8. кордунашка дивизија НОВЈ

**Осма кордунашка ударна дивизија**
Осма кордунашка ударна дивизија
	Борци Осме дивизије у Чрномљу 18. августа 1944.
Постојање	од 22. новембра 1942. до краја рата
Формација	Четврта кордунашка бригада; Пета кордунашка бригада; Петнаеста кордунашка бригада
Јачина	4.200 бораца
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Операција Вајс I; Операција Пантер; Операција Шах; Операција Моргенштерн; Напад на Цазин септембра 1944.; Напад на Цазин новембра 1944.; ‎Карловачка операција; Тршћанска операција
Одликовања	16. јуна 1944. проглашена „ударном“
Команданти
Командант	Владо Ћетковић
Политички комесар	Артур Туркулин

Осма кордунашка ударна дивизија била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 22. новембра 1942. наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Четврте и Пете кордунашке бригаде и Шесте приморско горанске бригаде. Први командант дивизије био је Владо Ћетковић, а политички комесар Артур Туркулин.^[1]

Пошто је Шеста приморско-горанска бригада била удаљена и оперисала самостално, уместо ње у састав дивизије je 5. децембра 1942. ушла Петнаеста кордунашка бригада. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ. Јуна 1944. за изванредне успехе добила је назив „ударна”.

Борбени пут Осме дивизије[уреди | уреди извор]

На почетку операције „Вајс I“ некомплетна дивизија (Четврта кордунашка бригада водила је са Тринаестом пролетерском бригадом операције на Жумберку) била је наступањем 7. СС дивизије „Принц Еуген“ са основице Карловац-Петриња према Слуњу и Великој Кладуши приморана на одбрану. Немци су успели да маневром продру у бок и позадину положаја дивизије, па је она била принуђена на извлачење према Лици. Током зиме и пролећа Осма кордунашка дивизија је у садејству са Шестом личком дивизијом изводила успешна офанзивна дејства и учествовала у нападу на Оточац априла и нападу на Госпић маја 1943. године.

Током 1943. године дивизија је била ангажована у бројним одбрамбеним и нападним дејствима против немачких, италијанских, усташко-домобранских и четничких формација у области између Купе и Уне. У новембру 1943. учествовала је у нападу на Глину, а у децембру се нашла под ударом јединица 15. и 69. немачког корпуса током Операције „Пантер“. У марту 1944. године дивизија је с великим успехом одбила осовинску офанзиву у Плашћанској долини. Учествовала је у нападу на Цазин априла 1944. и маневарским одбрамбеним борбама током Операције „Шах“ у мају.

Током јуна и јула 1944. године дивизија је у садејству с 34. хрватском дивизијом и словеначким јединицама дејствовала је по осовинско-квислиншким гарнизонима и комуникацијама у Покупљу, Туропољу, Жумберку и Белој Крајини у Словенији, а током августа и септембра водила је борбе поново на територији Кордуна, Лике и Баније.

Крајем октобра 1944. дивизија се пребацила у Цазинску Крајину где је у новембру била ангажована у интензивним борбеним дејствима током напада на Цазин новембра 1944. године. Зиму 1944/45. године провела је у оштрим борбама са јединицама немачког 15. корпуса око виталних комуникација и одбрамбених тачака у Лици и на Кордуну.

Наком расформирања Унске оперативне групе у састав дивизије ушла је њена Муслиманска бригада и Крајишки партизански одред.

Током завршних операција за ослобођење Југославије, била је потчињена Четвртој армији ЈА и под њеном командом је учествовала у ослобађању Бихаћа, Личко-приморској и Тршћанској операцији.

Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ 16. јуна 1944. године Осма кордунашка дивизија проглашена је ударном у знак признања за постигнуте успехе.