Мохито
Мохито (шп. Mojito) је коктел од белог кубанског рума, сока лимете, свеже нане, шећера шећерне трске, сода воде или минералне воде и изломљеног леда.[1] Коктел се често састоји од пет састојака: белог рума, шећера (традиционално сок од шећерне трске), сока од лимете, газиране воде и нане.[2] Његова комбинација слаткоће, цитруса и зељастог укуса менте је намењена да допуни рум и учинила је мохито популарним летњим пићем.[3][4]
Мохито се појавио на Куби између 1910. и 1920. Сматра се да је локал Бодегита дел Медио (La Bodeguita del Medio) у Хавани место где је настао оригинални рецепт 1946. Име коктела је комбинација речи влажан (mojadito) и имена кулинарског соса мохо (mojo), што одговара карактеру овог тропског и егзотичног пића. [1]
Популарности овог коктела допринео је писац Ернест Хемингвеј, који је био стални посетилац барова у Хавани. Постоје верзије коктела које су сличне Мохиту, чак и безалкохолне. Мохито без листова менте се назива Рум Колинс.[5]
Када се спрема мохито, свеж сок од лимете се додаје у шећер (или у једноставан сируп) и листове нане. Смеша се затим нежно изгњечи мешачем. Листове менте треба само згњечити да би се ослободила есенцијална уља и не треба их сецкати.[6] Затим се додаје рум и мешавина накратко промеша да се шећер раствори и да се листови нане подигну са дна ради боље презентације. На крају, пиће је преливено уситњеним ледом и газираном водом. За украшавање стакла користе се листови менте и кришке лимете.
На Куби, мента која се користи за прављење мохита је најчешће Mentha × villosa (на Куби се зове Јерба Буена или Хиербабуена) која има лагану арому менте/цитруса, али се изван Кубе често користи метвица која има јачу арому менте.[7]
Историја[уреди | уреди извор]
Хавана, Куба, је родно место мохита,[8][9][10][11][12] иако је његово тачно порекло предмет дебате. Било је познато се да локални јужноамерички Индијанци имају лекове за разне тропске болести, те се мала група искрцала на Кубу и вратила се са састојцима за ефикасан лек. Састојци су били aguardiente de caña (у преводу „горућа вода“, сирови облик рума направљен од шећерне трске) помешан са локалним тропским састојцима: лиметом, соком од шећерне трске и наном.[13] Сок од лимете сам по себи би значајно спречио скорбут и дизентерију,[14][15][12] а тафија/рум је убрзо додат пошто је постао широко доступан Британцима (око 1650). Нана, лимета и шећер су такође били од помоћи у скривању оштрог укуса овог пића. Друга теорија је да га је измислио сер Франсис Дрејк. Коктел „Ел Дрејк“ је припремљен са брендијем.[12] Иако се ово пиће у то време није звало мохито, то је била оригинална комбинација његових састојака.[4]
Неки историчари тврде да су афрички робови који су радили на кубанским пољима шећерне трске током 19. века били кључни за настанак коктела.[16] Гуарапо, сок од шећерне трске који се често користи у мохиту,[4] био је популарно пиће међу робовима који су му дали име.[16] Ово пиче није првобитно садржавао сок од лимете.[17][18]
Постоји неколико теорија о пореклу имена мохито: једна таква теорија сматра да се назив односи на мохо, кубански зачин направљен од лимете који се користи за ароматизирање јела.[4][19] Друга теорија је да је назив мохито једноставно дериват од мохадито (шпански за „благо влажан“), деминутив од мохадо („мокро“).[20]
Мохито је рутински представљан као омиљено пиће аутора Ернеста Хемингвеја.[21] Такође се често говорило да је Хемингвеј прославио бар под називом Ла Бодегита дел Медио када је постао један од његових сталних гостију и написао „Мој мохито у Ла Бодегити, мој дајкири у Ел Флоридити“ на зиду бара. Овај епиграф, руком писан и потписан његовим именом,[22] опстаје упркос сумњама које су изразили Хемингвејеви биографи у вези са таквим покровитељством и ауторовим укусом за мохитое.[23] Ла Бодегита дел Медио је познатија по храни него по пићу.[24]
Истраживање међународне компаније за истраживање тржишта показало је да је 2016. године мохито био најпопуларнији коктел у Британији и Француској.[25]
Варијације[уреди | уреди извор]
Познато је да неки хотели у Хавани користе шећер у праху са листовима нане, а не гранулирани шећер, јер се први лакше раствара, док многи објекти уместо тога користе једноставан сируп.[26] „Розе мохито”, који је варијација мохита која садржи алкохол са укусом руже, Ланик, први пут је креиран у Албертс Шлосовом бару у Манчестеру, у Енглеској.[27] Мохито без алкохола се зове „девичански мохито“ или „нохито“.[28] Кохито додаје арому кокоса, често кроз употребу рума са укусом кокоса.[29] Прљави мохито захтева златни рум уместо белог рума и употребу сировог шећера или шећера демераре.[30] Демерара је светлосмеђи, делимично рафинисани шећер који се производи од прве кристализације током прераде сока од трске у кристале шећера. Додавање овога у мохито даје му укус налик на карамелу.[31] Мохито са тамним румом једноставно захтева да се уместо белог користи тамни рум.[30]
У Мексику, бренд текиле Дон Хулио нуди „мохито бланко“ једноставном заменом рума текилом.[32]
У Перуу постоје варијације мохита које се праве додавањем воћа као што је грејпфрут, који се зове „мохито де тороња“,[33] или са маракујом, који се зове „мохито де маракуја“.[34] Многи ресторани их служе ова пића,[35][36] а ови додати састојци побољшавају коктел и његов оригинални укус. Неки други плодови се налазе у другим рецептима за мохито: крушке, малине и поморанџе.[30] Пире од таквог воћа се такође може користити уместо целог воћа. Мохито са јагодама укључује гњечене јагоде;[37] даље одступање у овом правцу замењује џин за лагани рум и лимунов сок за сок од лимете и додаје тоник.[38]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Mohito (Mojito) – recept”. Danas. Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ „Traditional Mojito recipe from Cuba”. Tasteofcuba.com. Архивирано из оригинала 2011-09-04. г. Приступљено 2011-09-01.
