Цитруси

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Цитрус
Временски распон: тортон–садашњост, 8–0 Ma[1]
OrangeBloss wb.jpg
цветови и плодови врсте Citrus reticulata
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Sapindales
Породица: Rutaceae
Потпородица: Citroideae
Племе: Citreae
Род: Citrus
L.
Врсте и хибриди

Предачке врсте:
Citrus maximaпомело
Citrus medicaцитрон
Citrus reticulataмандарина
Citrus micrantha – a памеда
Citrus hystrixкафир лимета
Citrus cavaleriei - Ајченг папеда
Citrus japonica - кумкват
Citrus limettaслатка лимета


Важни хибриди:
Citrus × aurantiifoliaлимета
Citrus × aurantiumгорка поморанџа
Citrus × latifoliaперсијска лимета
Citrus × limonлимун
Citrus × limoniaрангпур
Citrus × paradisiгрејпфрут
Citrus × sinensisнаранџа
Citrus × tangerinaтанџарина
Такође погледајте испод за друге врсрте и хибриде.

Синоними

Eremocitrus
Microcitrus
and see text

Цитрус (лат. Citrus), ређе агруми, заједничко је име за род биљака (Citrus), из породице Rutaceae, које потичу из тропски и суптропских делова југоисточне Азије. Биљке из рода цитруса најчешће су велики грмови или мала стабла висине између 5 и 15 метара. Најчешће су зимзелене. Цветови су једноструки или у облику цвата. Плод је хесперидијум дужине и пречника 4-20 центиметара, а једе се свеж или прерађује у сокове, мармеладе итд.

Род Citrus је пореклом из Јужне Азије, Источне Азије, Југоисточне Азије, Меланезије и Аустралије. Домородачке културе на овим просторима су од давнина користиле и припитомиле разне врсте цитруса. Одатле се његово узгајање проширило у Микронезију и Полинезију аустронезијском експанзијом (око 3000–1500 пне); и на Блиски Исток и Медитеран (око 1200. п. н. е.) путем трговине тамјаном, па надаље у Европу.[2][3][4][5][6]

Историја[уреди | уреди извор]

Цитруси су пореклом из субтропских и тропских подручја Азије, острва југоисточне Азије, Блиске Океаније и североистока Аустралије. Припитомљавање врста цитруса укључивало је много хибридизација и интрогресија, остављајући пуно неизвесности у вези с тим када се и где припајање прво догодило. Геномска, филогенетичка и биогеографска анализа[7] показала је да је средиште порекла рода Citrus вероватно југоисточно подножје Хималаја, у регији која се протеже од источног Асама, северног Мјанмара, до западног Јунана. Дивергенција је вероватно почела од претпостављеног претка Poncirus trifoliata. Промена климатских услова током касног миоцена (пре око 11,63 до 5,33 ) резултирала је еволуцијском радијацијом, односно изненадном појавом специјације.[2]

Врсте произашле из овог догађаја укључују лимунове (Citrus medica) јужне Азије, помела (C. maxima), континентална југоисточна Азија, мандарине (C. reticulata), патуљасте наранџе (C. japonica), мангшанијеган (C.mangshanensis), i ајчанг папеда (C. ichangensis) југоистока Кине; кафирске лимете (C. hystrix) са острва југоисточне Азије, те бајасонг и самујао (C. micrantha) са Филипина.[2][3]

Мапа изворних распрострањења главних дивљих култивара „цитруса“ и одабрани релевантни дивљи таксони.

Након тога, уследило је ширење врста род Citrus на Тајван и Јапан, у раном плиоцену (пре око 5,33 до 3,6 милиона година), што је резултирало настанком наранџе тахибана (Citrus tachibana) и изван Воласове линије у Папуа Новој Гвинеји и Аустралији током раног плеистоцена (пре 2,5 милиона до 800.000 година), где су се догодили даљи специјацијски догађаји који су резултирали појавом аустралских лимета.[2][3]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Pодови цитруса груписани по сродственој сличности; дијаграм према подацима Cur et al. (2016)[8]
Тродимензионална пројекција главне компонентне анализе хибрида цитруса, са лимунима (жута), помелима (плава), мандарином (црвена) и микрантом (зелена) које дефинишу оси. Очекује се да ће се хибриди наћи између родитеља: ML: мексичка лимета; A: Алемов; V: Волкамеров лимун; M: Мајеров лимун; L: уобичајени и „слатки“ лимунови; B: Бергамотова наранџа; H: хаплоидна клементина; C: клементине; S: горке наранџе; O: слатке наранџе; G: грејпфрути.
Слике из: Curk, et al. (2014).[9]

Таксономија и биосистематика рода су сложене и нејасан је прецизан број природних врста, јер су многе од именованих хибриди који се клонски размножавају семеном (путем апомиксије), а генетички докази упућују на то да су чак и неке дивље, истински расплодне врсте хибридног поријекла.

