Слађан Ђорђевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Слађан Ђорђевић
Генерал мајор Слађан Ђорђевић
Лични подаци
Датум рођења(1965-03-02)2. март 1965. (59 год.)
Место рођењаКрагујевац, СФР Југославија
Војна каријера
СлужбаЈугословенска народна армија
Војска Југославије
Војска Србије и Црне Горе
Војска Србије
1988—2021.
Чингенерал-мајор
Одликовања
Орден за заслуге у области одбране и безбедности

Слађан Ђорђевић (Крагујевац, 2. март 1965) je пензионисани генерал-мајор у Војске Републике Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је 1980. године у Баточини, а средњу техничку 1984. године у Крагујевцу са Вуковим дипломама. Војну академију, смер АРЈ ПВО завршио је 1988. године са одличним успехом. Последипломско усавршавање на Генералштабној школи је завршио 2000. године, а на Генералштабном усавршавању Школе националне одбране дипломирао је 2007. године.

Од 1988. до 1997. службовао је на командирским и командантским дужностима у Мостару, Бањој Луци и Београду. Од 1998. до 2001. обављао је дужност наставника на артиљеријско-ракетним системима ПВО и начелника класе на Војној академији. Од 2002. до 2007. обављао је дужности самосталног референта, начелника Одсека и начелника Одељења у Генералштабу и Министарству одбране. Дужност начелника Управе за кадрове Сектора за људске ресурсе Министарства одбране обављао је од 16. јула 2007. године до 13. јануара 2013. године.[1] Од 8. децембра 2008. године до септембра 2012. године обављао је, по овлашћењу, дужност помоћника министра за људске ресурсе.[2]

Од 14. јануара 2013. до 8. јануара 2015. године обављао је дужност начелника Управе за људске ресурсе Ј-1 Генералштаба Војске Србије.[3] Дужност начелника Управе за организацију обављао је од 9. јануара 2015. године до 30. маја 2021. године.[4] Од 9. јануара 2015. године до 9. марта 2017. године обављао је, по овлашћењу, дужност помоћника министра за политику одбране.[5]

У чин бригадног генерала је унапређен 9. јула 2009. године а у чин генерал мајора је унапређен 12. фебруара 2012. године.[6] У сарадњи са надлежним старешинама руководио је и учествовао у стратегијским пројектима професионализације и реформе система управљања људским ресурсима у Војсци Србије, пројекту стамбеног кредитирања активних и пензионисаних војних лица, пројекту ПЕЛТ изучавања енглеског језика, пројекту ЕЦДЛ информатичког оспособљавања, пројекту професионалне селекције ХЕДОНИКА и пројекту имплементације верске службе у Војсци Србије.[7][8][9][10][11]

Указом председника Републике Србије пензионисан је 31. маја 2021. године.

Приватно[уреди | уреди извор]

Ожењен је Данелом Ђорђевић (рођеном Новаковић), са којом има двоје деце Сару (1991) и Ему (2003).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nova postavljenja u Vojsci Srbije”. rts.rs. Приступљено 2. 9. 2021. 
  2. ^ Постављења и унапређења у Војсци Србије, Приступљено 15. 1. 2014.
  3. ^ „Imenovanja, razrešenja i penzionisanja u Vojsci Srbije”. blic.rs. Приступљено 2. 9. 2021. 
  4. ^ „Primopredaja dužnosti načelnika Uprave za ljudske resurse”. vs.rs. Приступљено 2. 9. 2021. 
  5. ^ „Intenzivna saradnja sa Nemačkom u oblasti odbrane”. politika.rs. Приступљено 2. 9. 2021. 
  6. ^ „Unapređenja u Vojsci i Ministarstvu odbrane”. novosti.rs. Приступљено 2. 9. 2021. 
  7. ^ „Otvoren centar za samostalno učenje engleskog jezika”. vs.rs. Приступљено 2. 9. 2021. 
  8. ^ „h Language Training (PELT) Project English Language Training (PELT)”. serbia.nlembassy.org. Архивирано из оригинала 16. 01. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2021. 
  9. ^ „Освештан параклис у Генералштабу”. spc.rs. Архивирано из оригинала 08. 09. 2021. г. Приступљено 9. 8. 2021. 
  10. ^ „Vojska Srbije: Klanjanje muslimana i u Beogradu”. mondo.rs. Приступљено 2. 9. 2021. 
  11. ^ „Благословена војна капела за вернике Римокатоличке цркве”. mod.gov.rs. Приступљено 8. 9. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слађан_Ђорђевић&oldid=27008235”