Олег Царјов
Олег Царјов | |||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||
Пуно име | Олег Анатољевич Царјов | ||||||||||||||||||||
Датум рођења | 2. јун 1970. | ||||||||||||||||||||
Место рођења | Дњепропетровск, Украјинска ССР, СССР | ||||||||||||||||||||
Религија | православље | ||||||||||||||||||||
Универзитет | Московски институт за инжењерску физику | ||||||||||||||||||||
Занимање | бизнисмен, политичар | ||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||
Политичка странка | Партија региона (до 2014) | ||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
Званични веб-сајт | |||||||||||||||||||||
olegtsarov |
Олег Анатољевич Царјов (рус. Олег Анатольевич Царёв, укр. Олег Анатолійович Царьов; Дњепропетровск, 2. јун 1970) украјински је бизнисмен, политичар и бивши посланик у Врховној ради Украјине. Био је члан Партије региона до 7. априла 2014. године када је избачен из странке.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 2. јуна 1970. године у Дњепропетровску.[2] Дипломирао је на Московском институту за инжењерску физику 1992. године.[3] Након студија радио је као инжењер у локалном предузећу и био на водећим функцијама у разним предузећима.[3]
Изабран је за посланика у Врховној ради на парламентарним изборима 2002. године.[3] Током свог првог мандата у Врховној ради прикључио се парламентарној групи Уједињена Украјина, а касније је приступио проруској Партији региона.[4] Године 2005. постављен је за председника регионалног одбора Партије региона у Дњепропетровску.[3] Поново је изабран за посланика на парламентарним изборима 2006. и 2012. године.[5]
Био је један од најгласнијих противника Евромајданских демонстрација.[4]
Крајем марта 2014. године најавио је председничку кандидатуру,[6] али вођство Партије региона га није подржало, те је избачен из странке 7. априла.[1] Претучен је од стране украјинских националиста 14. априла[7] и званично се повукао из председничке трке 29. априла због безбедносних разлога.[8]
Дана 26. јула 2014. постао је председник Парламента Новорусије, конфедерације Доњецке и Луганске Народне Републике. Обављао је ову функцију до распуштања пројекта Новорусије 18. маја 2015. године. Налази се на потерници украјинске полиције од јуна 2014. године због промовисања сепаратизма и насиља.[9][10]
Подржао је инвазију Русије на Украјину 2022. године.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Ukraine's Party of Regions expels presidential hopefuls Tigipko, Tsariov and Boiko”. Interfax. 7. 4. 2014. Приступљено 21. 5. 2015.
- ^ „Царев Олег”. LIGA. Приступљено 2022-03-29.
- ^ а б в г „Олег Царев :: Люди :: Деловая столица”. web.archive.org. 2011-07-23. Архивирано из оригинала 23. 07. 2011. г. Приступљено 2022-03-29.
- ^ а б „Округ №40: Місце сили батька корупції Лазаренка і закоснілого сепаратиста Царьова – новини Дніпра”. www.depo.ua (на језику: украјински). Приступљено 2022-03-29.
- ^ „Царьов Олег Анатолійович — Біографія, Балотування, Фракції, Політична Агітація | ПолітХаб”. www.chesno.org (на језику: украјински). Приступљено 2022-03-29.
- ^ „Царьов іде в президенти - четвертий з Партії регіонів”. Українська правда (на језику: украјински). Приступљено 2022-03-29.
- ^ „Ukraine pro-Russia presidential candidate Oleg Tsarev beaten by angry mob”. euronews (на језику: енглески). 2014-04-15. Приступљено 2022-03-29.
- ^ „Ukraine's Pro-Russian Candidate Quits Presidential Race”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-29.
- ^ „Oleg Tsarev deprived of his parliamentary immunity”. The National Radio Company of Ukraine. 3. 6. 2014. Архивирано из оригинала 4. 6. 2014. г.
- ^ „Ex-presidential candidate Oleh Tsariov faces arrest sanctioned by Ukrainian Rada”. ITAR-TASS. 3. 6. 2014. Архивирано из оригинала 29. 03. 2022. г. Приступљено 29. 03. 2022.
- ^ „Ексрегіонал Царьов заявив нібито з Бородянки: В Україні з першої години війни”. Українська правда (на језику: украјински). Приступљено 2022-03-29.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сепаратиста подржава јединствену Украјину
- Олег Царјов: Украјина да буде дио Русије, а Путин њен предсједник