Пређи на садржај

Неједнакост

С Википедије, слободне енциклопедије
Графика решења система линеарних неједнакости.

У математици, неједнакост је исказ о релативној величини или реду два предмета, или о томе да ли они исти или нису[1] (Такође погледајте: једнакост)

  • Ознака a < b значи да је a мање од b.
  • Ознака a > b значи да је a веће од b.
  • Ознака ab значи да је a није једнако са b, али не говори да је једно веће од другог, или чак да се могу поредити по величини.[2]

У свим овим случајевима, a није једнако са b, па постоји „неједнакост“.

Ове релације су познате као строге неједнакости

  • Ознака ab значи да је a мање или једнако са b (или, еквивалентно, не веће од b);
  • Ознака ab значи да је a веће или једнако са b (или, еквивалентно, не мање од b);

Ако је смисао неједнакости исти за све вредности променљивих за које су чланови неједнакости дефинисани, тада се неједнакост назива „апсолутном“ или „безусловном“ неједнакошћу. Ако смисао неједнакости важи само са одређене вредности променљивих, али је супротна или се поништава за друге вредности тих променљивих, тада се то назива „условна неједнакост“.

У инжењерским наукама, мање формална употреба нотације је да се каже да је једна величина „много већа“ од друге,[3] обично за неколико редова величине.

  • Ознака ab значи да је a много мање од b.[4]
  • Ознака ab значи да је a много веће од b.[5]

Ово имплицира да се мања вредност може занемарити са малим утицајем на тачност апроксимације[6][7] (као што је случај ултрарелативистичке границе у физици[8]).

У свим горе наведеним случајевима, било која два симбола која се огледају један у другом су симетрична; a < b и b > a су еквивалентна, итд.

Неједнакостима се манипулише следећи особине. Ваља имати у виду да је за особине транзитивности, преокрета, сабирања, одузимања, множења и дељења, особина, такође, важи и када се знаци строге неједнакости (< и >) замене њиховим одговарајућим нестрогим знаковима неједнакости (≤ и ≥).

Трихотомија

[уреди | уреди извор]

Особина трихотомије каже да је:

    • a < b
    • a = b ** a > b

Транзитивност

[уреди | уреди извор]

Транзитивност неједнакости каже да је:

    • Ако је a > b и b > c; тада је a > c
    • Ако је a < b и b < c; тада је a < c

Сабирање и одузимање

[уреди | уреди извор]

Особине везане за сабирање и одузимање кажу да је:

  • За све реалне бројеве, a, b, c:
    • Ако је a < b, тада је a + c < b + c i ac < bc
    • Ако је a > b, тада је a + c > b + c и ac > bc

то јест, реални бројеви су уређена група.

Множење и дељење

[уреди | уреди извор]

Особине везане за множење и дељење кажу да је:

Општије, ово важи за уређено поље.

Адитивни инверз

[уреди | уреди извор]

Особине за адитивни инверз кажу да је:

  • За све реалне бројеве a и b
    • Ако је a < b, тада је −a > −b
    • Ако је a > b, тада је −a < −b

Мултипликативни инверз

[уреди | уреди извор]

Особине за мултипликативни инверз кажу да је:

  • За све реалне бројеве a и b, који су или оба позитивни или оба негативни
    • Ако је a < b, тада је 1/a > 1/b
    • Ако је a > b, тада је 1/a < 1/b
  • ако су или a или b негативни (али не оба), и b је различито од нуле, онда:
    • Ако је a < b, тада је 1/a < 1/b
    • Ако је a > b, тада је 1/a > 1/b

Неједнакости између средњих вредности

[уреди | уреди извор]

Постоји много неједнакости између средњих вредности. На пример, за било које позитивне бројеве a1, a2, …, an, важи да је xGaQ, где је

(хармонијска средина),
(геометријска средина),
(аритметичка средина),
(квадратна средина).

