Пређи на садржај

Свети Козма и Дамјан

С Википедије, слободне енциклопедије
Свети Козма и Дамјан
Козма (лево) и Дамјан (десно) у Великим часовима Ане од Бретање, око 1503–1508.
Лични подаци
Друга именаБесребреници, Врачеви
Датум рођењаоко 3. века
Место рођењаАрабија, Римско царство
Датум смртиоко 287. или око 303.
Место смртиЕгеја, римска провинција Киликија (данашњи Ајас, Турска), Римско царство
Узрок смртиПогубљење
РелигијаХришћанство
ЗанимањеЛекари
Световни подаци
Поштује се уКатоличкој цркви, Православној цркви, Древноисточним црквама, Англиканској цркви, Лутеранским црквама
Главно светилиштеМанастир Клариса у Мадриду, Базилика Светог Козме и Дамјана у Риму, Базилика светих врача Козме и Дамјана у Битонту
Празник1. новембар / 14. новембар (Православна црква); 26. септембар (Католичка црква)
ОбележјаПриказују се као близанци, обезглављени или са медицинским амблемима
Заштитникхирурга, лекара, близанаца, зубара, заштитници деце, берберина, фармацеута, ветеринара, сиротишта, посластичара, против киле и куге
Спомен-плоча Светом Козми и Дамјану у Будимпешти

Свети Козма и Дамјан[напомена 1] (око 3. века – око 287. или око 303. године) били су арапски лекари, рани хришћански мученици и чудотворци.[1][2] Своју професију су практиковали у луци Егеја,[3] а затим у римској провинцији Киликија.[4]

Били су браћа близанци, рођени у Арабији, који су прихватили хришћанство и практиковали медицину и хирургију без наплате. Због тога су добили име бесребреници (од грчког Ἀνάργυροι, „без сребра”); тиме су привукли многе у хришћанску веру.[5] Лечили су болести именом Господа Исуса Христа, а према предању, Бог им је дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте”.[6] Наводно су лечили слепило, грозницу, парализу и протеривали змије из тела људи. Ухапсио их је Лисије, гувернер Киликије (данашња Чукурова, Турска) током Диоклецијанових прогона због њихове вере и славе као исцелитеља. Цар Диоклецијан, који је фаворизовао поштовање олимпијских богова, издао је низ едикта који су осуђивали хришћане са циљем да елиминишу хришћанство из Римског царства.[7]

Житије

[уреди | уреди извор]
Свети Козма и Свети Дамјан, рад Херарда Сегерса, 17. век, приватна колекција.

Мало тога је поуздано познато о њиховим животима осим да су претрпели мучеништво у Сирији током прогона цара Диоклецијана. Према хришћанском предању, браћа близанци су рођена у Арабији и постали су вешти лекари.[8] Лечили су кроз инкубацију, чудесно исцељујући своје пацијенте у сну.[9]

Саладино д'Асколи, италијански лекар из 15. века, тврди да су средњовековни електуаријум — пастаста маса која се састоји од лека помешаног са шећером и водом или медом, погодна за оралну употребу[10] — познат као опопира,[11] сложени лек коришћен за лечење разних болести укључујући парализу, изумели Козма и Дамјан.[12]

Током Диоклецијановог прогона, Козму и Дамјана је ухапсио префект Киликије по имену Лисије (о коме иначе нема других података), који им је наредио да се под тортуром одрекну своје вере. Међутим, према легенди, остали су верни својој вери, издржавши разапињање на крст, каменовање, гађање стрелама, и коначно су погубљени одрубљивањем главе. Њихова млађа браћа Антим, Леонтије и Еупрепије, који су током целог живота били нераздвојни од њих, такође су страдали са њима.[4]

Поштовање и култови

[уреди | уреди извор]
Козма и Дамјан чудесно пресађују црну ногу Етиопљанина на бело тело пацијента.
Реликвијар (1400/1420) у Цркви Светог Михаила у Минхену, који садржи наводне лобање Козме и Дамјана. Манастир Клариса у Мадриду такође поседује две лобање за које се тврди да припадају Козми и Дамјану.
Папа Феликс IV представља Светом Козми и Дамјану базилику коју им је посветио.

