Наменска индустрија

С Википедије, слободне енциклопедије

Наменску индустрију једне земље сачињавају компаније које се баве производњом производа и пружањем услуга специјалне намене. То су најчешће производи у домену наоружања али и тајна научна истраживања попут истраживања свемира, нуклеарне технологије и слично. Типични производи су војни авиони, бродови, војна возила, оружје и електронски системи. Сервиси укључују логистику, техничку подршку, тренинг и комуникациону подршку.

Српска наменска индустрија[уреди | уреди извор]

Српску наменску индустрију чини систем предузећа са посебним капацитетима за производњу наоружања и војне опреме. То су:

Значај наменске индустрије[уреди | уреди извор]

Производи наменске индустије су најчешће финансирани директно од стране државе и могу да буду замајац индустријског развоја и то поред директних послова и освајањем нових тенологија, повећањем капацитета и слично. С обзиром на софистицираност производа, врло често инжењери који су радили у наменској индустрији постајали су најбољи стручњаци у својој области и радом на пројектима наменске индустрије долазили до искустава и знања који су ретки у осталим индустијама. На овај начин наменска индустрија даје нову димензију развоју укупне индустрије једне земље. Познато је да су током Хладног рата САД и Совјетском Савезу у војне и сличне пројекте улагали велика средстава и да су ту постизали значајне резултате.

За једно друштво је то велики одлив капитала али се на дуже стазе долазило до искустава који су се касније преливали у решавање проблема цивилног друштва. Поред драгоценог искуства самих инжењера долазило се до резултата у истраживањима попут нових материјала, нових извора енергије (нуклеарна енергија), нових идеја преноса енергије и сл. Познато је да је авио-индустрија највећи напредак доживела током Другог светског рата управо захваљујући надљудским напорима инжењера и држава учесника рата да модернизују своја наоружања. Хладни рат унапредио је коришћење нуклеарне енергије тако да се она у великој мери данас користи у цивилне сврхе. Развој и производња тенка М-84 је у СФРЈ укључило више од 300 фабрика из целокупне земље и тиме допринело да се наоружа ЈНА, али и створи добар извозни производ. Сличан ефекат је требало очекивати и од производње Новог авиона. Државе које су у непосредниј ратној опасности или у рату улажу огромна средства у ову индустрију. То је са једне стране неминовно због потребе одбране али за саму државу дужи рат или ратна опасност постаје велико оптерећење.

Војна потрошња у доларима за 2006
Ранг Земља Потрошња ($b.) %БДП
– Цео свет 1.158[4] 2,41
1 Сједињене Америчке Државе САД 528,7 3,99
2 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 59,2 2,49
3 Француска Француска 53,1 2,38
4 Кина Кина 49,5 1,88
5 Јапан Јапан 43,7 1,00
6 Њемачка Немачка 37,0 1,28
7 Русија Русија 34,7 3,54
8 Италија Италија 33,9 1,61
9 Саудијска Арабија Саудијска Арабија 29,0[2] 8,32
10 Мексико Мексико 24,9 1,6
11 Индија Индија 24,2 2
12 Јужна Кореја Јужна Кореја 21,9 2,47
13 Канада Канада 14,6 1,10
14 Аустралија Аустралија 13,8 1,83
15 Бразил Бразил 13,4 1,26
16 Израел Израел 13,0 7,3

Највећи извозници наоружања у свету[уреди | уреди извор]

Поља у табели су дата у милионима америчких долара. Оне нису увек тачне већ груба претпоставка о количини извезеног наоружања.

Ранг Држава 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011
1 Сједињене Америчке Државе САД 7505 5801 4984 5581 6616 7026 7821 7454 6090 6795
2 Русија Русија 4190 5631 5458 5355 6400 5576 6463 4588 6026 4469
3 Њемачка Немачка 1622 825 910 1707 1017 1879 2891 3395 2499 2473
4 Француска Француска 1033 1235 1342 1313 2267 1688 1586 2690 1831 1851
5 Украјина Украјина 288 661 244 430 202 281 557 799 269 214
6 Холандија Холандија 259 192 243 342 218 611 1575 1355 554 608
7 Уједињено Краљевство УК 1356 1116 772 624 1143 871 978 1151 1027 1024
8 Јужна Кореја Јужна Кореја 100 240 140 140 410 260 94 228 80 163
9 Италија Италија 192 224 407 321 216 787 860 562 424 588
10 Шведска Шведска 46 7 120 158 73 116 803 529 457 353
11 Израел Израел 308 850 125 468 287 536 472 414 271 760
12 Кина Кина 228 498 544 553 271 223 564 355 544 870
13 Канада Канада 83 129 182 279 305 193 227 343 236 177
14 Индија Индија 4 6 18 17 35 75 105 266[1]
15 Чешка Чешка 80 54 73 94 112 109 117 238[2] 467 270
16 Швајцарска Швајцарска 104 120 109 139 201 166 144 211
17 Бугарска Бугарска N/A N/A N/A 250[3] N/A 190[4] 149[5] 192[6]
18 Шпанија Шпанија 321 298 365 309 533 244 757 565 603 925
19 Србија Србија N/A N/A N/A N/A N/A 33 72 91[7] 224[8] 146 [9] 193[10] 164[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ PIB Press Release Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2009), Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ Czech export of military material at record EUR 189,6m in 2008, Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ Bulgaria's Arms Export Totals US$250 Million Annually Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2009), Приступљено 13. 4. 2013.
  4. ^ Official report[мртва веза] for 2005 at the ministry of finance website
  5. ^ Official report Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2009) for 2006 at the ministry of finance website
  6. ^ Bulgaria Denies Involvement in Arms Sales to Iraqi Kurdish Area, econ.bg, 24 Nov 2008
  7. ^ Wayback Machine
  8. ^ Годишњи извештај о реализацији спољнотрговинског промета контролисане робе за 2008. pp. 22, Приступљено 13. 4. 2013.
  9. ^ Годишњи извештај о реализацији спољнотрговинског промета контролисане робе за 2009. pp. 32
  10. ^ Годишњи извештај о реализацији спољнотрговинског промета контролисане робе за 2009. pp. 48[мртва веза]
  11. ^ http://www.seesac.org/res/files/publication/859.pdf Godisnji statisticki izvestaj, strana 21
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наменска_индустрија&oldid=26947074”