Пређи на садржај

Оружје за масовно уништење

С Википедије, слободне енциклопедије

Оружје за масовно уништење је нуклеарна, радиолошка, хемијска, биолошка или друга врста оружјa које може да убије и да нанесе значајне штете великом броју људи или проузроковати велику штету стамбеним објектима (нпр. зграде), природним структурама (нпр. планине), или биосфера. Термин оружје за масовно уништење оригинално је настао у вези са бомбардовањем хемијским експлозивима, од Другог светског рата дошло је до пораста наоружања другим технологијама, као што су хемијске, биолошке, радиолошке или нуклеарне.

Рана употреба термина

[уреди | уреди извор]

Прва употреба оружја за масовно уништење везује се за 1937. годину и ваздушно бомбардовања на Гернику, Шпанија.

Јапан спровео истраживања о биолошком[1] и хемијском оружју и која су видела широку употребу у Првом светском рату. Она су накнадно била забрањена Женевским протоколом из 1925.[2] Италија је користила мастард агенсе против цивила и војних снага у Етиопији током 1935–36.[3]

Након атомских бомбардовања Хирошиме и Нагасакија и окончања Другог светског рата и током Хладног рата, термин се односи више на конвенционална оружја. Термин је такође коришћен у уводу документа изузетно утицајне америчке владе познат као НСЦ 68 написаном 1950.

Еволуција употребе термина

[уреди | уреди извор]

Током Хладног рата, израз оружја за масовно уништење првенствено се односи на нуклеарно оружје. У то време, на Западу тај термин означава стратешко оружје и коришћен је да означи амерички нуклеарни арсенал, који је представљен као неопходно средсво застрашивања против нуклеарног или конвенционалног напада Совјетског Савеза под осигурано узајамно уништење.

Након операције Опера, разарања преоперативног нуклеарног реактора унутар Ирака од стране израелских ваздухопловних знага, израелски премијер Менахем Бегин, узвратио је критике рекавши да нипошто нећемо дозволити непријатељу да развије оружје за масовно уништење против народа Израела. Ова политика превентивног деловања против стварног или претпостављеног оружја за масовно уништење је постао познат као Бегин доктрина.

Израз оружје за масовно уништење наставио је да види периодичне употребе, обично у контексту контроле нуклеарног оружја. Роналд Реган га је користио током Самита у Рејкавику 1986, када се односи на Споразум о свемиру из 1967. године.[4] Реганов наследник, Џорџ Буш, користи је термин у 1989. говору у УН, пре свега у односу на хемијска оружја.[5][6]

Након краја Хладног рата, САД престају да се ослањају на нуклеарно оружје као меру одвраћања и пребацују фоку на нукларном разоружавању. Са ирачком инвазијом на Кувајт 1991, програми нуклеарног, биолошког и хемијског оружја постали су посебна брига прве Бушове администрације.

Након рата, Бил Клинтон и други западни политичари и медији су наставили да користе термин, обично у вези са текућим настојањима да разоружају Ирачки програм оружја за масовно уништење. После напада 11. септембра 2001. и антраксом у САД 2001. године, у многим земљама се повећао страх од неконвенционалног оружја и асиметричног рата.[5] Страх је довео до пораста у нуклеарног разоружавања.

Дефиниција термина

[уреди | уреди извор]

Најчешће коришћена дефиниција "оружја за масовно уништење" је нуклеарно, биолошко или хемијско оружје, иако не постоји уговор или обичајно међународно право које садржи ауторитативну дефиницију. Уместо тога, међународно право је кориштено у погледу ВМД-а, а не ВМД-а у целини. Док се нуклеарно, хемијско и биолошко оружје (НБХ) сматрају три главне врсте оружја за малу масу, неки аналитичари тврде да би радиолошки материјали, као и ракетне технологије и системи испоруке, као и авионске и балистичке ракете могли бити означени као оружје за масовно уништење.[7] Скраћенице НБХ (нуклеарне, биолошке и хемијске) или ЦБР (хемијске, биолошке, радиолошке) користе се у погледу система за заштиту бојних поља за оклопна возила, јер сва три укључују подмукле токсине са системима филтрације ваздуха возила. Међутим, постоји и радиолошко оружје, хемијске и "прљаве бомбе", које имају ограничен деструктивни потенцијал, док нуклеарна и биолошко оружје има јединствену способност да убије велики број људи у малој групи људи.

НБХ дефиниција је исто тако кориштена у званичним америчким документима, председника САД,[8][9] Централне обавештајне агенције,[10] Министарства одбране САД,[11][12] и Уреда за одговорност владе.[13]

Војна дефиниција

[уреди | уреди извор]

За општу сврху националне одбране Бела књига одбране дефинише оружје за масовно уништења као: телесна повреда значајног броја људи због ослобађања, ширења или утицаја токсичне или токсичне хемикалије или њихове претходнике болести зрачење или радиоактивности.