Поштовање Козме и Дамјана брзо се проширило изван Константинопоља; извештаје о њиховом мучеништву преписивали су разни аутори, као што су Андреј Критски, Петар Чудотворац, Теодор II Ласкарис и извесни Максим око 1300. године. Легенде су сачуване и на сиријском, коптском, грузијском, јерменском и латинском језику.[13]

Већ у 4. веку, цркве посвећене овим близанцима биле су подигнуте у Јерусалиму, Египту и у Месопотамији. Оданост овој двојици светитеља брзо се ширила и на Исток и на Запад. Теодорет бележи поделу њихових моштију које су се сматрале чудесним, а које су првобитно биле сахрањене у граду Киру у Сирији. Цркве у њихову част градили су архиепископ Прокло из Константинопоља и цар Јустинијан I (527–565), који је раскошно обновио град Кир и посветио га близанцима, али је њихове наводне мошти пренео у Константинопољ.[8]

Тамо је, након свог излечења које је приписано заступништву Козме и Дамјана, Јустинијан у знак захвалности такође изградио и украсио њихову цркву у Константинопољу,[8] која је постала познато место ходочашћа. У Риму је папа Феликс IV (526–530) пренаменио Библиотеку мира (Bibliotheca Pacis) као базилику Светих Козме и Дамјана на Форуму у њихову част. Црква је много пута обнављана, али је и даље позната по мозаицима из 6. века који приказују светитеље.

Лобање за које се тврди да припадају њима поштују се у манастиру Клариса у Мадриду, где се налазе од 1581. године као поклон Марије, ћерке цара Карла V. Претходно су из Рима пренете у Бремен у 10. веку, а одатле у Бамберг. Друге лобање за које се тврди да су њихове открио је 1334. године Бурхард Греле, надбискуп Бремена. Он је лично „чудесно” извукао мошти светих лекара које су наводно биле зазидане и заборављене у хору Бременске катедрале.[14] Светиња у којој су се налазиле мошти, направљена од резбареног храстовог дрвета обложеног позлаћеним и ваљаним сребром, сматра се важним средњовековним златним делом. Њихов празник у Католичкој цркви обележава се 26. септембра.

Чудо црне ноге

[уреди | уреди извор]

Чудо црне ноге је средњовековна прича о трансплантацији где су свети Козма и Дамјан наводно заменили оболелу ногу белца ногом преминулог црнца.[15] Светитељи су ово чудо извели у 6. веку, дуго након своје смрти.

Према легенди, црквењак у Риму са канцерогеном ногом примио је ноћну посету светитеља у сну. Они су хируршки уклонили његов оболели уд и заменили га удом недавно преминулог Етиопљанина. Када се пробудио, црквењак је открио да је његова болесна нога заиста замењена црном ногом. Када су људи проверили гробницу етиопског донатора, пронашли су белу ногу црквењака причвршћену за тело преминулог човека. Ово чудо, документовано у Златној легенди, инспирисало је бројне уметничке приказе.

Источно хришћанство

[уреди | уреди извор]

У Православној цркви, Источним католичким црквама и Древноисточним црквама, Козма и Дамјан се поштују као светитељи познати као Бесребреници (грч. ἀνάργυροι, „без новца”). Ова класификација светитеља је јединствена за источну цркву и односи се на оне који лече искључиво из љубави према Богу и човеку, строго се придржавајући Исусове заповести: „Бадава сте добили, бадава дајте”. Док сваки од бесребреника има своје празнике, сви се заједно прослављају прве недеље у новембру.

Православни прослављају чак три различита пара светитеља под именом Козма и Дамјан, од којих сваки има своје житије и посебан празник:

  • Свети Козма и Дамјан из Киликије (Арабије) (17. октобар по старом / 30. октобар по новом календару) — Браћа за коју хришћанска легенда каже да су претучени и обезглављени заједно са још три хришћанина: Леонтијем, Антимом и Еутропијем.
  • Свети Козма и Дамјан из Азије (Месопотамије) (1. новембар по старом / 14. новембар по новом календару) — Близанци, синови свете Теодоте. Рођени од оца незнабошца који је рано умро и мајке хришћанке, одгајани су у хришћанском духу. О њиховом бесплатном лечењу сведочи прича да се Козма једном веома наљутио на Дамјана што је узео три јајета од жене коју су излечили, по имену Паладија. Толико се наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Ипак, Дамјан је узео јаја само зато што га је жена заклела Светом Тројицом. На крају су у месту Фереману били сахрањени заједно. За њих се везује и легенда о томе како су исцелили човека којем је током сна змија ушла кроз уста у тело.[6]
  • Свети Козма и Дамјан из Рима (1. јул по старом / 14. јул по новом календару) — Браћа који су били лекари у Риму. Своје имање су несебично раздавали сиромашнима. У њиховом житију се спомиње да их је испитивао цар Карин и тражио да принесу жртве римским боговима. Свети мученици су му наводно одговорили: „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника.”[16] Након што су чудесно исцелили самог цара од тешке болести, он је признао њихову веру и пустио их. Ипак, касније су мученички страдали када их је из зависти њихов бивши учитељ лекар одвео у планину и каменовао. Страдали су 284. године.

