Председник Републике Србије
Председник Републике Србије | |
---|---|
![]() | |
![]() | |
Извршна власт у српској политици Кабинет председника Републике Србије | |
Стил обраћања | Господин председник (нормално) Његова Екселенција (дипломатски) |
Статус | Шеф државе |
Званична резиденција | Нови двор, Београд |
Мјесто | Београдски регион, Београд |
Номинатор | Политичке странке или независни |
Именује | директно гласање грађана, полаже заклетву пред Народном скупштином |
Дужина мандата | Пет година, једном обновљиво |
Садржи | Устав Србије |
Инаугурални носилац | Слободан Милошевић (11. јануар 1991) |
Први носилац | Борис Тадић (15. фебруар 2008) |
Замјеник | Владимир Орлић Председник Народне скупштине Републике Србије који има овлашћења вршиоца дужности председника Републике |
Плата | 168.270 српских динара месечно 2022. године[1] |
Веб сајт | www |
Председник Републике Србије је шеф државе у Србији. Бира се на непосредним изборима на петогодишњи мандат. Тренутни председник је Александар Вучић, победник првог круга председничких избора 2022. године.
Историја[уреди | уреди извор]
Иако је Србија постала република још 1945, функција председника Републике је први пут уведена Уставом из 1990. године. Пре тога је постојала функција председника Председништва Социјалистичке Републике Србије, која је уведена Уставом из 1974, а до тада је функцију председника обављао председник Президијума Народне скупштине, односно председник Скупштине СР Србије.
Надлежности[уреди | уреди извор]
Према Уставу из 2006, председник Републике Србије:
- бира се непосредно, а смењује га Народна скупштина;
- може бити изабран највише два пута за председника;
- представља државу у земљи и свету;
- предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних спискова;
- има право да стави вето на донет закон и да га врати на поновно разматрање. Уколико се закон изгласа по други пут, председник Републике Србије је дужан да га потпише;
- поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе Србије;
- ужива имунитет као народни посланик;
- има право да распусти Народну скупштину и распише изборе за народне посланике;
- додељује помиловања и одликовања;
- расписује изборе и референдуме;
- не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.
Председник Републике Србије командује Војском Србије. У складу са законом, поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.
Уколико је председник Републике Србије спречен да обавља своје дужности, обавља их председник Народне скупштине.
Мандат[уреди | уреди извор]
Мандат председника Републике траје пет година и почиње да тече од дана полагања заклетве пред Народном скупштином. Ако мандат председника Републике истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се, тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног стања. Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике. Мандат председника Републике престаје истеком времена на које је изабран, оставком или разрешењем. Председник Републике подноси оставку председнику Народне скупштине.[2]
Списак председника[уреди | уреди извор]
Република Србија је од своје независности 2006. године имала до сада три председника Републике.
Напомена: председници Републике Србије Слободан Милошевић (1991—1997) и Милан Милутиновић (1997—2002) били су председници Републике у време Савезне Републике Југославије.
Списак председника Републике Србије од независности:
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
Председник | Борис Тадић | Томислав Николић | Александар Вучић |
од | 11. јула 2004. | 31. маја 2012. | 31. маја 2017. |
до | 5. априла 2012. | 31. маја 2017. | на дужности |
изабран | 2004. и 2008. | 2012. | 2017. и 2022. |
Вршилац дужности председника Републике Србије[уреди | уреди извор]
Вршилац дужности Председника Републике Србије је привремени положај који омогућава Устав Србије (актуелни Устав из 2006. и претходни из 1990).
Ако је председнику Републике престао мандат пре избора новог председника Републике, дужност председника Републике до избора новог председника Републике врши председник Народне скупштине.
Приликом избора Милошевића за Председника СРЈ и неуспелих председничких избора 1997.[уреди | уреди извор]
Када је Председник Републике Србије Слободан Милошевић у Савезној скупштини изабран за Председника СРЈ 23. јула 1997. председник Народне скупштине Драган Томић је постао вршилац дужности председника Србије до 29. децембра 1997. после неуспелих избора за председника 1997. због неизласка потребних 50% бирача у другом кругу гласања и успешних избора за председника децембра 1997. на којим је изабран Милан Милутиновић.
