Пређи на садржај

Рабац

Координате: 45° 04′ 41″ С; 14° 09′ 42″ И / 45.078166829321056° С; 14.161703339402713° И / 45.078166829321056; 14.161703339402713
С Википедије, слободне енциклопедије
Рабац
Рабац
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаИстарска
ГрадЛабин
Становништво
 — 2011.1.393
Географске карактеристике
Координате45° 04′ 41″ С; 14° 09′ 42″ И / 45.078166829321056° С; 14.161703339402713° И / 45.078166829321056; 14.161703339402713
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина61 m
Рабац на карти Хрватске
Рабац
Рабац
Рабац на карти Хрватске
Рабац на карти Истарске жупаније
Рабац
Рабац
Рабац на карти Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број52221 Рабац
Позивни број+385 52
Веб-сајтwww.rabac.hr

Рабац (итал. Portalbona) је туристичко место у Хрватској, у Истарској жупанији.

Рабац се налази на југоисточној обали Истре, 5 km југоисточно од Лабина, у истоименој ували која је настала потапањем доњег тока потока Рапца у Краврнерски заливКварнерском заливу. Приобална равница при ушћу Рапца, завршава се неколико стотина метара дугом шљуковитом плажом. Због сликовитог положаја, прострне плаже, бујне вегетације и лаких веза са залеђем Рабац се из малог рибарског насеља развио у значајно туристичко место с хотелима и одмаралиштима.

Плажа у Рапцу

Историја

[уреди | уреди извор]

Рабац је средином 19. века било мало рибарско село са свега неколико кућних бројева. Због лепе увале и питорескнога краја убрзо га посећују први излетници. Међу првим рабачким туристима је био и енглески путописац и књижевник Ричард Френсис Бартон, који у Рапцу борави давне 1876. године. Убрзо Рабац почиње добијати и прве летњиковце, а најпознатије је здање ријечке трговачке породице Прохаска, родом из Чешке. По тој се породици данас зове један од најлепших делова места. Летњиковац је уништен у Другомг светском рату. У том делу Рапца саграђено је 12 тениских терена. Први рабачки хотел Quarnero отворен је 11. јуна 1889. године.

Рапчани су били одлични рибари, добри поморци и власници неколико једрењака, које су с временом потиснули моторни бродови.

Панорама Рапца

Први већи хотел подигнут је тек за време управе Италије, када Рабац у свом центру 1925. године добија хотел Тријесте — данашње Приморје. Како је то било недовољно за све веће занимање туриста, углавном из северне Италије, тих се година почиње интензивније развијати и изнајмљивање соба у приватним кућама. Десетак година касније гради се и хотел 'Дополаворо', у којем је данас ресторан Јадран.

Туризам се у Истри, па тако и у Рапцу, почиње брже развијати тек почетком шездесетих година 20. века, када то мало место због својих природних лепота добија ласкави назив Бисер Кварнера. Затим су у кратко време подигнути сви остали хотели, туристичка насеља, ауто-камп те већина породичних кућа. У Рапцу се одржава Рабачки фестивал електронске музике.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Рабац је имао 1.393 становника.

Према попису становништва из 2001. године у насељу Рабац живело је 1.472 становника[1] који су живели у 423 породична домаћинства.[2]

Кретање броја становника по пописима 18572001.[3]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 0 0 126 195 275 345 0 0 346 290 478 737 1.046 1.373 1.472

Напомена:У 1857, 1869. и од 1900. до 1971. исказано под именом Рабац Лука, а у 1890. под именом Рабачка Лука. У 1857, 1869, 1921. и 1931. подаци су садржани у насељу Рипенда Вербанци, као и део података у 1880. У 1981. повећано припајањем насеља Горњи Рабац. За то бивше насеље садржи податке од 1890. до 1910. и од 1948. до 1971. кад је исказивано као насеље.

На попису становништва 1991. године, насељено место Рабац је имало 1.373 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
690 50,25%
Југословени
  
28 2,03%
Италијани
  
20 1,45%
Албанци
  
16 1,16%
Словенци
  
13 0,94%
Срби
  
12 0,87%
Муслимани
  
5 0,36%
Црногорци
  
4 0,29%
Мађари
  
1 0,07%
Македонци
  
1 0,07%
Немци
  
1 0,07%
Словаци
  
1 0,07%
остали
  
1 0,07%
неопредељени
  
72 5,24%
регион. опр.
  
471 34,30%
непознато
  
37 2,69%
укупно: 1.373

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]