Сајлово

Координате: 45° 16′ 28″ С; 19° 46′ 50″ И / 45.2744° С; 19.7805° И / 45.2744; 19.7805
С Википедије, слободне енциклопедије
Сајлово
Sajlovo03.jpg
Сајлово, улица Руменачки пут
Административни подаци
ГрадНови Сад
Географске карактеристике
Координате45° 16′ 28″ С; 19° 46′ 50″ И / 45.2744° С; 19.7805° И / 45.2744; 19.7805
Сајлово на мапи Новог Сада
Сајлово
Сајлово
Сајлово на мапи Новог Сада
Мапа Новог Сада са градским четвртима, на којој се види положај Сајлова
Сајлово, улица Доње Сајлово

Сајлово (познато и као Доње Сајлово) је градска четврт у Новом Саду.

Положај насеља[уреди | уреди извор]

Североисточну границу Сајлова чини Руменачки пут, југоисточну границу чини улица Доње Сајлово, док западну границу чини граница урбаног подручја Новог Сада. Насеље се, међутим, шири и према југозападу, где делимично излази из оквира урбаног подручја града, као и према северу, у Индустријску зону југ. Према неким тумачењима, Сајлово се простире са обе стране Руменачког пута, а североисточну границу насеља чини железничка пруга.

Суседне градске четврти и насеља су: Југовићево на југоистоку, Индустријска зона југ на североистоку, насеља Бангладеш и Руменка на северозападу и насеље Ветерник на југозападу.

У административном смислу, насеље Сајлово је део истоимене месне заједнице „Сајлово“.

Историја[уреди | уреди извор]

Средњовековно насеље Доње Сајлово (13-16. век)

У повељи угарског краља Беле IV из 1237. године помињу се два насеља са именом Сајлово: Горње Сајлово или Сајлово I (на подручју данашње Клисе) и Доње Сајлово или Сајлово II (на подручју данашњег Сајлова). Претпоставља се да је оригинално име ових насеља било Исаилово. У народу постоји предање да је на Клисанском брегу некада постојао манастир, за који се везује и настанак имена Сајлово / Исаилово, по монаху исихасти овог манастира, Исаији. Овај монах је био веома поштован у народу, па је по њему простор добио име. Неки историјски извори потврђују да се у 12. веку источно од Руменке налазио велики манастир. Само име Сајлово / Исаилово је словенског порекла, што упућује на закључак да су ово подручје у то време насељавали Словени. После угарско-турских ратова у 16. веку, насеље Доње Сајлово се више не помиње.

Модерно насеље Сајлово настало је у другој половини 20. века. На левој страни Руменачког пута, основано је 1974. године ново градско гробље, а уз гробље се, на истој страни Руменачког пута, формира и насеље са ушореним улицама. Приземне породичне куће подигли су досељеници из Босне, Хрватске и других крајева бивше Југославије. Према старијим генералним урбанистичким плановима Новог Сада, ово подручје је било предвиђено за појас заштитног зеленила и простор на који би се ширило градско гробље. Данас важећи генерални урбанистички план Новог Сада до 2021. године, уврстио је овај локалитет у подручја предвиђена за индивидуално становање.

Становништво[уреди | уреди извор]

Сајлово, улица Доње Сајлово

Рачуна се да на Сајлову данас има око 2.500 становника.

Даљи развој насеља[уреди | уреди извор]

Струја је делимично спроведена, а у плану је увођење водовода и канализације, асфалтирање улица и отварање продавница и услужних радњи.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Богдан Т. Станојев, „Сајлово“, Енциклопедија Новог Сада, књига 24, Нови Сад, 2004.
  • Бранко Ћурчин, „Слана бара некад и сад“, Нови Сад, 2002.
  • Јован Миросављевић, „Бревијар улица Новог Сада 1745-2001“, Нови Сад, 2002.
  • Јован Миросављевић, „Нови Сад - атлас улица“, Нови Сад, 1998.
  • Зоран Рапајић, „Нови Сад без тајни“, Београд, 2002.
  • Мелхиор Ердујхељи, „Историја Новог Сада“, Ветерник, 2002.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]