Putler
Putler je pogrdni neologizam nastao spajanjem imena Putin i Hitler. Često se koristi kao deo slogana „Putler Kaput!" (ili nem. Putler Kaputt!), ima negativnu ideološku konotaciju. A često ima i prošireni naziv Vladolf Putler [1] (rus. Владольф Путлер). [2] [3]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Prema ruskom lingvisti Borisu Šarifulinu, reč 'Putler' je skovana u Rusiji. [4] Prema francuskom istoričaru Marlenu Laruelu, reč je skovala ukrajinska štampa. [5]
Upotreba u domaćem ruskom protestnom pokretu[uredi | uredi izvor]
Slogan je stekao ozloglašenost i pravno priznanje 2009. godine. Plakat sa natpisom "Putler kaput!" nosio je jedan od učesnika mitinga koji je Komunistička partija Ruske Federacije organizovala 31. januara 2009. godine u Vladivostoku protiv novih carina na uvoz polovnih automobila. Za ovaj plakat Vladivostočko tužilaštvo je izdalo upozorenje regionalnom partijskom komitetu. Regionalni komitet je ovu činjenicu prokomentarisao objavljivanjem sledećeg teksta na svom sajtu: „Autor ovog slogana je imao u vidu konkretnu osobu koja se bavi auto-biznisom po imenu Putler, koja je zbog povećanja dažbina na strane automobile došla u kraj: zbog ove okolnosti ostao je bez posla, nestao mu je novac od kojeg je izdržavao svoju veliku porodicu. I uopšte, on, kao i hiljade drugih stanovnika regiona, namerava da napusti Primorje, gde je jednostavno nemoguće živeti i raditi”. Prema Primorskoj forenzičkoj laboratoriji Ministarstva pravde Ruske Federacije, slogan ima „izraženu emocionalnu procenu ličnosti ili aktivnosti Putina V.V. kao predstavnika državne vlasti i uvredljiv je". [6] [7]
Slogan „Putler kaput“ korišćen je i tokom protesta na mitinzima opozicije u Moskvi, održanim u vezi sa izborima za Državnu dumu 4. decembra 2011. i predsedničkim izborima 2012. godine. [8]
Posle prisajedinjenja Krima Rusiji[uredi | uredi izvor]
Popularnost ove reči pežorativno porasla je 2014. godine (nominovana je za konkurs „Reč godine 2014.“) nakon pripajanja Krima Rusiji, koju su neki političari i publicisti uporedili sa anšlusom Austrije 1938. godine, nakon čega je usledio Drugi svetski rat [9] [7] u Nemačkoj. Novinar Vašington Posta Terens Makkoj je u članku od 23. aprila 2014. godine citirao niz takvih izjava i objavio fotografije ukrajinskih demonstranata koji drže transparente sa tekstom „Putler – ruke od Ukrajine“ i „Putler Kaput!”, kao i karikature koji povezuju prepoznatljive crte lica Vladimira Putina i Adolfa Hitlera. [9] Jedan broj ruskih lingvista je ovu publikaciju smatrao namerno formiranjem negativne slike o Putinu među čitaocima.
Nakon pojavljivanja u julu 2014. fotografija sa Svetskog prvenstva, gde su, sedeći na tribinama jedan pored drugog, ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel gledali njegov finalni meč, na društvenim mrežama su se pojavili komentari na ovu fotografiju, „Danke, Frau Putler“ (Hvala, gospođo Putler). Autori ovakvih komentara su Ukrajinci koji su nezadovoljni stavom koji je kancelarka zauzela povodom rusko-ukrajinskog sukoba. [11]
Pominjanje „Putlera“ bilo je uobičajen prizor na međunarodnim demonstracijama protiv akcije ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. [12]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Katarzyna Jamróz (7. 3. 2022). „[WIDEO] Vladolf Putler? Austriacy kpią z prezydenta Rosji”. głos24 (na jeziku: poljski). Pristupljeno 15. 3. 2022.
- ^ „Rossiйskiй biznesmen o Putine: gэbэšnoe čmo s pustыmi rыbьimi glazami”. Glavred (na jeziku: ruski). Ukraine. 10. 11. 2015. Pristupljeno 15. 3. 2022.
- ^ „Slava Rabinovič: Kak i kogda soveršat v Kremle "dvorcovый perevorot"?”. Glavnoe (na jeziku: ruski). Ukraine. 13. 10. 2016. Pristupljeno 15. 3. 2022.
- ^ Sharifullin, Boris (2016). „Onomastičeskie Igrы v Rossiйskih Informacionno Psihologičeskih Voйnah” [Onomastig Games in Russian Information Warfare]. Ecology of Language and Communicative Practice (na jeziku: ruski). Krasnoyarsk: Siberian Federal University. 1: 4. ISSN 2311-3499 — preko CyberLeninka.
- ^ Laruelle, Marlene (22. 3. 2021). „Introduction: Russia and the Symbolic Landscape of Fascism”. Is Russia Fascist?. Cornell University Press. str. 1—9. ISBN 978-1-5017-5415-9. doi:10.1515/9781501754159-002.
- ^ „Putler vne zakona”. expert.ru. 2009-04-03. Arhivirano iz originala 2022-02-27. g. Pristupljeno 2019-08-01.
- ^ a b
Potsar A. N. (2014-12-19). „Glavnыe slova i frazы žiteleй Rossii v 2014 godu”. dp.ru. Arhivirano iz originala 2022-02-27. g. Pristupljeno 2019-08-02. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „potsar” je definisano više puta s različitim sadržajem - ^ Mihalьkova E. V. (2012). „Diskursivnыe osobennosti tekstov plakatov na mitingah oppozicii v Moskve, provedёnnыh v svяzi s vыborami V Gosudarstvennuю dumu RF 4 dekabrя 2011 g. i vыborami prezidenta RF 4 marta 2012 g.” (Političeskaя lingvistika izd.). Ekaterinburg: Uralьskiй gosudarstvennый pedagogičeskiй universitet: 129. Arhivirano iz originala
|archive-url=zahteva|archive-date=(pomoć). g. - ^ a b McCoy T. (2014-04-23). „Here’s ‘Putler:’ The mash-up image of Putin and Hitler sweeping Ukraine”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 2019-08-01. g. Pristupljeno 2019-08-01.
- ^ „"Kreativnaя" agitaciя pered vыborami: Dart Veйder, Boginя, "pЫžitы po-novomu" i "la-la-la"” ["Creative" campaigning before the elections: Darth Vader, the Goddess, "new ways" and "la-la-la"]. tsn.ua (na jeziku: ruski). 1+1 Media Group. 27. 5. 2014. Pristupljeno 9. 8. 2021.
- ^ Cagolova V. A. (2016). Čudinov, Anatoliй Prokopьevič, ur. „Precedentnыe transformы (na materiale obraza A. Merkelь v SMI)” (PDF) (Političeskaя lingvistika izd.). Ekaterinburg: Uralьskiй gosudarstvennый pedagogičeskiй universitet: 208. ISBN 978-5-7186-0796-3. Arhivirano iz originala (PDF)
|archive-url=zahteva|archive-date=(pomoć). g. - ^ Rodrigues, Charlene (24. 2. 2022). „In Pictures: Protesters worldwide rally against Russia's invasion of Ukraine”. The Independent (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022.
