Организационо-политичко веће

С Википедије, слободне енциклопедије

Организационо-политичко веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1968. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.

Састав[уреди | уреди извор]

Организационо-политичко веће је имало 120 посланика. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.[1] Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа имао је сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односила на питања из области друштвено-политичког система. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.[2]

Надлежности[уреди | уреди извор]

Послове из надлежности Савезне скупштине СФРЈ вршило је Савезно веће (као веће делегата грађана у општинама и републикама) заједно са другим надлежним већем (као већем делегата радних људи у радним заједницама). Савезно веће је равноправно са Организационо-политичким већем: претресало питања из области друштвено-политичког система и из других области из надлежности Савезне скупштине, осим питања која су спадала у равноправни делокруг других већа или у самостални делокруг ког другог већа; доносило законе и друге акте уколико то није спадало у равноправни делокруг других већа или самостални делокруг Савезног већа; доносило савезни буџет и завршни рачун.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Чланови 166. и 167. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)
  2. ^ Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)
  3. ^ Чланови 173. и 177. Устава СФРЈ (1963)

Литература[уреди | уреди извор]