- ^ „Summer Cocktail News: Mojitos Go Fruity”. Prweb.com. 4. 6. 2008. Архивирано из оригинала 23. 08. 2011. г. Приступљено 2011-09-01.
- ^ а б в г Fernandez, Maria Elena (12. 8. 2001). „Shake It Up, Baby: Cuban Cocktail Is Making a Splash”. Los Angeles Times. Приступљено 16. 5. 2017.
- ^ „MOHITO KOKTEL SA UKUSOM KUBE... Originalno objavljeno na stranici”. Ediskont. Приступљено 27. 1. 2020.
- ^ Fumi. „How to Muddle a Mojito”. Wasabibratwurst.com. Архивирано из оригинала 2011-08-11. г. Приступљено 2011-09-01.
- ^ "Mojito" Cookmundo.com(accessed Nov. 29, 2022)
- ^ Staff, Liquor com. „Explore the Mojito's Captivating and Delectable History”. Liquor.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 8. 2018. г. Приступљено 2020-01-08.
- ^ „The History of the Mojito”. TASTE cocktails (на језику: енглески). 26. 7. 2015. Приступљено 2020-01-08.
- ^ Chowhound. „The (Hotly Debated) History Behind the Mojito”. Chowhound (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-08.
- ^ „Mojito Cocktail”. diffordsguide.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-08.
- ^ а б в „Tres Famosos Cocteles Celebran Su Día”. Havana Club. Архивирано из оригинала 11. 07. 2020. г. Приступљено 11. 7. 2020.
- ^ Burkhart, Jeff (2012). Twenty Years Behind Bars: the spirited adventures of a real bartender (1st изд.). PhotoCine Media. ISBN 9780985500115.
- ^ Maratos, David (7. 7. 2010). „How The El Draque Cocktail May Have Helped Britannia Rule The Waves”. GoArticles. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г.
- ^ Maratos, David (16. 6. 2012). „The 1st Cocktail, Invented 1586 Was A Medicinal Crude Rum Mix (Article 34)”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2012. г.
- ^ а б „Mojito History”. Mojitocompany.com. Архивирано из оригинала 12. 4. 2009. г.
- ^ Roberts, Walter Adolphe (1948). Lands of the inner sea, the West Indies and Bermuda. Invitation to travel series. New York: Coward-McCann. стр. 21.
- ^ Sky juice and flying fish: traditional Caribbean cooking by Jessica B. Harris in 1991
- ^ Mojito is derived from the Spanish mojo sauce, which often contains lime juice (see "mojito" at Dictionary.com, citing the American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition, 2006, Houghton Mifflin), while mojo is derived from the Spanish verb mojar, meaning "to make wet" (see definition 3 of "mojo" at Dictionary.com, citing Webster's New Millennium Dictionary of English, Preview Edition (v 0.9.7), 2003–2007, Lexico Publishing Group, LLC)
- ^ Shenton, Will (11. 7. 2016). „The History of the Mojito”. Bevvy.co. Приступљено 2016-09-27.
- ^ „Great American Writers and Their Cocktails”. NPR.org. 15. 12. 2006. Приступљено 2009-06-05.
- ^ W. Stock on 8 August 2010 (19. 2. 2011). „Die ewige Bodeguita”. Stockpress.de. Приступљено 2011-09-01.
- ^ Greene, Philip (2012). To Have and Have Another: A Hemingway Cocktail Companion. Perigee Trade. стр. 168. ISBN 978-0399537646.
