8. кордунашка дивизија НОВЈ
| Осма кордунашка ударна дивизија | |
|---|---|
 Борци Осме дивизије у Чрномљу 18. августа 1944. | |
| Постојање | од 22. новембра 1942. до краја рата |
| Формација | Четврта кордунашка бригада Пета кордунашка бригада Петнаеста кордунашка бригада |
| Јачина | 4.200 бораца[а] |
| Део |  Народноослободилачке војске Југославије |
| Ангажовање | |
| Одликовања | 16. јуна 1944. проглашена „ударном“ |
| Команданти | |
| Командант | Владо Ћетковић[а] |
| Политички комесар | Артур Туркулин[а] |
Осма кордунашка ударна дивизија била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 22. новембра 1942. наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Четврте и Пете кордунашке бригаде и Шесте приморско горанске бригаде. Први командант дивизије био је Владо Ћетковић, а политички комесар Артур Туркулин.[1]
Пошто је Шеста приморско-горанска бригада била удаљена и оперисала самостално, уместо ње у састав дивизије je 5. децембра 1942. ушла Петнаеста кордунашка бригада. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ. Јуна 1944. за изванредне успехе добила је назив „ударна”.
Борбени пут Осме дивизије[уреди | уреди извор]
На почетку операције „Вајс I“ некомплетна дивизија (Четврта кордунашка бригада водила је са Тринаестом пролетерском бригадом операције на Жумберку) била је наступањем 7. СС дивизије „Принц Еуген“ са основице Карловац-Петриња према Слуњу и Великој Кладуши приморана на одбрану. Немци су успели да маневром продру у бок и позадину положаја дивизије, па је она била принуђена на извлачење према Лици. Током зиме и пролећа Осма кордунашка дивизија је у садејству са Шестом личком дивизијом изводила успешна офанзивна дејства и учествовала у нападу на Оточац априла и нападу на Госпић маја 1943. године.
Током 1943. године дивизија је била ангажована у бројним одбрамбеним и нападним дејствима против немачких, италијанских, усташко-домобранских и четничких формација у области између Купе и Уне. У новембру 1943. учествовала је у нападу на Глину, а у децембру се нашла под ударом јединица 15. и 69. немачког корпуса током Операције „Пантер“. У марту 1944. године дивизија је с великим успехом одбила осовинску офанзиву у Плашћанској долини. Учествовала је у нападу на Цазин априла 1944. и маневарским одбрамбеним борбама током Операције „Шах“ у мају.
Током јуна и јула 1944. године дивизија је у садејству с 34. хрватском дивизијом и словеначким јединицама дејствовала је по осовинско-квислиншким гарнизонима и комуникацијама у Покупљу, Туропољу, Жумберку и Белој Крајини у Словенији, а током августа и септембра водила је борбе поново на територији Кордуна, Лике и Баније.
Крајем октобра 1944. дивизија се пребацила у Цазинску Крајину где је у новембру била ангажована у интензивним борбеним дејствима током напада на Цазин новембра 1944. године. Зиму 1944/45. године провела је у оштрим борбама са јединицама немачког 15. корпуса око виталних комуникација и одбрамбених тачака у Лици и на Кордуну.
Наком расформирања Унске оперативне групе у састав дивизије ушла је њена Муслиманска бригада и Крајишки партизански одред.
Током завршних операција за ослобођење Југославије, била је потчињена Четвртој армији ЈА и под њеном командом је учествовала у ослобађању Бихаћа, Личко-приморској и Тршћанској операцији.
Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ 16. јуна 1944. године Осма кордунашка дивизија проглашена је ударном у знак признања за постигнуте успехе.
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Зборник НОР 1949, стр. 200.
Литература[уреди | уреди извор]
- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Vojna enciklopedija tom VI. Beograd. 1973. COBISS.SR 168834823
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „8th Division”. vojska.net. n.d. (језик: енглески)