Приликом неуспелих председничких избора 2002. и 2003.[уреди | уреди извор]

У периоду од 29. децембра 2002. године, када је истекао председнички мандат Милана Милутиновића, па све до 11. јула 2004. године, када је за председника изабран Борис Тадић, Србија није имала председника републике, па су функцију вршиоца дужности обављали:
- Наташа Мићић (децембар 2002 — фебруар 2004)
- Драган Маршићанин (фебруар — март 2004)
- Предраг Марковић (март — јул 2004)
Још пре истека мандата Милана Милутиновића, били су одржани два од три циклуса неуспелих председничких избора. Први неуспели избори одржани су 29. септембра 2002. године, а али пошто у другом кругу избора одржаном 13. октобра није изашао довољан број гласача избори су поништени. Следећи неуспели избори одржани су 8. децембра 2002. године, али на њима већ у првом кругу није изашао довољан број гласача тако да су и они били поништени. Трећи неуспели избори одржани су након скоро годину дана, 16. новембра 2003. године, али ни на њих није изашао довољан број гласача тако да су и они били поништени.
Фебруара 2004. године Народна скупштина Србије је изменила Закон о избору председника Републике, па је укинут цензус од 50% изашлих на изборе. Након тога су јуна 2004. године одржани председнички избори на којима је изабран Борис Тадић.
Приликом оставке Бориса Тадића и ванредних председничких избора 2012.[уреди | уреди извор]
Председник Народне скупштине Славица Ђукић Дејановић је вршила дужност Председника Србије од 5. априла до 31. маја 2012. после оставке председника Бориса Тадића до избора Томислава Николића.
Живи председници Србије[уреди | уреди извор]
Напомена: Према Закону о председнику Републике члану 35. Право на почасни назив „бивши председник Републике“ имају сви председници Републике Србије бирани почев од 9. децембра 1990. године, односно од одржавања првих вишестраначких избора, као и председници Савезне Републике Југославије и председници државне заједнице Србија и Црна Гора који су били из Републике Србије.[3]
Живи бивши председници на дан 24 март 2023. (од најстаријег до најмлађег):
- Милан Милутиновић
(1997—2002)
(Председник Републикe Србијe у оквиру СР Југославије)
Рођен 19 децембар, 1942.
( 80 година, 95 дана) - Томислав Николић
(2012—2017)
(Председник Републике Србије од добијања независности)
Рођен 15 фебруар, 1952.
( 71 година, 37 дана) - Борис Тадић
(2004—2012)
(Председник Републике Србије од добијања независности)
Рођен 15 јануар, 1958.
( 65 година, 68 дана) - Александар Вучић
(2017—тренутно)
(Председник Републике Србије од добијања независности)
Рођен 5 март, 1970.
( 53 године, 19 дана)
Галерија[уреди | уреди извор]
Нови двор на Андрићевом венцу бр. 1, седиште је председника Републике Србије
Грб Социјалистичке Републике Србије на Андрићевом венцу бр. 1, изнад улазних врата резиденције председника Републике Србије
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Извор: www.nova.rs | Шефе, да частиш: Од јануара Вучићу плата већа за око 11.000
- ^ Члан 116 Устава Републике Србије
- ^ Извор: www.predsednik.rs | Закон о председнику Републике
Литература[уреди | уреди извор]
- Đorđević, Srđan (2012). „Inkompatibilitet funkcije predsednika Republike Srbije od 2012. godine”. Glasnik prava. III/1.
- Марковић, Ратко (2009). Уставно право и политичке институције. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду. COBISS.SR 156622348
- Пејић, Ирена (2011). Парламентарна влада — осцилације у равнотежи. Ниш: Правни факултет Универзитета у Нишу. COBISS.SR 183002124
- Симовић, Дарко (2008). Полупредседнички систем. Београд: Службени гласник. COBISS.SR 150253580