Београду.

Дјела[уреди | уреди извор]

Његово прво дјело „Тече крвава Дрина“ издато је 1983. Штампање романа је финансирало девет стотина запослених предузећа „Бора Кечић“ у Железнику, гдје је Момир Крсмановић у то вријеме био запослен. За овај историографски роман у коме су све личности аутентичне, материјал је сакупљао пуних десет година. Роман је базиран на чињеницама, истинским личностима и свједочењима преживјелих. Роман Тече крвава Дрина због своје тематике која обрађује злочине над Србима је 1983. године изазвао мноштво реаговања у јавности тадашње Југославије. Роман је назван „атак на братство и јединство“, а у Београду је основана је и комисија за „случај Крсмановић“. Дјело Тече крвава Дрина је посветио својој мајци Јоки.

Током распада Југославије 1992. године објавио је први дио трилогије Крваве руке ислама, који је преведен и на енглески језик. Роман је написан у манастиру Велика Ремета на Фрушкој гори. Ова трилогија је употпуњена романима Трагови мртве браће и Клетва мртве браће.

Роман И бог је заплакао над Босном, у коме описује страдања српског народа у периоду Рата у Босни 1992-1994, објављује 1994. године. За писање овога романа је користио 120 аудио-касета које садрже свједочења о страдању Срба на простору од Брчког до Невесиња.

Награде[уреди | уреди извор]

За роман Тече крвава Дрина које је преведено на енглески језик је добио захвалницу од Симона Визентала и Маргарет Тачер. Добио је и захвалницу од Патријарха српског Павла.[1]

Орден Светог Саве 2. реда уручио му је 22. октобра 2019. патријарх српски Иринеј.[3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Тече крвава Дрина (три тома) / Момир Крсмановић, Издавач: Народна књига, прво издање (издања 1983, 2007)
  • Крваве руке ислама (три тома) / Момир Крсмановић, Београд (издања 1992, 2007)
  • Трагови мртве браће / Момир Крсмановић, Београд, (издања 1998, 2007)
  • Клетва мртве браће / Момир Крсмановић, Београд (2007)
  • Незарасле ране 1 и 2 / Момир Крсмановић, (2004)
  • И Бог је заплакао над Босном / Момир Крсмановић, (1994, 2000)
  • Тамни живот под звезданим небом / Момир Крсмановић,
  • Голгота српског народа 1941-1957. (седам томова) / Момир Крсмановић, (2013)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]