Pređi na sadržaj

Oleg Carjov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oleg Carjov
Lični podaci
Puno imeOleg Anatoljevič Carjov
Datum rođenja(1970-06-02)2. jun 1970. (54 god.)
Mesto rođenjaDnjepropetrovsk, Ukrajinska SSR, SSSR
Religijapravoslavlje
UniverzitetMoskovski institut za inženjersku fiziku
Zanimanjebiznismen, političar
Politička karijera
Politička
stranka		Partija regiona (do 2014)
Predsednik Parlamenta Novorusije
26. jun 2014. — 18. maj 2015.
14. jun 2006. — 27. novembar 2014.
12. maj 2002. — 25. maj 2006.
Zvanični veb-sajt
olegtsarov.com

Oleg Anatoljevič Carjov (rus. Олег Анатольевич Царёв, ukr. Олег Анатолійович Царьов; Dnjepropetrovsk, 2. jun 1970) ukrajinski je biznismen, političar i bivši poslanik u Vrhovnoj radi Ukrajine. Bio je član Partije regiona do 7. aprila 2014. godine kada je izbačen iz stranke.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 2. juna 1970. godine u Dnjepropetrovsku.[2] Diplomirao je na Moskovskom institutu za inženjersku fiziku 1992. godine.[3] Nakon studija radio je kao inženjer u lokalnom preduzeću i bio na vodećim funkcijama u raznim preduzećima.[3]

Izabran je za poslanika u Vrhovnoj radi na parlamentarnim izborima 2002. godine.[3] Tokom svog prvog mandata u Vrhovnoj radi priključio se parlamentarnoj grupi Ujedinjena Ukrajina, a kasnije je pristupio proruskoj Partiji regiona.[4] Godine 2005. postavljen je za predsednika regionalnog odbora Partije regiona u Dnjepropetrovsku.[3] Ponovo je izabran za poslanika na parlamentarnim izborima 2006. i 2012. godine.[5]

Bio je jedan od najglasnijih protivnika Evromajdanskih demonstracija.[4]

Krajem marta 2014. godine najavio je predsedničku kandidaturu,[6] ali vođstvo Partije regiona ga nije podržalo, te je izbačen iz stranke 7. aprila.[1] Pretučen je od strane ukrajinskih nacionalista 14. aprila[7] i zvanično se povukao iz predsedničke trke 29. aprila zbog bezbednosnih razloga.[8]

Dana 26. jula 2014. postao je predsednik Parlamenta Novorusije, konfederacije Donjecke i Luganske Narodne Republike. Obavljao je ovu funkciju do raspuštanja projekta Novorusije 18. maja 2015. godine. Nalazi se na poternici ukrajinske policije od juna 2014. godine zbog promovisanja separatizma i nasilja.[9][10]

Podržao je invaziju Rusije na Ukrajinu 2022. godine.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Ukraine's Party of Regions expels presidential hopefuls Tigipko, Tsariov and Boiko”. Interfax. 7. 4. 2014. Pristupljeno 21. 5. 2015. 
  2. ^ „Carev Oleg”. LIGA. Pristupljeno 2022-03-29. 
  3. ^ a b v g „Oleg Carev :: Lюdi :: Delovaя stolica”. web.archive.org. 2011-07-23. Arhivirano iz originala 23. 07. 2011. g. Pristupljeno 2022-03-29. 
  4. ^ a b „Okrug №40: Mіsce sili batьka korupcії Lazarenka і zakosnіlogo separatista Carьova – novini Dnіpra”. www.depo.ua (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-03-29. 
  5. ^ „Carьov Oleg Anatolійovič — Bіografія, Balotuvannя, Frakcії, Polіtična Agіtacія | PolіtHab”. www.chesno.org (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-03-29. 
  6. ^ „Carьov іde v prezidenti - četvertiй z Partії regіonіv”. Ukraїnsьka pravda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-03-29. 
  7. ^ „Ukraine pro-Russia presidential candidate Oleg Tsarev beaten by angry mob”. euronews (na jeziku: engleski). 2014-04-15. Pristupljeno 2022-03-29. 
  8. ^ „Ukraine's Pro-Russian Candidate Quits Presidential Race”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-29. 
  9. ^ „Oleg Tsarev deprived of his parliamentary immunity”. The National Radio Company of Ukraine. 3. 6. 2014. Arhivirano iz originala 4. 6. 2014. g. 
  10. ^ „Ex-presidential candidate Oleh Tsariov faces arrest sanctioned by Ukrainian Rada”. ITAR-TASS. 3. 6. 2014. Arhivirano iz originala 29. 03. 2022. g. Pristupljeno 29. 03. 2022. 
  11. ^ „Eksregіonal Carьov zaяviv nіbito z Borodяnki: V Ukraїnі z peršoї godini vійni”. Ukraїnsьka pravda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2022-03-29. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олег_Царјов&oldid=27723779”