Путлер

С Википедије, слободне енциклопедије
Демонстранткиња држи знак са фразом "Стоп Путлеру!" Након руске инвазије на Украјину 2022. године

Путлер је погрдни неологизам настао спајањем имена Путин и Хитлер. Често се користи као део слогана „Путлер Капут!" (или нем. Putler Kaputt!), има негативну идеолошку конотацију. А често има и проширени назив Владолф Путлер [1] (рус. Владольф Путлер). [2] [3]

Порекло[уреди | уреди извор]

Према руском лингвисти Борису Шарифулину, реч 'Путлер' је скована у Русији. [4] Према француском историчару Марлену Ларуелу, реч је сковала украјинска штампа. [5]

Употреба у домаћем руском протестном покрету[уреди | уреди извор]

Слоган је стекао озлоглашеност и правно признање 2009. године. Плакат са натписом "Путлер капут!" носио је један од учесника митинга који је Комунистичка партија Руске Федерације организовала 31. јануара 2009. године у Владивостоку против нових царина на увоз половних аутомобила. За овај плакат Владивосточко тужилаштво је издало упозорење регионалном партијском комитету. Регионални комитет је ову чињеницу прокоментарисао објављивањем следећег текста на свом сајту: „Аутор овог слогана је имао у виду конкретну особу која се бави ауто-бизнисом по имену Путлер, која је због повећања дажбина на стране аутомобиле дошла у крај: због ове околности остао је без посла, нестао му је новац од којег је издржавао своју велику породицу. И уопште, он, као и хиљаде других становника региона, намерава да напусти Приморје, где је једноставно немогуће живети и радити”. Према Приморској форензичкој лабораторији Министарства правде Руске Федерације, слоган има „изражену емоционалну процену личности или активности Путина В.В. као представника државне власти и увредљив је". [6] [7]

Слоган „Путлер капут“ коришћен је и током протеста на митинзима опозиције у Москви, одржаним у вези са изборима за Државну думу 4. децембра 2011. и председничким изборима 2012. године. [8]

После присаједињења Крима Русији[уреди | уреди извор]

Лондон, 2014. године

Популарност ове речи пежоративно порасла је 2014. године (номинована је за конкурс „Реч године 2014.“) након припајања Крима Русији, коју су неки политичари и публицисти упоредили са аншлусом Аустрије 1938. године, након чега је уследио Други светски рат [9] [7] у Немачкој. Новинар Вашингтон Поста Теренс Маккој је у чланку од 23. априла 2014. године цитирао низ таквих изјава и објавио фотографије украјинских демонстраната који држе транспаренте са текстом „Путлер – руке од Украјине“ и „Путлер Капут!”, као и карикатуре који повезују препознатљиве црте лица Владимира Путина и Адолфа Хитлера. [9] Један број руских лингвиста је ову публикацију сматрао намерно формирањем негативне слике о Путину међу читаоцима.

2014 election poster of political party Ukrainian Platform "Sobor" in Kyiv. The caption says: "The tire was on fire and Vova Putler la-la-la".
Изборни постер политичке партије Украјинска платформа „Собор“ 2014. у Кијеву. [10] Натпис каже: „Гума је горела и Вова Путлер ла-ла-ла “.

Након појављивања у јулу 2014. фотографија са Светског првенства, где су, седећи на трибинама један поред другог, руски председник Владимир Путин и немачка канцеларка Ангела Меркел гледали његов финални меч, на друштвеним мрежама су се појавили коментари на ову фотографију, „Данке, Фрау Путлер“ (Хвала, госпођо Путлер). Аутори оваквих коментара су Украјинци који су незадовољни ставом који је канцеларка заузела поводом руско-украјинског сукоба. [11]

Помињање „Путлера“ било је уобичајен призор на међународним демонстрацијама против акције руске инвазије на Украјину 2022. године. [12]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Katarzyna Jamróz (7. 3. 2022). „[WIDEO] Vladolf Putler? Austriacy kpią z prezydenta Rosji”. głos24 (на језику: пољски). Приступљено 15. 3. 2022. 
  2. ^ „Российский бизнесмен о Путине: гэбэшное чмо с пустыми рыбьими глазами”. Главред (на језику: руски). Ukraine. 10. 11. 2015. Приступљено 15. 3. 2022. 
  3. ^ „Слава Рабинович: Как и когда совершат в Кремле "дворцовый переворот"?”. Главное (на језику: руски). Ukraine. 13. 10. 2016. Приступљено 15. 3. 2022. 
  4. ^ Sharifullin, Boris (2016). „Ономастические Игры в Российских Информационно Психологических Войнах” [Onomastig Games in Russian Information Warfare]. Ecology of Language and Communicative Practice (на језику: руски). Krasnoyarsk: Siberian Federal University. 1: 4. ISSN 2311-3499 — преко CyberLeninka. 
  5. ^ Laruelle, Marlene (22. 3. 2021). „Introduction: Russia and the Symbolic Landscape of Fascism”. Is Russia Fascist?. Cornell University Press. стр. 1—9. ISBN 978-1-5017-5415-9. doi:10.1515/9781501754159-002. 
  6. ^ „Путлер вне закона”. expert.ru. 2009-04-03. Архивирано из оригинала 2022-02-27. г. Приступљено 2019-08-01. 
  7. ^ а б  Потсар А. Н. (2014-12-19). „Главные слова и фразы жителей России в 2014 году”. dp.ru. Архивирано из оригинала 2022-02-27. г. Приступљено 2019-08-02.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „potsar” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. ^  Михалькова Е. В. (2012). „Дискурсивные особенности текстов плакатов на митингах оппозиции в Москве, проведённых в связи с выборами В Государственную думу РФ 4 декабря 2011 г. и выборами президента РФ 4 марта 2012 г.” (Политическая лингвистика изд.). Екатеринбург: Уральский государственный педагогический университет: 129. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  9. ^ а б  McCoy T. (2014-04-23). „Here’s ‘Putler:’ The mash-up image of Putin and Hitler sweeping Ukraine”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 2019-08-01. г. Приступљено 2019-08-01. 
  10. ^ „"Креативная" агитация перед выборами: Дарт Вейдер, Богиня, "пЫжиты по-новому" и "ла-ла-ла" ["Creative" campaigning before the elections: Darth Vader, the Goddess, "new ways" and "la-la-la"]. tsn.ua (на језику: руски). 1+1 Media Group. 27. 5. 2014. Приступљено 9. 8. 2021. 
  11. ^ Цаголова В. А. (2016). Чудинов, Анатолий Прокопьевич, ур. „Прецедентные трансформы (на материале образа А. Меркель в СМИ)” (PDF) (Политическая лингвистика изд.). Екатеринбург: Уральский государственный педагогический университет: 208. ISBN 978-5-7186-0796-3. Архивирано из оригинала (PDF) |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
  12. ^ Rodrigues, Charlene (24. 2. 2022). „In Pictures: Protesters worldwide rally against Russia's invasion of Ukraine”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 2. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022.