Највише култивисана Citrus spp. изгледа да су природни или вештачки хибриди малог броја основних предачких врста, укључујући лимун, помело, мандарину и папеду (види слику).[10] Природне и култивирани хибриди цитруса укључују комерцијално важно воће, као што су наранџее, грејпфрути, лимуни, лимете и неке мандарине.

Филогенетичке анализе сугерирају да су врсте рода Oxanthera са Нове Каледоније могле бити прелазне ка роду Citrus.[11]

Арома[уреди | уреди извор]

Плодови рода Цитрус имају интензиван мирис због флавоноида и лимоноида, који су заправо терпени. Садрже лимунску киселину и велике количине витамина Ц.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wu, Guohong Albert (7. 2. 2017). „Genomics of the origin and evolution of Citrus”. Nature. 554 (7692): 311—316. PMID 29414943. S2CID 205263645. doi:10.1038/nature25447Слободан приступ. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Wu GA, Terol J, Ibanez V, López-García A, Pérez-Román E, Borredá C, Domingo C, Tadeo FR, Carbonell-Caballero J, Alonso R, Curk F, Du D, Ollitrault P, Roose ML, Dopazo J, Gmitter FG, Rokhsar DS, Talon M (фебруар 2018). „Genomics of the origin and evolution of Citrus”. Nature. 554 (7692): 311—316. Bibcode:2018Natur.554..311W. PMID 29414943. doi:10.1038/nature25447Слободан приступ. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Fuller, Dorian Q.; Castillo, Cristina; Kingwell-Banham, Eleanor; Qin, Ling; Weisskopf, Alison (2017). „Charred pomelo peel, historical linguistics and other tree crops: approaches to framing the historical context of early Citrus cultivation in East, South and Southeast Asia”. Ур.: Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo. AGRUMED: Archaeology and history of citrus fruit in the Mediterranean. Publications du Centre Jean Bérard. стр. 29—48. ISBN 9782918887775. doi:10.4000/books.pcjb.2107. 
  4. 4,0 4,1 Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo; Coubray, Sylvie; Luro, François (2017). „Introduction”. Ур.: Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo. AGRUMED: Archaeology and history of citrus fruit in the Mediterranean: Acclimatization, diversification, uses. Publications du Centre Jean Bérard. ISBN 9782918887775. 
  5. 5,0 5,1 Langgut, Dafna (2017). „The Citrus Route Revealed: From Southeast Asia into the Mediterranean”. HortScience. 52 (6): 814—822. doi:10.21273/HORTSCI11023-16Слободан приступ. 
  6. 6,0 6,1 Langgut, Dafna (2017). „The history of Citrus medica (citron) in the Near East: Botanical remains and ancient art and texts”. Ур.: Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo. AGRUMED: Archaeology and history of citrus fruit in the Mediterranean. Publications du Centre Jean Bérard. ISBN 9782918887775. 
  7. ^ Wua et al. (2018)
  8. ^ Curk, Franck; Ollitrault, Frédérique; Garcia-Lor, Andres; Luro, François; Navarro, Luis; Ollitrault, Patrick (2016). „Phylogenetic origin of limes and lemons revealed by cytoplasmic and nuclear markers”. Annals of Botany. 11 (4): 565—583. PMC 4817432Слободан приступ. PMID 26944784. doi:10.1093/aob/mcw005. 
  9. ^ Curk, Franck; Ancillo, Gema; Garcia-Lor, Andres; Luro, François; Perrier, Xavier; Jacquemoud-Collet, Jean-Pierre; Navarro, Luis; Ollitrault, Patrick (decembar 2014). „Next generation haplotyping to decipher nuclear genomic interspecific admixture in Citrusspecies: analysis of chromosome 2”. BMC Genetics. 15 (1): 152. ISSN 1471-2156. PMC 4302129Слободан приступ. PMID 25544367. doi:10.1186/s12863-014-0152-1. 
  10. ^ Klein, Joshua D. (2014). „Citron Cultivation, Production and Uses in the Mediterranean Region”. Medicinal and Aromatic Plants of the Middle-East. Medicinal and Aromatic Plants of the World. 2. стр. 199—214. ISBN 978-94-017-9275-2. doi:10.1007/978-94-017-9276-9_10. 
  11. ^ Bayer, R. J., et al. (2009). A molecular phylogeny of the orange subfamily (Rutaceae: Aurantioideae) using nine cpDNA sequences. American Journal of Botany 96(3), 668–85.

