Пређи на садржај

Пруга Београд—Суботица

С Википедије, слободне енциклопедије
Пруга Београд—Суботица
електрификација
25 kV AC
ка Панчеву
ка Раковици
Београд центар
тунел Сењак
Сава
Нови железнички мост
Нови Београд
Тошин бунар
тунел Бежанијска коса
Ауто-пут А3
Земун
Земун Поље
Ауто-пут А1
ка Београд–ранжирној
Батајница
Нова Пазова
Стара Пазова
ка Шиду
Инђија
Бешка
Фрушка гора
Чортановци
тунел Чортановци
Сремски Карловци
ка Беочину
Петроварадин
Дунав
Железничко-друмски мост
Нови Сад
Нови Сад–ранжирна
Авијатичарско насеље
Сајлово
ка Орловату
ка Богојеву
Кисач
Змајево
ка Бечеју
Врбас
ка Сомбору
Ловћенац
Бачка Топола
Нови Жедник
Наумовићево
ка Сенти
ка Хоргошу
Суботица–теретна
Суботица
ка Сомбору
↓ ка Будимпешти

Пруга Београд центарСтара ПазоваНови СадСуботица—државна граница са Мађарском, је магистрална железничка пруга у Србији. Према Уредби о категоризацији железничких пруга обухвата магистралне пруге 101 (на деоници Београд центарСтара Пазова) и 105 (на деоници Стара Пазова—државна граница са Мађарском)[1]. Дужине је 181,6 километара и повезује Београд са севером земље, Мађарском и остатком Европе. Пруга полази из шумадијског дела Београда, прелази Саву и пролази кроз источни део Срема, код Новог Сада прелази Дунав и даље наставља централним делом Бачке до Суботице и државне границе са Мађарском. Пругом управља Инфраструктура железнице Србије.

Историја

[уреди | уреди извор]

Одлукама Берлинског конреса 1878. Србија се обавезала да ће изградити пругу од Београда до аустроугарске границе, тј. до моста преко Саве, а Аустроугарска везу до Будимпеште. Деоница СуботицаНови Сад пуштена је у саобраћај 5. марта 1883, а деоница Нови Сад—Земун 10. децембра исте године. Пруга од Београда до Земуна са мостом преко Саве предата је у саобраћај 1. септембра 1884, када је возом за Беч кренуо краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић.

Дана 31. маја 1964. први воз долази на нову железничку станицу у Новом Саду. Станица и пруга од данашње распутнице Сајлово до станице Петроварадин су измештене северно од центра града како би се омогућила изградња стамбених блокова између Дунава и некадашње пруге. На новој траси пруге изграђен је Жежељев мост.

Нова траса пруге од Земуна до Београда пуштена је у саобраћај 10. децембра 1970. Зграда старе железничке станице је срушена, а на њеном месту су изграђени стамбени блокови.

У току НАТО бомбардовања је због рушења Жежељевог моста прекинут железнички саобраћај преко Дунава код Новог Сада. Возови из Београда су саобраћали до станице Петроварадин све до 30. маја 2000, када је отворен Монтажно-демонтажни мост МД-88, познат и као Мост „Бошко Перошевић“. Нови Железничко-друмски мост отворен је за железнички саобраћај 7. априла 2018. нешто пре 12 часова преласком теретног воза из Новог Сада.

Дана 30. јуна 2018. међународним возом за Будимпешту за саобраћај је затворена железничка станица Београд главна, а полазна станица за возове ка Новом Саду и Суботици је постала железничка станица Београд центар.

Тренутно стање пруге

[уреди | уреди извор]

Максимална дозољена брзина возова износи 200 km/h, али само на деоници Београд—Нови Сад. Деоница од Новог Сада до државне границе је тренутно у обнови за брзине од 200 km/h, чиме ће се најбржим возом од Београда до Суботице стизати за мање од 2 сата.

