Раднички батаљон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Раднички батаљон Ужичког НОП одреда
Borci Radnickog bataljona.jpg
Андрија Ђуровић држи говор борцима Радничког батаљона пред одлазак на Кадињачу
Постојање 27. септембар29. новембар 1941.
Место оснивања:
Ужице
Формација 4 чете
Део Народноослободилачки партизанских одреда Југославије
Ангажовање
Одликовања Орден заслуга за народ са златном звездом
Орден народног хероја
Команданти
Командант Андрија Ђуровић

Раднички батаљон Ужичког НОП одреда био је батаљон састављен од радника из Ужица. Формиран је крајем 27. септембра 1941. године. Сви његови борци пали су 29. новембра 1941. у бици на Кадињачи против немачких окупаторских снага.

Формирање[уреди]

Раднички батаљон формиран је 27. септембра 1941. године у Ужицу од радника, који су радили по разним радионицама и фабрикама. На дан формирања, батаљон је у свом саставу имао следеће чете:

  • Железничка чета – формирана 8. октобра од радника железничке ложионице и колских радника
  • Кројачко-обућарска чета – формирана од два вода радника обућара и кројача
  • Ткачка чета – формирана у ткачкој фабрици
  • Пекарска чета – формирана највећим делом од пекара, а затим сарача и опанчара

Батаљон је по четама, водовима и десетинама вршио своје свакодневне послове, повремено имао вежбе и припремао се за одбрану града.

Борци батаљона по први пут су учествовали у већим борбама при одбрани Ужица на положајима Мендином брду и Карађорђевом шанцу, 2. новембра, када су разбили четничке јединице и потерали их према Трешњици. Железничка чета батаљона победила је четнике код Карана 5. и 8. новембра. Дана 9. новембра, делови батаљона разбили су четничке снаге на Црнокоси код коте 809 Шарампов.

Битка на Кадињачи[уреди]

Споменик палим борцима батаљона на Кадињачи

По почетку Прве непријатељске офанзиве и нападом на Ужичку републику, по наређењу Врховног штаба НОПО Југославије од 28. новембра, Раднички батаљон је био ојачан са две чете Ужичког и две чете Посавског партизанског одреда. Укупне јачине 400-450 бораца и с једним топом 75 мм, батаљон је заузео положаје на Кадињачи да би успорио надирање десне колоне (групе „West“) немачке 342. пешадијске дивизије правцем Бајина Башта–Ужице и тиме створио потребно време за извлачење главнине партизанских јединица из Ужица на Златибор.

Око 9 часова ујутро 29. новембра, положај на Кадињачи био је поседнут. Положаје у првој линији на десном крилу, северно од групе кућа засеока Лукићи запосела је Пекарска чета, део положаја североисточно од засеока посела је Кројачко-обућарска чета и бранила друм који води за Ужице. Ткачка чета посела је део положаја северно од засеока Ракићи, а Железничка чета на друму код Сињевца. У другој линији на висовима Кадињаче, Ланишта, коте 836, коте 808 и села Глогинићи после су придружене чете Ужичког и Посавског партизанског одреда.

У огорченој борби с надмоћнијим непријатељским снагама од 8 часова ујутро до 14 часова и 30 минута послеподне, браниоци Кадињаче нису дозволили немачким снагама да продру у Ужице. Тек кад су им Немци уништили топ и сва аутоматска оруђа, непријатељ је заузео Кадињачу.

Одликовања[уреди]

Раднички батаљон је после рата био одликован Орденом заслуга за народ са златном звездом, а указом председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Јосипа Броза Тита од 19. септембра 1979. године, одликован је Орденом народног хероја.

Литература[уреди]

Види још[уреди]