Музеј независности у Тукуману
Музеј независности у Тукуману | |
---|---|
Casa Histórica de Tucumán | |
Оснивање | Национални историјски споменик Аргентине 1941. |
Локација | Сан Мигел де Тукуман Аргентина |
Историјска кућа Тукумана, (Casa Histórica de Tucumán) званично Историјска кућа независности) је историјска зграда и музеј смештен у Сан Мигел де Тукуману у Аргентини, изграђена током колонијалног доба. Конгрес Тукумана радио је у овој кући током аргентинског рата за независност и објавио аргентинску декларацију о независности 9. јула 1816. Национализована је деценијама касније, а делимично срушена због лошег стања. Проглашена је националним историјским спомеником Аргентине 1941. године и реконструисана, уз поједностављене детаље у односу на оригинални изглед.
Историја[уреди | уреди извор]
Град Сан Мигел де Тукуман први пут је основан у Ибатину 1565. године. Из стратешких разлога напуштен је и поново основан на данашњем месту 1685. У шпанској колонијалној архитектури постојао је главни трг окружен најважнијим зградама, а град је био организован у мрежу квадрата. Сваки квадрат био је подељен на четири дела. Изглед града основаног 1685. године био је исти као у старом граду. Локација Casa de Tucumán била је у власништву Дијега Басан и Фигероа. Садашњу кућу изградили су 1760. године Франциска Басан и Мигуел Лагуна.[1]
Аргентински рат за независност (против Шпанске империје) започео је 1810. године, а битка код Тукумана вођена је 24. септембра 1812. године, изван града. Породица Лагуна-Басан у то време није живела у кући која је коришћена као касарна за трупе Војске Севера. Влада је успоставила царину и пуковску базу 1815. године, плаћајући за то власницима куће накнаду. Конгрес у Тукуману, са представницима већине провинција Уједињених провинција Рио де ла Плата, почео је са радом 1816. године. Породична традиција је налагала да породица Лагуна Басан кућу поклони држави за Конгрес и да друге породице и верски редови донирају намештај, али историчар Рамон Леони Пинто доказао је 1974. године да је кућа изнајмљена држави и да су намештај израдили робови за тај догађај.[2] Конгрес је почео да ради 1. марта 1816, а аргентинску декларацију о независности издао је 9. јула. Конгрес је наставио свој рад до фебруара 1817, када је премештен у Буенос Аирес.[3]
Када је Конгрес отишао, држава је кућу још увек изнајмљивала за штампарију. Породица се вратила у њу убрзо након тога и издавала је само две предње собе. Кармен де Сабалиа, унука Франциске Басан и Николаса Лагуна, наследила је кућу 1839. године и започела радове на њеној обнови. Влажна клима Тукумана и материјали коришћени за његову изградњу проузроковали су брзо пропадање, а породица није имала новца да је правилно одржава. Кућа је била веома оштећена 1869. године када је Анхел Паганели направио прву познату фотографију.[4] Фотографисао је улазна врата и још једну унутрашњу терасу са „слепим Сабалиама“, слепим ћеркама Кармен.[5]
Аргентински национални конгрес је 1869. године (током председавања Доминга Фаустина Сармиента) санкционисао закон којим је држава овлашћена да национализује кућу и организује одржавање. Национализација је била спор процес, који је 1874. године постигао председник Николас Авеланеда, родом из Тукумана. Канцеларија националних инжењера била је задужена за одржавање и задржала је „салу заклетве“ (салу проглашења независности), рушећи остатак зграде и успостављајући нову, за поштанску службу града. Председник Хулио Архентино Рока, родом из Тукумана, одобрио је пројекат рушења спољне зграде и затварања хале у структуру која би је заштитила од климе. Дворани се приступало из атријума са два барељефа са бочних страна које је направила вајарка Лола Мора, један о проглашењу независности и други о Мајској револуцији (догађају који је започео рат за независност). Сала је постала и локација годишњих прослава годишњице проглашења независности сваког 9. јула, која се нередовно славила од 1817. године.[6]
Кућа независности у Тукуману проглашена је националним историјским спомеником Аргентине 1941. године. Национални представник за Тукуман Рамон Паз Пос послао је Конгресу предлог закона којим предлаже реконструкцију Куће у њен изворни облик. Радови су изведени на основу фотографија Паганелија, архива управе 1870. године и темеља који су још били под земљом. Радови су започели 1942. године, а обновљена зграда отворена је 24. септембра 1943. године (годишњица битке код Тукумана). Нови зидови су направљени од опеке уместо од ћерпича, трска крова била је везана кожом, а врата нису била окречена због недостатка документарних доказа о њиховој изворној боји.[7]
Председник Хуан Доминго Перон прогласио је економску независност земље у кући 9. јула 1947. године, након комплетне исплате аргентинског спољног дуга.[8] Субверзивна организација Монтонерос напала је кућу 15. фебруара 1971. године и премазала слогане у главној сали. Надјачали су јединог полицајца који се налазио на локацији, а покрајина је реаговала и послала 2.500 наоружаних полицајаца.[9]
Догађаји[уреди | уреди извор]
Град Сан Мигел де Тукуман именује се за главни град Аргентине сваког 9. јула од 1992. године. Годишњој прослави проглашења независности присуствују председник Аргентине, гувернер провинције Тукуман, њихови кабинети и специјални гости.[10]
Кућа је сада музеј. У кући се сваке вечери одржава звучни и светлосни шоу који поставља сцену за причу о проглашењу независности. Емисија се завршава државном химном испред аргентинске заставе, са обе стране великих рељефа историјских сцена које је извајала Лола Мора.[11]
Двестогодишњица проглашења независности одржана је 2016. године. Америко Кастиља, секретар за културно наслеђе нације, најавио је пројекте за редизајн музеја.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Marinsalda, стр. 2
- ^ Marinsalda, стр. 5
- ^ Marinsalda, стр. 4–5
- ^ "El gran fotógrafo del viejo Tucumán", La Gaceta, 25 Aug 2013
- ^ Marinsalda, стр. 6–8
- ^ Marinsalda, стр. 9–11
- ^ Marinsalda, стр. 14–17
- ^ Marinsalda, стр. 19–20
- ^ „Montoneros en la casa de Tucumán” [Montoneros at the Casa de Tucumán]. La Gaceta. 1971. Архивирано из оригинала 16. 8. 2004. г. Приступљено 11. 2. 2013.
- ^ Marinsalda, стр. 20
- ^ „Casa histórica de la independencia”. Tucumán Turismo. Архивирано из оригинала 17. 07. 2012. г. Приступљено 11. 2. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Marinsalda, Juan Carlos (2012). La Casa - La Historia. San Miguel de Tucumán: Asociación de amigos del museo Casa Histórica de la Independencia.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Museo Casa Histórica de la Independencia – Official website of the Historical House of Independence Museum.
- Argentine Ministry of Education – links and pictures.
- Tucumán, ciudad capital – a tourist brochure.