Модернизација пруге

[уреди | уреди извор]

У току су радови на реконструкцији и модернизацији пруге од Београд центра до Новог Сада за брзине до 200 km/h. На првој деоници Београд центар—Стара Пазова дужине 34,5 километра радове изводе кинеска предузећа China Railway International и China Comunication Construction Company. Већи део средстава (85%) је обезбеђен из кредита кинеске Export-Import банке и НР Кине. Рок за завршетак деонице је јун 2021[2]. Друга деоница Стара Пазова—Нови Сад дужине 40,4 km реконструише се и гради из кредита Руске Федерације (85% средстава). Главни извођач је РЖД интернешнал, а рок за завршетак радова је децембар 2021[3][4].

Према тестирања из јануара 2022. постигнута је брзина од 201,5 километара на сат.[5]

Службена места на прузи

[уреди | уреди извор]
Назив службеног места Стационажа Врста службеног места Веза са другим пругама
Београд центар 0,000 станица Београд—Ниш, Београд—Бар, Београд—Панчево
Нови Београд 2,887 станица
Тошин бунар 5,287 стајалиште
Земун 8,826 станица Техничко-путничка станица Земун
Земунско поље 11,995 станица
Батајница 18,822 станица Београд–ранжирна—Батајница
Нова Пазова 25,265 станица
Стара Пазова 33,066 станица Београд—Шид
Инђија 39,866 станица Београд—Шид
Инђија–пустара
45,055
укрсница

(укинута)

Бешка
45,957
станица
Чортановци
53,546
станица

(укинута)

Чортановци Дунав
55,790
стајалиште (укинуто)
Карловачки виногради
59,355
укрсница

(укинута)

Сремски Карловци
63,576
станица
Петроварадин 68,902 станица Петроварадин—Беочин
Нови Сад 75,044 станица Нови Сад—Нови Сад–ранжирна—Сајлово
Авијатичарско насеље[тражи се извор] стајалиште Нови Сад— Богојево, Нови Сад—Орловат
Сајлово 75,044 стајалиште Нови Сад— Богојево, Нови Сад—Орловат
Кисач
88,386
станица
Степановићево
95,061
стајалиште
Змајево
100,543
станица
Врбас 113,750 станица Врбас—Сомбор
Ловћенац
125,123
станица
Мали Иђош
129,825
стајалиште
Мали Иђош–поље
133,168
укрсница
Бачка Топола 141,203 станица
Мали Београд
149,805
стајалиште
Жедник 154,823 станица
Верушић
159,981
стајалиште
Наумовићево 164,185 станица
Суботица–теретна
172,655
станица
Суботица 173,479 станица Суботица—Сомбор, Суботица—Сента,

Суботица—Сегедин, Будимпешта—Келебија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Уредба о категоризацији железничких пруга које припадају јавној железничкој инфраструктури”. Влада Републике Србије. 18. 8. 2019. 
  2. ^ „Модернизација и реконструкцијa пруге Београд—Будимпешта, деоница Београд—Стара Пазова и Нoви Сад—Суботица—државна граница (Келебија) | Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре”. www.mgsi.gov.rs. Архивирано из оригинала 18. 08. 2019. г. Приступљено 18. 8. 2019. 
  3. ^ „Реконструкција и модернизацијa деонице Стара Пазова - Нови Сад, тунел, вијадукт и модернизација пруге | Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре”. www.mgsi.gov.rs. Архивирано из оригинала 18. 08. 2019. г. Приступљено 18. 8. 2019. 
  4. ^ „Михајловићева: Градимо прву брзу пругу у југоисточној Европи | Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре”. www.mgsi.gov.rs. Архивирано из оригинала 18. 08. 2019. г. Приступљено 18. 8. 2019. 
  5. ^ „Нови рекорд на српској прузи - воз достигао 201,5 км на сат”. Политика. 22. 1. 2022. Приступљено 23. 1. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]