Спомен-комплекс Кадињача
Спомен-комплекс Кадињача код Ужица, на превоју између села Волујац и Заглавак, сведочи о новембарским данима 1941. године када су припадници Радничког батаљона Ужичког партизанског одреда, којим је командовао Андрија Ђуровић, пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију „Ужичке републике“. Борци Радничког батаљона храбро су страдали у бици на Кадињачи 29. новембра 1941. године. Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила.
Спомен комплекс Кадињача представља меморијални природни споменик.
Опис[уреди | уреди извор]
Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената грађених у периоду између 1952. и 1979. године. У првој фази, године 1952. на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке на Кадињачи.
Знатно проширење и обогађење комплекс је доживео 1979. године када је, по пројекту чији су аутори вајар Миодраг Живковић и архитекта Александар Ђокић, окончано његово уређење чиме је он добио свој данашњи изглед. Читав меморијални комплекс свечано је отворио председник Републике Јосип Броз Тито 23. септембра 1979. године.[1]
Комплекс се састоји од три целине:[1]
- амфитеатар Ужичке републике
- алеја Радничког батаљона
- висораван слободе
Посебан сегмент комплекса чини музејска поставка у Спомен дому, са преко три стотине аутентичних предмета и докумената махом у вези са припадницима Радничког батаљона. У питању су лични документи, фотографије, архивска грађа, оружје и други тродимензионални експонати.
На Меморијалном споменику су записани стихови ужичког песника Славка Вукосављевића:
„ | Рођена земљо јеси ли знала? Ту је погино батаљон цео... Ноћу је и то завејо ветар. |
” |
Партизанов дрворед[уреди | уреди извор]
Као део спомен комплекса, наспрам споменика, 1984. године, приликом смотре партизана Југославије, подигнут је парк са 88 стабала у част Јосипа Броза Тита, као знак сећања на године његовог живота, са примерцима трофејног артиљеријског оруђа.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Спомен дом Кадињача
-
Поглед из ваздуха
-
Поглед са стране
-
Прва од скулптура у колонади
-
Статуе поред стазе
-
Плоча са Титовим говором
-
Једна од плоча са стиховима на централном споменику
-
Партизанов дрворед
-
Партизанов дрворед
-
Партизанов дрворед
-
Тито у обиласку Кадињаче 27. новембра 1966.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б База непокретних културних добара: Споменички комплекс Кадињача Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), приступљено 28. 11. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / [уредници Бојана Богдановић, Kристијан Обшуст] = The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : proceedings ; [editors Bojana Bogdanović, Kristijan Obšust]. Нови Сад: Архив Војводине ; Београд : Етнографски институт САНУ, (Београд : Службени гласник). 2021. COBISS.SR 39328009
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Фотографије Кадињаче Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2011)
- Обнавља се Кадињача („Политика“, 25. јануар 2012)