Опсада Москве (1238)
Опсада Москве (1238) | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део монголског освајања Русије | |||||||
Монголи под зидинама Владимира. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Монголско царство | Владимир-Суздаљска кнежевина | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Бату-кан |
кнез Владимир Владимирски војвода Филип Њањка | ||||||
Јачина | |||||||
најмање један тумен(10.000) номадске коњице[1]. | неколико стотина наоружаних грађана[1]. | ||||||
Жртве и губици | |||||||
незнатни | тешки | ||||||
Овај чланак је део серије о историји Русије |
Историја Русије |
---|
Опсада Москве 1238. била је део монголског освајања Русије.
Увод[уреди | уреди извор]
Након уништења Рјазања, 21. децембра 1237, велики кнез Јуриј II Владимирски послао је своје синове Всеволода и Владимира са већином своје војске да зауставе Монголе код Коломне. Ту је руска војска тешко потучена, а преживели су побегли на север, у Владимир и Москву.
Опсада[уреди | уреди извор]
Након пада Коломне у јануару 1238, кнез Владимир, млађи син великог кнеза Јурија, склонио се са преживелим ратницима у Москву, у то време мало утврђено село (основано 1156) под влашћу Владимира-Суздаљског[2]. А људи из Москве побегоше натраг, и не видевши непријатеља[3], како тврди Новгородска хроника. Мала дрвена тврђава заузета је након 5 дана опсаде[4].
Последице[уреди | уреди извор]
Кнез Владимир је заробљен и погубљен две недеље касније, пред очима бранилаца Владимира[3].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Michell et al. 1914, стр. 66
- ^ Fajfrić 2008, стр. 96–104.
- ^ а б Michell et al. 1914
- ^ „Никифоровская летопись. Никифорівський літопис. Том 35. Литовсько-білоруські літописи”. litopys.org.ua. Приступљено 29. 03. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Michell, Robert; Shakhmaton, A. A.; Forbes, Nevill; Beazley, C. Raymond (Charles Raymond) (1914). The chronicle of Novgorod, 1016-1471. University of California Libraries. London, Offices of the society.