Пређи на садржај

Саво Батиница

С Википедије, слободне енциклопедије
саво батиница
Лични подаци
Датум рођења(1915-01-10)10. јануар 1915.
Место рођењаДрвар, Аустроугарска
Датум смрти6. јул 1984.(1984-07-06) (69 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Професијавојно лице
Породица
СупружникЗлата Батиница
Деловање
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411965.
Чингенерал-мајор

Одликовања
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден братства и јединства са сребрним венцем Партизанска споменица 1941.

Саво Батиница (Дрвар, 10. јануар 1915Београд, 6. јул 1984) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 10. јануара 1915. године у Дрвару.

Пре Другог светског рата био је тесарско-столарски радник. Као млади радник приступио је револуционарном радничком покрету и 1940. године постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. У току рата је био политички комесар батаљона, командант батаљона и командант Шеснаесте крајишке ударне бригаде. Крај рата је дочекао на положају команданта Прве бригаде Корпуса народне одбране Југославије (КНОЈ).

После ослобођења Југославије, наставио је професионалну службу у Југословенској армији. Завршио је Школу тактике Више војне академије ЈНА. У ЈНА се налазио на положајима команданта аутомобилског наставног центра, начелника штаба дивизије, начелника Школе резервних пешадијских официра, начелника Контролног одељења војне индустрије и др. Пензионисан је 1965. године.

Умро је 6. јула 1984. и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ и Орден братства и јединства.


Литература

[уреди | уреди извор]
  • Војна енциклопедија (књига прва). Београд 1970. година.
  • Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.