Пруга Београд—Бар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пруга Београд-Бар
електрификација
25 kV AC
ка Панчеву
Београд Главна
мост Газела
Мостарска петља
Стари железнички мост
Нови железнички мост
ка Панчеву
Југопетрол
Топчидерска река
Топчидер
Кошутњак
Раковица
Кијево
ка Батајници
ка Нишу
Ресник
ка Крагујевцу
Граница територије града Београда
Бела Река
Барајево
Рудник угља Колубара
Лазаревац
Лајковац
Спортски аеродром Дивци
Ваљево
Клисура реке Градац
Градац
Косјерић
Пожега
ка Краљеву
Узићи
Злакуса
Севојно
Ужице Теретна
Ужице
Стапари
Сушица
Бранешци
Тунел Златибор (6168 m)
Златибор
Граница СРБ/БиХ
Јабланица
Штрпци
Граница СРБ/БиХ
Прибој
Пољице
Прибојска бања
Пријепоље
Пријепоље теретна
Врбница
Гостун
Граница СРБ/ЦГ
Бијело Поље
Мојковац
Колашин
1032 m
Матешево
Тунел Островица (3827 m)
Требесица
Тунел Требесица (5122 m)
Братоножићи
Биоче
ка Никшићу
2,6
Подгорица
Зетатранс
Комбинат алуминијума
ка Скадру
Голубовци
Зета
Река Морача
Мост Морача
Лесендро
Скадарско језеро
Мост Танки рт
Вирпазар
Тунел Созина (6172 m)
Сутоморе
Шушањ
Бари, Крф
Бар
Лука Бар


Пруга Београд-Бар је међудржавна железничка линија изграђена у време СФР Југославије, дужине 476 km. Повезала је главни град државе са морском луком. Изградња пруге је трајала 25. година, у периоду од 1951. до 1976. године

Изградња пруге[уреди]

Привредни савет Владе ФНР Југославије, 20. јула 1951. године, одобрио је садашњи правац пруге Београд - Ваљево - Ужице - Титоград (данас Подгорица) - Бар, па су наредне године, 1952., почели радови на деоницама, Ресник - Ваљево и Титоград, а 1955. године и на деоници Прибој - Пријепоље. Међутим, радови на прузи су веома споро одмицали све до „Ужичког саветовања“, 1965. године, које је донекле ублажило трзавице о начину финансирања између републичких руководства. Закон о изградњи ове пруге у СФРЈ је донет 1966. године, али је већ 1971. закон укинут, а даљу изградњу су преузеле одвојено СР Србија и СР Црна Гора. Пруга је комплетирана 27. новембра 1975. године спајањем шина десетак километара јужно од Колашина.

Градитељи[уреди]

У изградњи пруге Београд-Бар као главни извођачи учествовала су следећа предузећа:

  • Партизански пут Београд
  • Жеграп Београд
  • Хидротехника Београд
  • Мостоградња Београд
  • Хидроградња Чачак
  • Планум Београд
  • Тунелоградња Београд
  • Енергоинвест Сарајево
  • Гоша Смедеревска Паланка
  • Електронска индустрија Ниш
  • Железниччко транспортно предузеће Београд
  • Омладинске радне бригаде[1]

Пуштање пруге у саобраћај[уреди]

Први воз ка Бару из Београда кренуо је 30. маја 1976. године и тиме је успостављен редован саобраћај. Два дана раније, 28. маја 1976. године, пругом је прошао „Плави воз“, у коме је први путник био маршал Ј. Б. Тито са супругом, Јованком, и државним руководством свих република и Федерације. На територији Србије се налази 301 km, а на територији Црне Горе 175 km. Највиша тачка пруге је у Колашину, 1.032 m. Највећи успон је на деоници Подгорица-Бијело Поље 25 промила. Гранична станица између држава је Гостун.

Приликом градње пруге се није пуно обратило пажње на чињеницу да 9 km пруге пролази кроз територију Босне и Херцеговине, али је то касније постало прилично занимљиво. На територији Републике Српске данас постоји станица Штрпци, али ту воз не стаје већ служи само као станица за посебне ситуације.

Инфраструктурни подухвати[уреди]

Тунели[уреди]

Постоји 254 тунела у укупној дужини 114,4 km, што износи 24% дужине пруге.

Најдужи тунел је „Созина“ на деоници ПодгорицаБар од 6.170 m. Следећи тунели по дужини су „Златибор“(6.139 m.), „Требешница“ (5.170 m.), „Голеш“ (4.949 m.), „Островица“ (3.831 m.) и „Мојковац“ (3.243 m.).

Највише тунела је на делу пруге Бранешци—Штрпце, у укупној дужини од 29,4 km, затим на Златибору 22 тунела у дужини од 17.940 m., на деоници Лучице—Гостун 16 тунела дужине 13.039 m, и на деоници Колашин—Братоножић 54 тунела у дужини од 23.784 m.[2]

Мостови[уреди]

Дуж пруге постоји 234 моста у укупној дужини од 14,6 km. Од тога је 206 бетонских мостова укупне дужинењ 10.760 m и 28 челичних мостова дужине 3.833 m. Најдужи и најатрактивнији мост јесте мост изнад Мале Ријеке, а за њим по дужини истичу се и мостови „Љубовиђа“ (450 m), „Увац“ (308 m).[3]

Највиши железнички мост у Европи[уреди]

Мост изнад Мале Ријеке је један од највиших у Европи. Дужине је 498, a висине 200 m. Радови су трајали 4 године. У стубове је уграђено 23.000 кубних метара бетона, а челична конструкција је тежине 25.000 тона.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Монографија Београд-Бар/ Драгољуб Голубовић
  2. Монографија Београд-Бар/ Драгољуб Голубовић
  3. Монографија Београд-Бар/ Драгољуб Голубовић

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]