- ^ All around the world cookbook – Page 282 by Sheila Lukins in 1994
- ^ „Global cocktail consumption highlights opportunity for British bars and suppliers”. International Cocktail Report. CGA Strategy. 13. 7. 2016. Архивирано из оригинала 29. 6. 2017. г. Приступљено 16. 5. 2017.
- ^ „Food: Mojito”. The Austin Chronicle. 18. 8. 2006. Приступљено 2011-09-01.
- ^ „Cocktails in the City Comes Back to Manchester”. DrinksEnthusiast.com. Drinks Enthusiast. 31. 3. 2016.
- ^ Gee, Denise. „Nojito Recipe”. Epicurious.com. Архивирано из оригинала 18. 6. 2010. г. Приступљено 2011-09-01.
- ^ Petrosky, Maureen (5. 9. 2016). „Pitcher cocktail for your Labor Day party: sparkling Cojito”. The 10-Minute Happy Hour. Kitchn (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2017-06-13. г. Приступљено 1. 11. 2017.
- ^ а б в Therapy, Rum (2. 4. 2013). „10 Mojito Variations”.
- ^ „What is Demerara Sugar? – Care2 Healthy Living”. Healthy Living. Архивирано из оригинала 2018-07-15. г. Приступљено 2019-02-04.
- ^ „Blanco Mojito Drink – Tequila Drink Recipe – Don Julio”. donjulio.com.
- ^ „Mojito de toronja”. Perú.com. Архивирано из оригинала 4. 6. 2019. г. Приступљено 4. 6. 2019.
- ^ „Mojito de Maracuyá – La Despensa de Don Juan”. ladespensadedonjuan.com.sv. Архивирано из оригинала 24. 04. 2019. г. Приступљено 10. 05. 2023.
- ^ „Foto de Madam Tusan, Lima: Mojito de Maracuya y jugo de Chirimoya, Fresa y Mandarina”. TripAdvisor.
- ^ „Foto de New York Burger, Lima: Mojito de Maracuya”. TripAdvisor.
- ^ „Strawberry Mojito”. 3. 5. 2013.
- ^ „Strawberry gin mojito”. 15. 5. 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Lista de Publicações”. Senado.gov.br. Архивирано из оригинала 2012-02-24. г. Приступљено 2015-06-15.
- „A caipirinha faz 100 anos | Memória”. VEJA SÃO PAULO (на језику: португалски). Приступљено 2023-01-01.
- „My Round: Madeira mixes things with the best”. Independent.co.uk. Приступљено 2012-08-22.
- „Casa e Jardim - NOTÍCIAS - A história da caipirinha” (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 2011-11-17. г. Приступљено 2012-12-02. „Até que um dia alguém resolveu tirar o alho e o mel. Depois, acrescentaram umas colheres de açúcar para reduzir a acidez do limão. O gelo veio em seguida, para espantar o calor”
- „Receitas de Drinques”. Drinquepedia (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г.
- Mackay, Jordan (10. 8. 2006). „Made in Brazil”. 7x7 Magazine. Архивирано из оригинала 14. 2. 2009. г..
- Willey, Rob (фебруар 2006). „Everyday with Rachael Ray”. Cane and Able. Приступљено 2007-01-14. „The caipirinha—a sour-sweet combination of crushed limes, sugar, and cachaça— become the darling of American bartenders, and first-rate cachaça is at last finding a place on American liquor-store shelves.”
- „Decree 6871/2009” (на језику: португалски). Brazilian Republic Presidency's Civil Office. 2009. Приступљено 2015-03-18.
- „Ruling Instruction No. 55 from 31/10/2008” (на језику: португалски). Brazilian Ministry of Agriculture (MAPA). 2008. Архивирано из оригинала 2015-04-02. г. Приступљено 2015-03-18.
- „IBA Official Cocktails”. International Bartenders Association. Архивирано из оригинала 7. 3. 2015. г. Приступљено 2015-03-18.
- „CAIPIRINHA DE MARACUJÁ” (на језику: португалски). Destilaria de Cachaça Maison Leblon. 2021. Архивирано из оригинала 27. 04. 2021. г. Приступљено 2021-04-27.
- „9 receitas de caipirinha de kiwi para quem ama um sabor diferente” (на језику: португалски). Receiteria. 2021. Приступљено 2021-04-28.
- „Caipirinha de morango: como fazer receita do drink com a fruta e pimenta-rosa” (на језику: португалски). Portal O Tempo. 2021. Приступљено 2021-04-27.
- „Caipirinha de abacaxi: 10 receitas que vão transformar seu dia em uma festa” (на језику: португалски). Dicas de Mulher. 2021. Приступљено 2021-04-27.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- The Classic Cuban Mojito (језик: енглески)
- Mojito History (језик: енглески)
- Mojito, la vera ricetta (језик: италијански)