Пређи на садржај

Сретен Петковић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Сретен Петковић
Сретен Петковић
Лични подаци
Датум рођења(1930-01-04)4. јануар 1930.
Место рођењаЗајечар, Краљевина Југославија
Датум смрти21. март 2015.(2015-03-21) (85 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Сретен Петковић (Зајечар, 4. јануар 1930 — Београд, 21. март 2015) био је српски историчар умјетности, доктор историјских наука и универзитетски професор.

Животопис

[уреди | уреди извор]

Сретен Петковић је рођен 4. јануара 1930. године у Зајечару.[1] Основну и средњу школу завршио је у Шапцу.[2] Завршио је Филозофски факултет у Београду, на ком је студирао од 1951. до 1956. Докторску дисертацију на тему Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–1614. одбранио је 1963. године. У времену од 1957. до 1960. године радио је као библиотекар на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. У периоду од 1960. до 1995. године, у улози предавача (закључно са звањем редовног професора),[3] остварио је завидну академску каријеру на Универзитету у Београду на предметима Увод у историју умјетности, Општа историја умјетности и Наука о умјетности.[4]

Аутор је низа научних и стручних дјела.[5] Аутор је већег броја стручних књига и великог броја научних расправа и студија. Проучавао је српску умјетност у периоду турске власти, посебно од средине XVI до краја XVII вијека. Словио је за једног од најбољих српских познавалаца умјетности поствизантијске епохе. Такође, бавио се и историографијом историје умјетности.[4] Био је стручни консултант, а скупа са Петром Савковићем био је и косценариста једног броја ТВ емисија из серијала Сведоци векова о српским православним манастирима у Србији, Црној Гори, Сјеверној Македонији, Румунији, Мађарској. Иначе, реализовано је више од 130 епизода овог серијала.[6]

Библиотеку од преко три хиљаде публикација професор Петковић је поклонио Одељењу за историју уметности на коме је својевремено радио као библиотекар.[4]