Неједнакости између геометријске и хармонијске средине

[уреди | уреди извор]

Нека је a било која n-торка позитивних реалних бројева. Тада је

Доказ

Применом аритметичко геометријске неједнакости на бројеве , ... добија се

Једнакост вреди ако и само ако је

Неједнакост између аритметичке и квадратне средине

[уреди | уреди извор]

Нека је a било која n-торка позитивних реалних бројева. Тада је

Доказ

зна се да је

за

Изрази на обе стране су позитивни, добијена неједнакост се може кореновати чиме се долази до

Једнакост вреди ако и само ако је

Неједнакости степена

[уреди | уреди извор]

Понекад са ознаком „степена неједнакост“ подразумевају једнакости које садрже израз типа ab, где су a и b реални позитивни бројеви или изрази неких променљивих.

  • Ако је x > 0, тада је
  • Ако је x > 0, тада је
  • Ако је x, y, z > 0, тада је
  • За било која два различита број a и b,
  • Ако је x, y > 0 и 0 < p < 1, tada je
  • Ако је x, y, z > 0, тада је
  • Ако је a, b>0, тада је
Овај резултат уопштио је Р. Озолс 2002. године, када је доказано да ако је a1, ..., an > 0, тада је
(резултат је објављен у летонском научном часопису звездано небо; погледајте референце).

Комплексни бројеви и неједнакости

[уреди | уреди извор]

Скуп комплексних бројева са својим операцијама сабирања и множења је поље, али није могуће дефинисати ниједну релацију ≤ тако да постане уређено поље. Да би постало уређено поље, оно мора да задовољи следећа два услова:

  • ако је ab тада је a + cb + c
  • ако је 0 ≤ a и 0 ≤ b тада је 0 ≤ a b

Пошто је ≤ тотално уређење, за свако a, или је 0 ≤ a или је a ≤ 0 (у том случају прва особина имплицира да је 0 ≤ ). У оба случаја је 0 ≤ a2; ово значи да је и ; па је и , што значи да је , што је контрадикција.

Међутим, оператор ≤ се може дефинисати тако да задовољава први услов („ако је ab тада је a + cb + c“). Понекад се користи лексикографски поредак:

  • a ≤ b ако је < или ( и )

Може се лако доказати да за ову дефиницију ab имплицира a + cb + c.

Векторске неједнакости

[уреди | уреди извор]

Релације неједнакости сличне оним дефинисаним горе се могу такође дефинисати за вектор колону. Ако се узму вектори (што значи да је и где су и реални бројеви за ), могу се дефинисати следеће релације:

  • ако је за
  • ако је за
  • ако је за and
  • ако је за

Слично томе, могу се дефинисати релације за , , и .

Може се уочити да је особина трихотомије није валидна за векторске релације. Ако се размотри случај где је и , види се да не постоји валидан однос неједнакости између ова два вектора. Такође неопходно је да се дефинише мултипликативни инверз пре него што се овај услов размотри. Међутим, за остатак горе поменутих особина, постоји паралелна особина за векторске неједнакости.

Добро познате неједнакости

[уреди | уреди извор]

Математичари често користе неједнакости да ограниче величине за које се тачне формуле не могу израчунати лако. Неке неједнакости се користе тако често, да чак имају своје називе:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Inequality Definition (Illustrated Mathematics Dictionary)”. www.mathsisfun.com. Приступљено 2019-12-03. 
  2. ^ „Inequality”. www.learnalberta.ca. Приступљено 2019-12-03. 
  3. ^ Polyanin, A.D.; Manzhirov, A.V. (2006). Handbook of Mathematics for Engineers and Scientists. CRC Press. стр. 29. ISBN 978-1-4200-1051-0. Приступљено 2021-11-19. 
  4. ^ Weisstein, Eric W. „Much Less”. mathworld.wolfram.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-03. 
  5. ^ Weisstein, Eric W. „Much Greater”. mathworld.wolfram.com (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-03. 
  6. ^ The Concise Oxford Dictionary, Eighth edition 1990, ISBN 0-19-861243-5
  7. ^ Longman Dictionary of Contemporary English, Pearson Education Ltd 2009, ISBN 978 1 4082 1532 6
  8. ^ Dieckmann, M. E. (2005). „Particle simulation of an ultrarelativistic two-stream instability”. Phys. Rev. Lett. 94 (15): 155001. Bibcode:2005PhRvL..94o5001D. PMID 15904153. doi:10.1103/PhysRevLett.94.155001. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]