Растојање
Растојање је бројно мерење удаљености објеката.[1] У физици или свакодневној употреби, растојање се може односити на физичку дужину или процену засновану на другим критеријима (нпр. „две жупаније”). У већини случајева, „растојање између А и Б” је заменљиво са „растојањем између Б и А”. У математици, функција растојања или метрика је генерализација концепта физичког растојања. Метрика је функција која се понаша у складу са одређеним скупом правила и представља начин описивања шта то значи за елементе неког простора да буду „близу” или „далеко” један од другог.[2]
Пређени пут[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bc/Distancedisplacement-sr.svg/250px-Distancedisplacement-sr.svg.png)
Пређени пут (енгл. distance travelled; SI ознака — ) јест једнак интензитету (апсолутној вредности) векторa помераја:
односно:
где је вектор положаја у тренутку и вектор положаја у тренутку .
Укупни пређени пут је једнак збиру интензитета појединих векторa помераја:
Пређени пут је скaларна величина.
Преглед и дефиниције[уреди | уреди извор]
Физичке удаљености[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Greatcircle_Jetstream_routes.svg/400px-Greatcircle_Jetstream_routes.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/Manhattan_distance.svg/250px-Manhattan_distance.svg.png)
Физичка удаљеност може значити неколико различитих ствари:
- Пређено растојање: дужина одређене путање пређене између две тачке,[3] као што је пређена удаљеност током навигације лавиринтом
- Праволинијско (еуклидско) растојање: дужина најкраће могуће путање кроз простор, између две тачке, која би се могла прећи да нема препрека (обично формализована као Еуклидска удаљеност)
- Геодетска удаљеност: Дужина најкраће путање између две тачке док се остаје на некој површини, као што је растојање великог круга дуж кривине Земље
- Дужина одређене путање која се враћа на почетну тачку, као што је лопта бачена право нагоре или Земља када заврши једну орбиту.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Distance_board_in_Vizag.jpg/250px-Distance_board_in_Vizag.jpg)
„Кружно растојање“ је раздаљина коју пређе точак, што може бити корисно при пројектовању возила или механичких зупчаника. Обим точка је 2π × полупречник, а под претпоставком да је полупречник 1, тада је сваки обрт точка еквивалентан растојању од 2π радијана. У инжењерству се често користи ω = 2πƒ, где је ƒ фреквенција.
Неуобичајене дефиниције удаљености могу бити од помоћи за моделирање одређених физичких ситуација, али се такође користе у теоријској математици:
- „Радаљина Менхетна“ је праволинијска раздаљина, названа по броју блокова (у правцу севера, југа, истока или запада) којима такси мора да путује да би стигао до свог одредишта на мрежи улица у деловима Њујорка.
- „Раздаљина шаховске табле“, формализована као Чебишевљева удаљеност, је минимални број потеза који краљ мора да направи на шаховској табли, да би путовао између два поља.
Мере удаљености у космологији су компликоване ширењем универзума и ефектима описаним у теорији релативности (као што је контракција дужине покретних објеката).
Теоријске удаљености[уреди | уреди извор]
Термин „удаљеност“ се такође користи аналогно за мерење нефизичких ентитета на одређене начине.
У информатици постоји појам „дистанце измене” између два низа. На пример, енглеске речи „dog” и „dot”, које се разликују само у једном слову, ближе су од „dog” и „cat”, које се разликују за три слова. Ова идеја се користи у провери правописа и у теорији кодирања, и математички је формализована на неколико различитих начина, као што су:
У математици, метрички простор је скуп за који су дефинисана растојања између свих чланова скупа. На овај начин се може израчунати много различитих типова „удаљености“, као што су обилажење графова, поређење дистрибуција и кривих, и коришћење необичних дефиниција „простора“ (на пример коришћењем многострукости или рефлексија). Појам удаљености у теорији графова коришћен је за описивање друштвених мрежа, на пример са Ердешовим бројем или Бејконовим бројем — број колаборативних односа удаљених од особе потиче од плодног математичара Пола Ердоса и глумца Кевина Бејкона.
У психологији, људској географији и друштвеним наукама, удаљеност се често теоретизира не као објективна метрика, већ као субјективно искуство.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Compendium of Mathematical Symbols”. Math Vault (на језику: енглески). 2020-03-01. Приступљено 2020-09-01.
- ^ Deza, E.; Deza, M. (2006), Dictionary of Distances, Elsevier, ISBN 978-0-444-52087-6
- ^ „What is displacement? (article)”. Khan Academy (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-20.
- ^ „SOCIAL DISTANCES”. www.hawaii.edu. Приступљено 2020-07-20.
Литература[уреди | уреди извор]
- Deza E, Deza M (2006). Dictionary of Distances. Elsevier. ISBN 0-444-52087-2.
