8. кордунашка дивизија НОВЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Осма кордунашка дивизија
Prihod 8. divizije v Črnomelj.jpg
Борци Осме дивизије у Чрномљу 18. августа 1944. године
Постојање22. новембар 1942.
ФормацијаЧетврта кордунашка бригада
Пета кордунашка бригада
Петнаеста кордунашка бригада
Јачина4.200 војника и официра[тражи се извор]
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Одликовања16. априла 1944. проглашена „ударном“
Команданти
КомандантВладо Ћетковић
Политички комесарАртур Туркулин

Осма кордунашка дивизија НОВЈ формирана је 22. новембра 1942. наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита. При оснивању у њен састав су ушле Четврта и Пета кордунашка бригада и Шеста приморско-горанска бригада. Пошто је Шеста приморско-горанска бригада била удаљена, оперисала је самостално, тако да је уместо ње у састав дивизије 5. децембра 1942. ушла Петнаеста кордунашка бригада.

Борбени пут Осме дивизије[уреди]

На почетку операције „Вајс I“ некомплетна дивизија (Четврта кордунашка бригада водила је са Тринаестом пролетерском бригадом операције на Жумберку) била је наступањем 7. СС дивизије „Принц Еуген“ са основице Карловац-Петриња према Слуњу и Великој Кладуши приморана на одбрану. Немци су успели да маневром продру у бок и позадину положаја дивизије, па је она била принуђена на извлачење према Лици. Током зиме и пролећа Осма кордунашка дивизија је у садејству са Шестом личком дивизијом изводила успешна офанзивна дејства и учествовала у нападу на Оточац априла и нападу на Госпић маја 1943. године.

Током 1943. године дивизија је била ангажована у бројним одбрамбеним и нападним дејствиме против немачких, италијанских, усташко-домобранских и четничких формација у области између Купе и Уне. У новембру 1943. учествовала је у нападу на Глину, а у децембру се нашла под ударом јединица 15. и 69. немачког корпуса током Операције „Пантер“. У марту 1944. године дивизија је с великим успехом одбила осовинску офанзиву у Плашћанској долини. Учествовала је у нападу на Цазин априла 1944. и маневарским одбрамбеним борбама током Операције „Шах“ у мају.

Током јуна и јула 1944. године дивизија је у садејству с 34. хрватском дивизијом и словеначким јединицама дејствовала је по осовинско-квислиншким гарнизонима и комуникацијама у Покупљу, Туропољу, Жумберку и Белој Крајини у Словенији, а током августа и септембра водила је борбе поново на територији Кордуна, Лике и Баније.

Крајем октобра 1944. дивизија се пребацила у Цазинску Крајину где је у новембру била ангажована у интензивним борбеним дејствима током напада на Цазин новембра 1944. године. Зиму 1944/45. године провела је у оштрим борбама са јединицама немачког 15. корпуса око виталних комуникација и одбрамбених тачака у Лици и на Кордуну.

Наком расформирања Унске оперативне групе у састав дивизије ушла је њена Муслиманска бригада и Крајишки партизански одред.

Током завршних операција за ослобођење Југославије, била је потчињена Четвртој армији ЈА и под њеном командом је учествовала у ослобађању Бихаћа, Личко-приморској и Тршћанској операцији.

Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ 16. јуна 1944. године Осма кордунашка дивизија проглашена је ударном у знак признања за постигнуте успехе.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]