Војска Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије
Војска Југославије
Амблем ВЈ
Основана20. мај 1992.
Распуштена4. фебруар 2003. (11 год.)
Видови војске Копнена војска (КоВ)
Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВиПВО)
Ратна морнарица (РМ)
Главни штабБеоград
Вођство
Председник1992—1993. Добрица Ћосић
1993—1997. Зоран Лилић
1997—2000. Слободан Милошевић
2000—2003. Војислав Коштуница
Начелник Генералштабагенерал-пуковник Живота Панић
генерал-пуковник Момчило Перишић
генерал армије Драгољуб Ојданић
генерал-пуковник Небојша Павковић
генерал-пуковник Бранко Крга
Бројно стање
Војно способниод 19
Обавезни војни рок12 месеци
Број расположивих
за војну службу
3.000.000, година 15—49
Број способних
за војну службу
2.300.000, година 15—49
Број годишње стасалих
за војну службу
101.547
Активни састав206.000 (2003)
Резервни састав680.000 (2003)
Трошкови
Проценат БДП4,6%[тражи се извор]
Индустрија
Домаћи набављачиЗастава Оружје
  • Крушик
  • ТРЗО „Чачак“
  • „Утва“ Панчево
  • ВТРЗ „Мома Станојловић“
  • ФАП
  • ЕДЕПРО
  • СДПР Југоимпорт
Сродни чланци
ЧиновиЧинови и ознаке Војске Југославије
Српска војна историја

Српска војска у средњем веку

Војска Кнежевине Србије
Црногорска књажевска и краљевска војска
Српска краљевска војска
Југословенска војска

Народноослободилачка војска Југославије
Југословенска народна армија

Српска војска Крајине
Војска Републике Српске

Војска Југославије
Војска Србије и Црне Горе
Војска Србије

Војска Југославије (скраћено ВЈ) је била оружана сила Савезне Републике Југославије. Постојала је од 20. маја 1992. до 4. фебруара 2003. године. Настала је од оних делова Југословенске народне армије који су се након распада СФРЈ (и завршетка војних повлачења из бивших југословенских република) затекли на територији Савезне Републике Југославије. Војска Југославије је, непосредно после званичног проглашења Државне Заједнице Србија и Црна Гора, преименована у Војску Србије и Црне Горе. Војска Југославије је учествовала у борбама са албанским терористима на Косову и Метохији, а потом и на југу Србије. Током НАТО агресије на СРЈ, ВЈ се сукобила са јединицама Северноатланстког пакта на простору СРЈ.

Организација[уреди | уреди извор]

Војска Југославије била је подељена на видове, видови на родове и службе, а родови и службе на врсте и специјалности.

Видови ВЈ су били:

Формације[уреди | уреди извор]

Војска Југославије је организована у армијском систему где је свака армија држала своју армијску област. Армије су наставком велике реорганизације ЈНА подељене на корпусе, а они на бригаде. Осим армија у ВЈ су постојали и центри за обуку пешадије, возача, оклопних и механизованих јединица и артиљераца, Гардијска бригада и 46. заштитна моторизована бригада, као засебне јединице и установе.

Копнена војска[уреди | уреди извор]

Копнена војска (скраћено КоВ) је била најбројнији вид Војске Југославије. Укупно је у активном саставу имала 3 армије, 7 корпуса, 34 бригаде. У резервном саставу било је 27 моторизованих, 42 пешадијске и 6 артиљеријских бригада. Од наоружања и опреме располагала је са око 1300 тенкова, 568 борбених возила пешадије и оклопних транспортера, 1200 топова, 200 вишецевних бацача ракета, 1665 минобацача, 135 ПО лансирних система, 2000 противавионских топова и 60 ракетних противавионских система. Бројност копнене војске је била око 85.000 активних припадника.

Прва армија[уреди | уреди извор]

Прва армија је држала северни део Савезне Републике Југославије. Команда Прве армије је била у Београду а касарне у Београду, Панчеву, Новом Саду, Сомбору, Крагујевцу, Сремској Митровици, Шапцу и Ваљеву.

Друга армија[уреди | уреди извор]

Друга армије је држала југозападни део СРЈ са командом у Подгорици. Базе и касарне су биле у Подгорици, Даниловграду, Никшићу, Ужицу, Чачку, Новом Пазару, Рашкој и Кремни.

Трећа армија[уреди | уреди извор]

Трећа армија је држала источни, централни и јужни део СРЈ са командом у Нишу. Базе и касарне су биле у Нишу, Приштини, Крушевцу, Лесковцу, Врању, Пироту, Прокупљу и Куршумлији.

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана[уреди | уреди извор]

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (скраћено РВиПВО) је у свом саставу имало око 16700 активних припадника. Људство је подељено у 4 ловачке, бомбардерске и извиђачке и 3 хеликоптерске ексадриле, као и 8 противавионских ракетних пукова. Укупно се располагало са око 200 ваздухоплова и око 50 хеликоптера.

Чинови[уреди | уреди извор]

Као настављач војске СФРЈ (ЈНА) чинови у Војсци Југославије су се рангирали као у ЈНА после 1980.

Војску је сачињавао стални и резервни састав. Стални састав сачињавао се од професионалних војника (професионалних подофицира и официра, подофицира и војника по уговору) и војника на одслужењу војног рока. Резервни састав чинили су официри, подофицири и војници у резерви и жене војни обвезници.

Грб и ознаке припадности[уреди | уреди извор]

Аутор грба и других ознака припадности Војске Југославије је уметник Владимир Лабат Ровњев[1][2][3], данас се користи као део симбола Фрушкогорског печата Епархије сремске[4].

Значајни датуми (празници) Војске Југославије[уреди | уреди извор]

Дани видова Војске Југославије[уреди | уреди извор]

Дани родова Војске Југославије[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ www.nedeljnik.rs | Серија грбова Владимира Лабата
  2. ^ www.instagram.com | 1
  3. ^ www.instagram.com | 2
  4. ^ www.fdsvar.org | Симбол Фрушкогорског печата и крст у преплету
  5. ^ Aćimović, Nikola (1977). Praznici Vojske Jugoslavije: Značajni događaji i ličnosti oslobodilačkih ratova Srbije i Crne Gore i NOR-a Jugoslavije. Beograd: Vojska. стр. 308. ISBN 978-86-335-0030-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]