Литература[уреди | уреди извор]

  • De Araújo, E. Freitas; De Queiroz, L. Paganucci & Machado, M.A. (2003): What is Citrus? Organisms Diversity & Evolution, doi:10.1078/1439-6092-00058
  • International Plant Genetic Resources Institute (1999): Descriptors for Citrus
  • Luro, F.; Laigret, F.; Bové, J.M. & Ollitrault, P. (1995): RFLP analysis of cytoplasmic and nuclear genomes used for citrus taxonomy: San Nicolao, France
  • Molina, A.B.; Roa, V.N.; Bay-Petersen, J.; Carpio, A.T. & Joven, J.E.A. (eds.) (2000): Citrus, Proceedings of a regional workshop on disease management of banana and citrus. INIBAP.
  • Andrews, A.C. (1961). „Acclimatization of citrus fruits in the Mediterranean region”. Agricultural History. 35 (1): 35—46. 
  • Araújo, De; Freitas, E.; de Queiroz, L. Paganucci; Machado, M.A. (2003). „What is Citrus? Taxonomic implications from a study of cp-DNA evolution in the tribe Citreae (Rutaceae subfamily Aurantioideae)”. Organisms Diversity & Evolution. 3 (1): 55—62. doi:10.1078/1439-6092-00058. 
  • Duarte, A.; Fernandes, J.; Bernardes, J.; Miguel, G. 2016. Citrus as a Component of the Mediterranean Diet. Journal of Spatial and Organizational Dynamics – JSOD, IV(4): 289–304.
  • Nicolosi, E.; Deng, Z.N.; Gentile, A.; La Malfa, S.; Continella, G.; Tribulato, E. (2000). „Citrus phylogeny and genetic origin of important species as investigated by molecular markers”. Theoretical and Applied Genetics. 100 (8): 1155—1166. doi:10.1007/s001220051419. 
  • Calabrese, Francesco (2002): Origin and history. In: Dugo, Giovanni & Di Giacomo, Angelo (eds.) (2002): Citrus. Taylor & Francis. ISBN 0-415-28491-0
  • Ellis, R.H.; Hong, T.D. & Roberts, E.H. (1985): Chapter 64. Rutaceae. In: Handbook of Seed Technology for Genebanks (Volume II: Compendium of Specific Germination Information and Test Recommendations). International Board for Plant Genetic Resources, Rome, Italy. HTML fulltext
  • Frison, E.A. & Taher, M.M. (eds.) (1991): FAO/IBPGR Technical Guidelines for the Safe Movement of Citrus Germplasm. FAO, IOCV, IPGRI. PDF fulltext
  • Janick, Jules (2005): Purdue University Tropical Horticulture Lecture 32: Citrus
  • Luro, F.; Laigret, F.; Bové, J.M. & Ollitrault, P. (1995): RFLP analysis of cytoplasmic and nuclear genomes used for citrus taxonomy. In: Mandarines – développements scientifiques récents, résumés oraux et posters: 12–13. CIRAD-FLHOR, San Nicolao, France. HTML abstract Архивирано 2008-05-11 на сајту Wayback Machine
  • Molina, A.B.; Roa, V.N.; Bay-Petersen, J.; Carpio, A.T. & Joven, J.E.A. (eds.) (2000): Citrus, Proceedings of a regional workshop on disease management of banana and citrus through the use of disease-free planting materials held in Davao City, Philippines, 14–16 October 1998. INIBAP. PDF fulltext
  • Sackman. Douglas Cazaux (2005): Orange Empire: California and the Fruits of Eden.
  • University of California Division of Agricultural Sciences (UC-DAS) (1967–1989): The Citrus Industry. HTML fulltext of Vol. 1, 2, & Vol. 5, Chapter 5

Спољашње везе[уреди | уреди извор]