Снежана Милосављевић Милић

С Википедије, слободне енциклопедије
Снежана Милосављевић Милић
Снежана Милосављевић Милић
Лични подаци
Датум рођења8. јун 1966.
Место рођењаАлексинац, Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ

Снежана Милосављевић Милић (Алексинац, 8. јун 1966) је српски књижевни теоретичар, антологичар и професор Универзитета у Нишу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирала је 1990. на Филолошком факултету у Београду, на коме је и магистрирала 1995. са темом „Оквирни облици у српском реалистичком роману“, под менторством проф. др Душана Иванића. Под менторством истог професора одбранила докторску дисертацију „Модели коментара у српском роману XIX века“ 2003. на Филозофском факултету у Нишу. Од 1991. до 1998. радила је као професор српског језика и књижевности у ОШ „Доситеј Обрадовић“ и у Гимназији у Смедереву. Од фебруара 1998. ради на Филозофском факултету у Нишу, најпре као асистент на предмету Теорија књижевности, а од 2003. као доцент на предметима: Теорија књижевности, Тумачење књижевног дела, Методологија науке о књижевности. Од 2010. је у звању ванредног професора. Изводи наставу на сва три нивоа студија – основним, мастер и докторским студијама. Од 2013. изводи наставу на докторским студијама Србистике на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

Била је члан Савета Филозофског факултета у Нишу, шеф Катедре за српску и компаративну књижевност, члан жирија међународне манифестације „Смедеревска песничка јесен“. Од 2010. је продекан за наставу Филозофског факултета у Нишу. Члан је међународне асоцијације наратолога - European Narratology Network, члан је уредништва годишњака за науку о књижевности „Philologia Mediana“ и Друштва Матице српске. Коаутор је (са проф. др Гораном Максимовићем) семинара за стручно усавршавање наставника српског језика „Савремени приступи у настави српског језика и књижевности“, акредитованог при Заводу за образовање и стручно усавршавање наставника. Учесник је на научним пројектима које реализује Министарство просвете науке и технолошког развоја: „Техника и семантика приповедања у српској књижевности“ (од 1995), „Лексикон српског реализма“ (од 2000), „Поетика српског реализма“ (од 2010).

Ужа област њеног научног интересовања су: наратологија, теорија и поетика прозе и књижевна реторика.

Књиге студија[уреди | уреди извор]

Антологије[уреди | уреди извор]

Научни радови изван књига[уреди | уреди извор]

  • Паралелни наративи у Чеховљевим кратким причама, МЕЖДУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЯ, „ЕВРОПА ЧЕТЕ ЧЕХОВ“, Велико Търново, (7-9 октомври 2010), ДОКЛАДИ И СЪОБЩЕНИЯ, Велико Търново, 2012. pp. 124-135.
  • Виртуелни наратив као знак модернизације српске прозе на почетку 20 века, зборник радова „Иво Андрић у српској и европској књижевности“, Научни састанак слависта у вукове дане, МСЦ. . Београд. 2012. pp. 817–827. ISBN 978-86-6153-085-2. 
  • Име у књижевнотеоријском дискурсу, зборник радова «Име у култури Срба и Бугара», Ниш. 2011. ISBN 978-96-7379-242-2 неважећи ISBN. стр. 181–189.
  • Простори приватности у роману српске модерне, Филологија и универзитет, тематски зборник радова, Наука и савремени универзитет 1, Ниш, Филозофски факултет. 2012. ISBN 978-86-7379-263-7. стр. 280–295.
  • Историјско време и наративни темпо у роману српске модерне , Софија. ВРЕМЕ И ИСТОРИЯ В СЛАВЯНСКИТЕ ЕЗИЦИ, ЛИТЕРАТУРИ И КУЛТУРИ. Сборник с доклади от Единадесетите национални славистични четения 19–21. април 2012, Том IІ - ЛИТЕРАТУРОЗНАНИЕ. ФОЛКЛОР, СЪСТАВИТЕЛИ Ани Бурова, Диана Иванова, Елена Христова, Славея Димитрова, Цветанка Аврамова © 2012, Университетско издателство „Св. Климент Охридски“. ISBN 978-954-07-3458-3. стр. 359–365,.
  • Од импресије до методе – читање поезије у критици Бранка Лазаревића, зборник радова „Развојни токови српске поезије“, Научни састанак слависта у вукове дане, МСЦ, 42/2, Београд, 2013. pp. 453-465. ISSN 0351-9066
  • Хронотоп града у роману српске модерне, Време и пространство в културата на Българи и Сърби, Време и простор у култури Бугара и Срба, Велико Търново. 2013. ISBN 978-954-579-975-4. стр. 291–308.
  • Виртуелни наратив - парадигма немогућих прича, зборник радова са VII међународног научног скупа «Српски језик, књижевност, уметност», одржаног у Крагујевцу, 26-27.10. 2012, књига II, Немогуће: Завет човека и књижевности, Крагујевац. 2013. ISBN 978-86-85991-53-0. стр. 87–101.
  • Наративни алтеритети и дестабилизација реалистичке мимезе у српској модернистичкој прози, Наука и традиција, зборник радова, том 1, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале. 2013. ISBN 978-99938-47-51-9. стр. 359–371.
  • Виртуелна прича као изазов наратолошком проучавању темпоралности, зборник радова „Наука и савремени универзитет 2, Ниш. 2013. ISBN 978-86-7379-298-9. стр. 11–20.
  • Више од љубави, „Прича, часопис за причу и приче о причама“ – Српска прича XX века“, Београд, март, 2013, год. VII, бр. 22. pp. 43-49. . ISSN 1820-5909
  • Фигура антитезе у путописима Љубомира П. Ненадовића, „Нова читања Љубомира П. Ненадовића“, зборник, ур. Душан Иванић, Ваљево. . Београд. 2013. pp. 60–78. ISBN 978-86-84181-40-6. 
  • Border(less) Narrative - Liminal Space of Narratology- „Emerging Vectors of Narratology: Toward Consolidation or Diversification?“, The 3rd Conference of the European Narratology Network , Centre de recherches sur les arts et le language), Paris, March 29 and 30, 2013. pp. 95.
  • Трансфикционални идентитети њижевних ликова, научни скуп „Наука и глобализација“, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Књига резимеа, Пале. 2013. ISBN 978-99938-47-49-6. стр. 11–112.
  • Редефинисање наратива у посткласичној наратологији, „Наука и савремени универзитет“, научни скуп са међународним учешћем, Књига сажетака, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет. pp. 64-65, Ниш, 15-16. новембар 2013.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Бранкова награда Матице српске за дипломски рад „Проза Владе Урошевића – структура и значења“, 1991.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Драгана Вукићевић, „Оквирни облици у српском реалистичком роману“, (Снежана Милосављевић-Милић, Оквирни облици у српском реалистичком роману, Београд, 2001), Књижевна историја. – Год. 33, бр. 113–115 2001. pp. 159–165.
  • Горан Максимовић, „Наратолошки и естетички приступ српској књижевности 19. и 20. вијека“, (Снежана Милосављевић-Милић, Прича и тумачење, Филип Вишњић, Београд, 2008), Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига LVIII, свеска 2/2010, Нови Сад, 2010. pp. 434-436.
  • Горан Максимовић, „Простори Станковићеве приповиједне поетике“, (Снежана Милосављевић Милић, Отпори и прекорачања, Филозофски факултет, Ниш, 2013), Филолог, год. IV, број 8, Бања Лука, 2013. pp. 309-312.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • [1] Ликови болесника у приповеткама Лазе Лазаревића
  • [2] Наука и савремни универзитет