Православне иконе ових светитеља приказују их одевене као лаике, како држе кутије са лековима. Често сваки од њих држи и кашику којом се дели лек, чија је дршка обликована као крст да би се указало на важност духовног исцељења уз физичко.

Цркве у Србији и региону

[уреди | уреди извор]

Овим светитељима су посвећени бројни храмови широм света, а нарочито на просторима где се поштује њихов култ у оквиру Српске православне цркве и других балканских земаља:

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ арап. قُزما ودميان; грч. Κοσμᾶς καὶ Δαμιανός; лат. Cosmas et Damianus

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ . „The Egyptian Miracles of Saints Cosmas and Damian in the London Codex”. Classica et Medievalia 2025 (74): 69—125. 
  2. ^ Cyril Elgood (31. 10. 2010). A Medical History of Persia and the Eastern Caliphate - From the Earliest Times Until the Year A.D. 1932. Cambridge University Press. стр. 207. ISBN 978-1-108-01588-2. 
  3. ^ Csepregi, Ildiko (2015). "Christian transformation of pagan cult sites: the case of Aegae" in Continuity and destruction in the Greek East: the transformation of monumental space from the Hellenistic period to Late Antiquity. BAR international series. International academic conference, University of Oxford. Oxford: British Archaeological Reports Ltd. стр. 49—57. ISBN 978-1-4073-1429-7. 
  4. ^ а б Richard Stracke. „Saints Cosmas and Damian: Art, Iconography, Legends”. christianiconography.info. Архивирано из оригинала 29. 3. 2019. г. Приступљено 26. 9. 2019. 
  5. ^ „Catholic Encyclopedia - "Sts. Cosmas and Damian"”. Архивирано из оригинала 27. 8. 2005. г. Приступљено 20. 8. 2005. 
  6. ^ а б Administrator. „СВЕТИ БЕСРЕБРЕНИЦИ И ЧУДОТВОРЦИ КОЗМА И ДАМЈАН - Епархија Шумадијска”. www.eparhija-sumadijska.org.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 24. 1. 2024. г. Приступљено 24. 1. 2024. 
  7. ^ Wong, Szu Shen (26. 9. 2016). „Saint Cosmas and Damian - the patron saints of pharmacy and medicine”. The Pharmaceutical Journal (на језику: енглески). Приступљено 30. 7. 2022. 
  8. ^ а б в Foley, Leonard. „"Sts. Cosmas and Damian", Saint of the Day, (revised by Pat McCloskey OFM)”. Franciscan Media. Приступљено 14. 3. 2015. 
  9. ^ Csepregi, I. (2024). Incubation in Early Byzantium. The Formation of Christian Incubation Cults and Miracle Collections.. Brepols. ISBN 978-2-503-60660-6. 
  10. ^ „Electuary”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2017. г. Приступљено 9. 7. 2017. 
  11. ^ Opopira magna, a pharmaceutical preparation from the Antidotarius magnus NCBI PubMed, in German, Daems WF, Ledermann F. Архивирано 2018-01-26 на сајту Wayback Machine
  12. ^ Saladino d'Ascoli, "Compendium Aromatariorum", in: Mesue cum expositione mondini super canones vniuersales. ac etiam cum expositione Christophori de honestis in antidotarium eiusdem... Venecia, per Bonetum Locatellum Bergomensem. 1 april 1495, fol. 323v: "Oppopira dicitur a succo & igne. oppo enim grece latine succus & pir grece latine ignis: inde oppopira idest succus ignitus & hoc electuarium compositum est a sanctissimis medicis Cosmas & Damiano."
  13. ^ Kazhdan, Alexander; Ševčenko, Nancy Patterson. The Oxford Dictionary of Byzantium. стр. 1156. 
  14. ^ Cf. "Bremer Chronik von Gerhard Rinesberch und Herbord Schene", in: Bremen, Hermann Meinert (ed.) on behalf of the Historische Kommission bei der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, Bremen: Schünemann, 1968, (Chroniken der deutschen Städte vom 14, bis ins 16, Jahrhundert; vol. 37: Die Chroniken der niedersächsischen Städte), p. 112.
  15. ^ van Gulik, Thomas M. (фебруар 2014). . „The miracle transplantation of a black leg by the surgeon saints Cosmas and Damian”. Hepatobiliary Surgery and Nutrition. 13 (1): 1—2. ISSN 2304-3881. PMC 10839726 Слободан приступ. PMID 38322209. doi:10.21037/hbsn-24-26 Слободан приступ. 
  16. ^ „СВЕТИ МУЧЕНИЦИ И БЕСРЕБРЕНИЦИ КОЗМА И ДАМЈАН”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 29. 9. 2019. Приступљено 24. 1. 2024. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Свети Козма и Дамјан на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свети_Козма_и_Дамјан&oldid=31007972”