Преминуо је у Београду 21. марта 2015. године.[1]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557–1614, Научно дело, Нови Сад, 1965.[7]
  • Ариље, Југославија, Београд, 1965.[8]
  • Arilje – Medieval art in Yugoslavia, Jugoslavija, Beograd, 1965.[9][10]
  • Зидна декорација параклиса св. Стефана у Морачи 1642. године, Матица српска, Нови Сад, 1967.[11]
  • Култ кнеза Лазара и српско сликарство XVII века, Матица српска, Нови Сад, 1971.[12]
  • Манастир Света Тројица код Пљеваља, Институт за историју уметности Филозофског факултета, Београд, 1974.[13][14][15]
  • Морача, Југославија, Београд, 1979.[16]
  • Србљак, том I–IV, (коаутор Димитрије Богдановић), Српска књижевна задруга, Београд, 1982.[17]
  • О фрескама XVI века из припрате Пећке патријаршије и њиховим сликарима, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1984.[18]
  • Морача, Српска књижевна задруга – Просвета, Београд, 1986.[19]
  • Манастир Морача, Космос, Београд, 1987.[20]
  • Хиландар, Нови дани, Београд, 1989.[21]
  • Пећка патријаршија, Српска патријаршија, Београд, 1982.[22]
  • Србија у доба Немањића, од кнежевине до царства, 1168–1371, Вајат, Београд, 1989.[23]
  • Српска уметност у XVI и XVII веку, Српска књижевна задруга, Београд, 1995.[2]
  • Иконе манастира Хиландара, Манастир Хиландар, 1997.[24]
  • Icons of Monastery Chilander, Monastery Chilander, 1997.[25]
  • Хиландар, Друго допуњено издање, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1999.[26]
  • Културна баштина Србије – The Cultural Heritage of Serbia, Православна реч, Нови Сад, 2003.[27]
  • Културна баштина Црне Горе – The Cultural Heritage of Montenegro, Православна реч, Нови Сад, 2003.[28]
  • Културна баштина Србије, Црне Горе и Републике Српске, (коаутор Љиљана Шево), Православна реч, Нови Сад, 2003.[29]
  • Благовештење рудничко, (коаутор Горан Вељковић), Каленић, Београд, 2004.[30]
  • Roman and medieval necropolis in Ravna near Knjaževac, Archaeological institute Belgrade, Belgrade, 2005.[31]
  • Српски светитељи у сликарству православних народа, Матица српска, Нови Сад, 2007.[32]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „РТС :: Друштво :: Времеплов (21. март 2018)”. www.rts.rs. Приступљено 2023-05-27. 
  2. ^ а б Petković, Sreten (1995). Srpska umetnost u XVI i XVII veku (на језику: српски). Srpska književna zadruga. стр. XI. ISBN 978-86-379-0568-4. 
  3. ^ „Одлука о избору у звање ванредног професора за доц. др Љиљану Шево” (PDF). 
  4. ^ а б в „Донатори - Легати | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2023-05-27. 
  5. ^ „Amazon.com : Sreten Petković”. www.amazon.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-27. 
  6. ^ „RTS :: Društvo :: U petak komemoracija Petru Savkoviću”. www.rts.rs. Приступљено 2023-05-27. 
  7. ^ „Catalogue SUDOC”. www.sudoc.abes.fr. Приступљено 2023-05-27. 
  8. ^ „Catalogue SUDOC”. www.sudoc.abes.fr. Приступљено 2023-05-27. 
  9. ^ Petkovic, Dr Sreten (1965-01-01). ARILJE. Jugoslavija Bgd. 
  10. ^ „Medieval art in Yugoslavia, Arilje - Kupindo.com”. Kupindo. Приступљено 2023-05-27. 
  11. ^ Petković, Sreten (1967). Zidna dekoracija paraklisa sv. Stefana u Morači iz 1642. godine (на језику: енглески). Matica Srpska. 
  12. ^ PETKOVIC, SRETEN (1971-01-01). KULT KNEZA LAZARA I SRPSKO SLIKARSTVO XVII VEKA. MATICA SRPSKA NOVI SAD. 
  13. ^ „Manastir Sveta Trojica kod Pljevalja”. olx.ba (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-27. 
  14. ^ „Catalogue SUDOC”. www.sudoc.abes.fr. Приступљено 2023-05-27. 
  15. ^ Petkovic, Sreten (1974). Manastir sveta Trojica kod Pljevalja (на језику: енглески). Institut za istoriju umetnosti. 
  16. ^ Petković, Sreten (1979). Morača (на језику: енглески). Jugoslavija. 
  17. ^ DIMITRIJE BOGDANOVIC, SRETEN PETKOVIC (1982-01-01). SRBLJAK 1 - 4. SRPSKA KNJIZEVNA ZADRUGA. 
  18. ^ Petković, Sreten (1984). O freskama XVI veka iz priprate Pećke patrijaršije i njihovim slikarima (на језику: енглески). Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. 
  19. ^ Петковић, Сретен (1986). Морача (на језику: serbe). Београд, RS: Српска књижевна задруга : ИРО Просвета. ISBN 978-86-379-0003-0. 
  20. ^ Petkovic, Sreten (1987). Manastir Moraca (на језику: енглески). Kosmos,. 
  21. ^ Petkovic, Sreten (1989). Hilandar (на језику: македонски). Novi dani. 
  22. ^ Petkovic, Sreten (1982-01-01). PECKA PATRIJARSIJA. Srpska Patrijarsija. 
  23. ^ Blagojevic, Dr Milos (1989-01-01). SRBIJA U DOBA NEMANJICA od knezevine do carstva 1168 - 1371 Ilustrovana hronika. TRZ Vajat - IRO Beograd. 
  24. ^ Petković, Sreten (1997). Иконе манастира Хиландара (на језику: српски). Manastir Hilandar. ISBN 978-960-86063-0-2. 
  25. ^ Petkovic, Sreten (1997). Icons of Monastery Chilander (на језику: енглески). Mount Athos. ISBN 978-960-86063-2-6. 
  26. ^ Petkovic, Sreten (1999). Hilandar (drugo Dopunjeno Izdanje). (на језику: енглески). Republicki Zavod za Zastitu Spomenica Kulture. 
  27. ^ Петковић, Сретен (2003). „Културна баштина Србије – The Cultural Heritage of Serbia”. Нови Сад: Православна реч. 
  28. ^ Петковић, Сретен (2003). „Културна баштина Црне Горе – The Cultural Heritage of Montenegro”. Нови Сад: Православна реч. 
  29. ^ SEVO, SRETEN PETKOVIC LJILJANA (2003-01-01). Kulturna bastina Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. PRAVOSLAVNA REC. 
  30. ^ Petković, Sreten (2004). Blagoveštenje Rudničko (на језику: енглески). Kalenić. ISBN 978-86-84183-04-2. 
  31. ^ Petkovic, Sreten (2005). Roman and medieval necropolis in Ravna near Knjaževac. Monographs. Archaeological institute Belgrade. 42. Belgrad. 
  32. ^ Петковић, Сретен (2007). „Српски светитељи у сликарству православних народа”. Нови Сад: Матица српска. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сретен_Петковић&oldid=28784799”