У циљу спречавања пролиферације оружја, оружје за масовно уништење се дефинише као "хемијско, биолошко и нуклеарно оружје и хемијске, биолошке и нуклеарне материјале који се користе у производњи таквог оружја"

Кривичноправна дефиниција

[уреди | уреди извор]

За потребе кривичног права у вези са тероризмом у САД, оружје за масовно уништење дефинисано је као:

  • било који "експлозивни уређај" дефинисан као било која експлозивна, запаљива или отровна гасна бомба, граната, ракета са пуњењем више од
  • четири унце, ракете са експлозивним или запаљивим набојем више од четвртине унце, руде или уређаја слично било који од уређаја описаних у претходним клаузулама.
  • телесне повреде путем ослобађања, ширења или удара токсичних или отровних хемикалија
  • било које оружје које укључује биолошки агенс, токсин
  • било које оружје које је осмишљено да ослободи радијацију или радиоактивност на нивоу који је опасан за људски живот

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Biological Weapons Program – Japan”. Fas.org. Приступљено 5. 8. 2010. 
  2. ^ Croddy, Eric (1997). Chemical and Biological Warfare: An Annotated Bibliography. Scarecrow Press. стр. 30. 
  3. ^ Cullen, William R. Arsenic an Aphrodisiac?: The Sociochemistry of an Element (2008). Is. Royal Society of Chemistry. стр. 241. 
  4. ^ „CNN Cold War – Historical Documents: Reagan-Gorbachev transcripts”. Web.archive.org. 18. 5. 2008. Архивирано из оригинала 18. 5. 2008. г. Приступљено 14. 5. 2012. 
  5. ^ а б MICHAEL WINES, Special to The New York Times (30. 9. 1990). „Confrontation in the Gulf; U.S. Explores New Strategies to Limit Weapons of Mass Destruction –”. New York Times. IRAQ. Приступљено 5. 8. 2010. 
  6. ^ „Excerpts From Bush's Speech at the Opening of the U.N. General Assembly –”. New York Times. Union Of Soviet Socialist Republics (Ussr). 26. 9. 1989. Приступљено 5. 8. 2010. 
  7. ^ Reed, Laura (2014). „Weapons of Mass Destruction”. Hampshire College. Hampshire College. Приступљено 21. 10. 2014. 
  8. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2010. г. Приступљено 6. 2. 2016. 
  9. ^ „Weekly Compilation of Presidential Documents.” (PDF). Frwebgate.access.gpo.gov. 14. 5. 2001. Приступљено 14. 5. 2012. [мртва веза]
  10. ^ „CIA Site Redirect – Central Intelligence Agency”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2006. г. 
  11. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 1. 10. 2004. г. Приступљено 6. 2. 2016. 
  12. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 6. 2006. г. Приступљено 6. 2. 2016. 
  13. ^ „Weapons of Mass Destruction: State Department Oversight of Science Centers Program” (PDF). Приступљено 5. 8. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Cullen, William R. Arsenic an Aphrodisiac?: The Sociochemistry of an Element (2008). Is. Royal Society of Chemistry. стр. 241. ISBN 978-0-85404-363-7. 
  • Croddy, Eric (1997). Chemical and Biological Warfare: An Annotated Bibliography. Scarecrow Press. стр. 30. ISBN 978-0-8108-3271-8. 
  • Bentley, Michelle (2014). Weapons of Mass Destruction: The Strategic Use of a Concept. Routledge.  On the usage of the term in American policy
  • Cirincione, Joseph, ed (2014). Repairing the Regime: Preventing the Spread of Weapons of Mass Destruction. Routledge. 
  • Croddy, Eric A. ed. Weapons of Mass Destruction: An Encyclopedia of Worldwide Policy, Technology, and History (2 vol 2004); 1024pp excerpt
  • Curley, Robert, ed (2011). Weapons of Mass Destruction. Britannica Educational Publishing. 
  • Graham Jr, Thomas, and Thomas Graham (2011). Common sense on weapons of mass destruction. University of Washington Press. 
  • Horowitz, Michael C., and Neil Narang. (2013). „Poor Man's atomic bomb? exploring the relationship between "weapons of mass destruction" (PDF). Journal of Conflict Resolution. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 09. 2015. г. 
  • Hutchinson, Robert (2011). Weapons of Mass Destruction: The no-nonsense guide to nuclear, chemical and biological weapons today. Hachette UK. 
  • O'Neil, Cathy (2016). Weapons of Math Destruction: how big data increases inequality and treathens democracy (First изд.). New York, USA: Crown Publishing Group. ISBN 978-0-553-41883-5. 

Дефиниције и порекло

[уреди | уреди извор]

Међнародно право

[уреди | уреди извор]

Јавна перцепција

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]