Кокосова палма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кокосова палма
Cocos nucifera14.jpg
Статус угрожености:
Безбедан таксон
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Liliopsida
ред: Arecales
породица: Arecaceae
род: 'Cocos
Биномијална номенклатура
Cocos nucifera
L.
Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофита)

Кокосова палма (лат. Cocos nucifera) је дрвенаста биљка из породице палми која је распрострањена у тропским крајевима, поготову на обалама и острвима Тихог и Индијског океана. Њено име потиче од грчке речи сосо (зрно, плод). Под тим именом, кокосова палма је позната свуда у свету, а свуда у свету се и користи. Она је вишенаменска - служи и као храна, и као пиће, као одећа, грађевински материјал и сировина за многе производе савремене индустрије.

Изглед[уреди]

Александар Хумболт изнео је прва стручна запажања заснована на изгледу дрвета- високог и племенитог у поређењу са свим дотад виђеним растињем, танког стабла које штрчи увис 25 до 30 метара и на чијем се врху налази густа круна од тридесетак перасто раздељених листова дугачких четири метра. Научници су доцније открили да је цваст кокосове палме разграната, у почетку обавијена чврстом овојницом и састављена од мушких и малобројних женских цветова. Из ње настаје плод који се састоји од танког и непропусног спољашњег омотача, егзокарпа, и чврстог и тврдог унутрашњег слоја, ендокарпа. Између се налази дебели слој лаког и растреситог ткива, мезокарпа, у чијем је средишту бело семе са веома развијеним ендоспермом у облику кугле, с дебелом меснатом овојницом у којој је млечна течност.

Високо стабло у пречнику има 30 cm, али је изузетно чврсто и одолева ветровима јер га за пешчано тло, у дубини од 8 m, држи око 800 коренова, не дебљих од једног центиметра. Семе је непропусно за морску воду у којој може да плива и до 4500 километара и да потом, неоштећено, исклија на тлу. После седам година палма рађа први плод, а између петнаесте и педесете године живота донесе од 60 до 80 ораха. Са осамдесет година престаје да рађа и најчешће умире. Само малобројни примерци опстану и доживе 150 година.

Распрострањеност[уреди]

Постојбина кокосове палме не може са сигурношћу да се утврди. Легенда каже да је поникла на тлу Полинезије из семена у које се претворила неостварена љубав лепе поглавичине кћери по имену Хина и сиромашног, неугледног младића Аала. Не могавши да живи без вољене, младић је умро, а из његовог гроба који је Хина натапала сузама изникло је необично дрво: танко, витко и толико високо да је надмашило околно растиње. Круном је додиривало небо уздижући љубав у вечне, божанске висине. Да би Хина могла да га гпеда орах је добио Аалов лик. Може да га види свако ко ољушти кокос кажу и данас Полинежани. На чврстој опни постоје три тања дела која могу да се пробију. То су очи и уста младог Аала. На ову легенду надовезује се и друга, урезана на једној каменој плочи нађеној на Филипинима. По њој, кокосова палма је небеско дрво настало од звезде, на шта својим обликом круна и подсећа. Даровано је људима вољом божанских сила и точи из себе „напитак живота“.

Употреба[уреди]

Плод може најбоље да се искористи. Док је зелен, незрелог језгра, даје здрав млечни напитак богат калијумом и минералним састојцима, а у сваком ораху има га око литар. Меснати део зрелог ендосперма упије га и сачува. Једнако је здрав и свеж, али и помешан с прокуваном водом као кокосово млеко, а осушен и нарибан, познат под називом корпа, као брашно за хлеб какав спремају жене из Шри Ланке, или као основа за кекс и пециво, уље, бутер. Користи се и у хемијској индустрији за фине креме, сапуне, емулзије као и за производњу експдрзива. Од влакнастих делова добијају се чврсте нити од којих су некада упредана ужад, ткани теписи и прављене четке, а данас служе и за израду изолационог материјала и седишта аутомобила која се уграђују у возила марке „дајмлер крајслер“. Чврсте дрвенасте љуске нису више само посуђе за домаћинство и украсни предмети, већ и материјал од кога се обликују дугмад и накит. Лишће се од давнина употребљавало за покривање кровова и израду плетених рукотворина, одлична је заштита од комараца, па се прерађује у инсектициде. Дебла су нашла широку примену као грађевински материјал. Поред греда, од њих се праве и све врсте зидних облога, намештај, а кора се прерађује у гуму.

Болести[уреди]

Феникс палма потпуно уништена после напада црвеног палминог сурлаша

Једна од најопаснијих болести која последњих деценија напада палме је црвени палмин сурлаш (Rhynchophorus ferrugineus), врста инсекта из породице сурлаша (Curculionidae), такође познат и као азијски палмин жижак. Ларве црвеног палминог сурлаша у деблу палме могу да копају рупе дугачке и до 1 м, што доводи до слабљења биљке домаћина и на крају до њеног угинућа. Због тога се овај инсект сматра главном штеточином у плантажама палми, укључујући кокосове палме, урмине палме и палме из којих се добија палмино уље.[1]

Црвени палмин сурлаш напада 19 врста палми широм света. Иако је први пут примећен на кокосовим палмама у Југоисточној Азији, своје упориште нашао је, у протекле две деценије, на урминој палми у више земаља Блиског Истока, а затим се проширио на Африкеу и Европу.[2] Преношење заразе потпомогнуто је уношењем инфицираног садног материјала из заражених у незаражена подручја.[3] У области Медитерана црвени палмин сурлаш наноси озбиљне штете феникс палмама (Phoenix canariensis). Тренутно, зараза је пријављена у око 15% свих земаља произвођача кокоса у свети светске кокос земљама у развоју и у скоро 50% земаља у којима се узгаја урмина палма.[4]

Више о овој теми прочитајте у оригиналном тексту Црвени палмин сурлаш.

Занимљивости[уреди]

Као права знаменитост, кокосова палма нашла се 1904. године на поштанској марки Француске Гвајане, а потом и Самое и Либерије. Бразилски музичар Ари Баросо у фебруару 1939. године посветио јој је самбу „Бразил“, химну која се и данас изводи на Копакабани. Скоро је један кокосов орах продат за 1,14 милиона евра. Убраја се у вредније експонате угледне аукцијске куће „Кристи“ у Лондону, а налазио се на броду „Баунти“ капетана Вилијема Блаја (1754-1817) и „преживео“ познату побуну.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Rhynchophorus ferrugineus at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 4. 5. 2016.
  2. Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur, Tusar Kanti Bag, Ngashepam Anita, Satish Chandra and Shishom Vano Ngachan (Sep 2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist (Florida Entomological Society): 446—448. Приступљено 5. 5. 2016. 
  3. FERRY, M.; S. GÓMEZ (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4 (International Palm Society) 46. Приступљено 5. 5. 2016. 
  4. Faleiro, J.R. (September 2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016. 

Спољашње везе[уреди]