- Aldrovandi, Ruben; Pereira, José Geraldo (2017), An Introduction to Geometrical Physics (2nd изд.), Hackensack, New Jersey: World Scientific, стр. 20, ISBN 978-981-3146-81-5, MR 3561561
- Arkhangel'skii, A. V.; Pontryagin, L. S. (1990), General Topology I: Basic Concepts and Constructions Dimension Theory, Encyclopaedia of Mathematical Sciences, Springer, ISBN 3-540-18178-4
- Buldygin, V. V.; Kozachenko, Yu. V. (2000), Metric Characterization of Random Variables and Random Orocesses, Translations of Mathematical Monographs, 188, Providence, Rhode Island: American Mathematical Society, стр. 129, ISBN 0-8218-0533-9, MR 1743716, doi:10.1090/mmono/188
- Čech, Eduard (1969), Point Sets, New York: Academic Press, стр. 42
- Cecil, Thomas E. (2008), Lie Sphere Geometry: With Applications to Submanifolds, Universitext (2nd изд.), New York: Springer, стр. 9, ISBN 978-0-387-74655-5, MR 2361414
- Cohen, Andrew R.; Vitányi, Paul M. B. (2012), „Normalized compression distance of multisets with applications”, IEEE Transactions on Pattern Analysis and Machine Intelligence, 37 (8): 1602—1614, PMC 4566858
, PMID 26352998, arXiv:1212.5711
, doi:10.1109/TPAMI.2014.2375175
- Deza, Michel Marie; Laurent, Monique (1997), Geometry of Cuts and Metrics, Algorithms and Combinatorics, 15, Springer-Verlag, Berlin, стр. 27, ISBN 3-540-61611-X, MR 1460488, doi:10.1007/978-3-642-04295-9
- Fraigniaud, P.; Lebhar, E.; Viennot, L. (2008), „The inframetric model for the internet”, 2008 IEEE INFOCOM - The 27th Conference on Computer Communications, стр. 1085—1093, CiteSeerX 10.1.1.113.6748
, ISBN 978-1-4244-2026-1, S2CID 5733968, doi:10.1109/INFOCOM.2008.163
- Helemskii, A. Ya. (2006), Lectures and Exercises on Functional Analysis, Translations of Mathematical Monographs, 233, Providence, Rhode Island: American Mathematical Society, стр. 14, ISBN 978-0-8218-4098-6, MR 2248303, doi:10.1090/mmono/233
- Lawvere, F. William (2002), „Metric spaces, generalized logic, and closed categories” (PDF), Reprints in Theory and Applications of Categories (1): 1—37, MR 1925933; reprinted with added commentary from Lawvere, F. William (1973), „Metric spaces, generalized logic, and closed categories”, Rendiconti del Seminario Matematico e Fisico di Milano, 43: 135—166 (1974), MR 352214, doi:10.1007/BF02924844
- Parrott, Stephen (1987), Relativistic Electrodynamics and Differential Geometry, New York: Springer-Verlag, стр. 4, ISBN 0-387-96435-5, MR 867408, doi:10.1007/978-1-4612-4684-8
- Rolewicz, Stefan (1987), Functional Analysis and Control Theory: Linear Systems, Springer, ISBN 90-277-2186-6
- Smyth, M. (1987), „Quasi uniformities: reconciling domains with metric spaces”, Ур.: Main, M.; Melton, A.; Mislove, M.; Schmidt, D., 3rd Conference on Mathematical Foundations of Programming Language Semantics, Lecture Notes in Computer Science, 298, Springer-Verlag, стр. 236—253, doi:10.1007/3-540-19020-1_12
- Steen, Lynn Arthur; Seebach, J. Arthur Jr. (1995) [1978], Counterexamples in Topology, Dover, ISBN 978-0-486-68735-3, MR 507446
- Vitányi, Paul M. B. (2011), „Information distance in multiples”, IEEE Transactions on Information Theory, 57 (4): 2451—2456, S2CID 6302496, arXiv:0905.3347
, doi:10.1109/TIT.2011.2110130
- Väisälä, Jussi (2005), „Gromov hyperbolic spaces” (PDF), Expositiones Mathematicae, 23 (3): 187—231, MR 2164775, doi:10.1016/j.exmath.2005.01.010
- Vickers, Steven (2005), „Localic completion of generalized metric spaces, I”, Theory and Applications of Categories, 14 (15): 328—356, MR 2182680, Архивирано из оригинала 26. 04. 2021. г., Приступљено 21. 12. 2021
- Xia, Qinglan (2008), „The geodesic problem in nearmetric spaces”, Journal of Geometric Analysis, 19 (2): 452—479, arXiv:0807.3377
- Xia, Q. (2009), „The geodesic problem in quasimetric spaces”, Journal of Geometric Analysis, 19 (2): 452—479, S2CID 17475581, arXiv:0807.3377
, doi:10.1007/s12220-008-9065-4
- Smith, Karl (2013), Precalculus: A Functional Approach to Graphing and Problem Solving, Jones & Bartlett Publishers, стр. 8, ISBN 978-0-7637-5177-7
- Cohen, David (2004), Precalculus: A Problems-Oriented Approach (6th изд.), Cengage Learning, стр. 698, ISBN 978-0-534-40212-9
- Aufmann, Richard N.; Barker, Vernon C.; Nation, Richard D. (2007), College Trigonometry (6th изд.), Cengage Learning, стр. 17, ISBN 978-1-111-80864-8
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Interspace -A package for finding the distance between two vectors, numbers, strings etc.
- SciPy -Distance computations (
scipy.spatial.distance
) - Julia Statistics Distance -A Julia package for evaluating distances (metrics) between vectors.
- „The Directed Distance” (PDF). Information and Telecommunication Technology Center. University of Kansas. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2016. г. Приступљено 18. 9. 2018.