Пређи на садржај

Напад НОВЈ на Глину новембра 1943.

С Википедије, слободне енциклопедије
Напад НОВЈ на Глину новембра 1943.
Део Другог светског рата
Време23—25. новембар 1943.
Место
Глина, комуникације између Петриње и Глине
Исход неуспех напада
Сукобљене стране
 Народноослободилачка војска Југославије  Вермахт
Независна Држава Хрватска Усташко-домобранске трупе
Укључене јединице
Седма банијска дивизија
Осма корпдунашка дивизија		 Делови 11. СС оклопне гренадирске дивизије
Делови 1. козачке коњичке дивизије
усташе и домобрани
Јачина
око 3.000 у нападу на Глину, око 2.000 у изолацији напада око 680 у одбрани гарнизона, око 6.000 у околним гарнизонима[1]
Жртве и губици
Глина:
64 погинулих, 178 рањених, 3 нестала[2]		 око 155 мртвих, 67 заробљених[2]

Јединице Четвртог корпуса НОВЈ извеле су крајем новембра 1943. напад на немачки гарнизон у Глини и посаде на околним комуникацијама. Напад је почео 23. новембра 1943. у вечерњим часовима. У нападу су учествовале три бригаде Седме банијске дивизије, док су снаге Осме кордунашке дивизије затварале правце из Петриње према Глини.

На Банији је тада био размештен 24. СС оклопно-гренадирски пук Данмарк, делови 1. козачке коњичке дивизије, и усташко-домобранске снаге.

И поред знатног залагања банијских јединица, напад на Глину 23/24. новембра, као ни поновљени напад следеће ноћи нису успели. Одбрану СС-посаде у Глини помогла је и немачка авијација.

Јединице Осме кордунашке бригаде 25. новембра ујутро на сектору Храстовице код Петриње из одбране су прешле у напад, разбивши једну чету СС оклопних гренадира и потчињене делове домобрана, наневши им знатне губитке и заузевши место.

Ток борби за Глину

[уреди | уреди извор]

У Глини се налазио један батаљон 24. СС оклопно-гренадирског пука Данмарк, једна сатнија 5. усташке бојне, и око 50 жандарма. Појас одбране гарнизона био је утврђен бункерима и бодљикавом жицом.

Напад на одбрану Глине који је почео ноћу 23/24. новембра, Седма дивизија извела је са три бригаде, ојачане са 3 тенка, корпусном хаубичком батеријом и батеријом пољских топова Осме дивизије: Трећом бригадом нападала је са југозападне, Друга бригада са југоисточне и Четврта бригада са североисточне стране.

Упркос залагању бораца Седме дивизије, сви напади током ноћи 23/24. новембра били су одбијени. Напад је обновљен током дана 24. новембра, као и следеће ноћи, али поново без успеха. Током дана 25. новембра вршене су припреме за поновни напад, али је немачка авијација омела концентрацију Друге бригаде и распршила њене делове. Друга бригада је у нападу замењена Првом из резерве, али ни то није донело успех.

25. новембра штаб четвртог корпуса наредио је обуставу напада на Глину, оценивши да даљи напади немају изгледа на успех. У овим нападима, Седма дивизија имала је 38 мртвих, око 11 рањених и 3 нестала борца[1]

У радио-комуникацији између немачке Команде југоистока и команде Друге оклопне армије извештава се о нападу на Глину:

Према изјавама заробљеника потврђена Прва и Четврта банијска бригада. Напад надмоћне банде са тенковима (2 уништена) са југоистока и североистока на Глину. Банда продрла у Глину. Цеста Петриња-Глина блокирана. Мост североисточно од Глине срушен.[3]

Упоран снажан отпор нашем нападу за помоћ Глини.[4]

Напад на Храстовицу

[уреди | уреди извор]

Напад на Глину обезбеђивале су из правца Петриње две бригаде Осме дивизије: Прва бригада блокирала је место Гора, а Трећа бригада Храстовицу. Пошто није дошло до прикупљања крупнијих немачких снага, ове две бригаде прешле су у нападе на ова места.

Запажен успех остварила је Трећа бригада Осме дивизије, која је у нападу 25. новембра заузела Храстовицу, разбивши посаду састављену од чете есесоваца и домобрана. Трећа бригада успешно је савладала изграђену утврђену линију састављену од бункера повезаних саобраћајницама и фортификацијских препрека, наневши осовинској посади губитке од 91 погинулог (4 официра и 4 подофицира) и 59 заробљених[1].

Даљи развој

[уреди | уреди извор]

Последњих дана новембра 1943. извршена је смена немачких посада на Банији. Делови 11. СС оклопно-гренадирске дивизије замењени су јединицама 1. козачке коњичке дивизије. Ове снаге су, заједно са 371. и 373. дивизијом и усташама 6. децембра 1943. отпочеле операцију Пантер против Седме дивизије НОВЈ на Банији у склопу зимских операција Друге оклопне армије. Ове операције нису донеле трајно олакшање немачким посадама. 8. јануара 1944. Седма дивизија отпочела је нови напад на немачке посаде на Банији, и 11. јануара Немци су били принуђени да напусте Глину, која је постала важно средиште слободне територије.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ, стр. 227
  2. ^ а б Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ, стр. 228
  3. ^ ROEM 1.-ROEM 4.- BANJA -BRIG. UNTER 7. DIV. NACH GEFANGENENAUSSAGEN BESTAETIGT. ANGIRFF UEBERLEGENER BANDE MIT PANZERN (2 PZ. A ABGESCHOSSEN) VON SW U. NW GEGEN GLINA. BANDE IN GLINA EINGEDRUNGEN. STRASSE PETRINJA- GLINA VON BANDEN GESPERRT. BRUECKE NO GLINA GESPRENGT. Tätigkeitsbericht 24.11.1943.[мртва веза], NAW, T313, roll 485, frame 660
  4. ^ Anhaltend starkere Wiederstand bei eigenem Angriff zum Entsatz vom Glina. OB Südost Tätigkeitsbericht 25.11.1943.[мртва веза], NAW, T315, roll 2154, frame 651
  5. ^ Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ, стр. 244

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Напад_НОВЈ_на_Глину_новембра_1943.&oldid=29982157”