Пређи на садржај

Српско војно утврђење у Стрижевцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Српско војно утврђење у Стрижевцу
Улаз у утврђење
Опште информације
МестоДоњи Стрижевац
ОпштинаБабушница
Држава Србија
Координате43°05'45.8"N 22°24'20.9"E
Врста споменикатврђава
Време настанка1892.
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Српско војно утврђење у Стрижевцу је споменик културе у општини Бабушница, непосредно изнад села Доњи Стрижевац које је градио краљ Александар Обреновић у периоду од 1892–1893. године. Градња је коначно завршена 1893. године. На самом улазу у утврђење се виде уклесане године изградње.

Крајем 19. и почетком 20. века, Шанац је представљао издвојени објекат касарне Трећег пука српске војске из Пирота, који је превасходно коришћен као магацински простор за смештај муниције, опреме и војног материјала.

Утврђење је познато у околним насељима под називом „Шанац” и јединствено је на овим просторима и представља један од најзначајнијих архитектонских струкутура војних грађевина у Пиротском округу. [1]

Локација

[уреди | уреди извор]

Српско војно утврђење Шанац у Стрижевцу, како га називају мештани, је смештено на тромеђи катастарских општина Доњи Стрижевац, Извор и Доње Крњино на брду Јеремија на надморској висини од преко 663 m. Налази се поред старог пута ПиротБабушница.

Објекат је грађен је по пројекту Војног министарства грађевине у Београду. За изградњу је коришћен камен компактне структуре уједначеног квалитета са простора званог „Модра Стена” који је коњима пребачен на брдо Јеремија. Клесање камена и сама градња објекта је завршена уз помоћ француских мајстора.

Сам објекат се састоји из 15 просторија од којих су 11 чеоне и распоређене у низу и чине једну целину а остале четири су у позадини и нису повезане.

Саставни део тврђаве чини двоструки обруч земљаних радова односно ровова.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Старији мештани околних села причају да су од својих предака чули да је камен за изградњу довожен воловским и коњским колима.

Становници околних насеља се сећају да су на отворима некада била дрвена масивна врата, која су током времена пропала.

Утврђење је релативно добро сачувано и ако технички скоро нико о њему не брине.

До утврђења воде сеоски путеви и стазе са више страна а једино је пут (делимично туцаник) од Бабушнице проходан за аутомобиле. За мештане околних насеља ово је популарно излетиште.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Књига:Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9. . Издавач Народна библиотека Бабушница, страница 74

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Пејчић В, лист Слобода, јануар 1993
  • Тодоровић Н, Лужница, 2016