Привредно веће

Привредно веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1974. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.

Састав

Привредно веће је имало 120 посланика. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада. Право да буде биран за члана Привредног већа имао је сваки радни човек или члан органа управљања радне организације односно радне заједнице у одговарајућој области рада, члан органа управљања удружења радних организација и функционер синдиката у одговарајућој области рада. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.

Надлежности

Послове из надлежности Савезне скупштине СФРЈ вршило је Савезно веће (као веће делегата грађана у општинама и републикама) заједно са другим надлежним већем (као већем делегата радних људи у радним заједницама). Савезно веће је равноправно са Привредним већем: претресало питања од интереса за радне заједнице из области привреде, као и друга питања из области привреде и финансија; доносило законе и друге акте у тим областима; доносило друштвене планове СФРЈ.

Председници већа

Председници Организационо-политичког већа 1963—1974.
назив скупштине	сазив	број	име и презиме	почетак мандата	крај мандата	напомена	реф
Савезна скупштина 1963—1974.	5 сазив 1963—1969.	1	Осман Карабеговић (1911—1996)	29. јун 1963.	17. мај 1965.
				17. мај 1965.	16. мај 1967.
		2	Петар Зечевић (1920—)	16. мај 1967.	15. мај 1969.
	6 сазив 1969—1974.	3	Васил Гривчев (1922—1996)	15. мај 1969.	16. мај 1974.

Види још

• Савезно веће
• Просветно-културно веће
• Социјално-здравствено веће
• Организационо-политичко веће

Литература

• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.