Стари надгробни споменици у Горњим Бањанима
| Стари надгробни споменици у Горњим Бањанима | |
|---|---|
 Споменици на сеоском гробљу | |
| Опште информације | |
| Место | Горњи Бањани |
| Општина | Општина Горњи Милановац |
| Држава |  Србија |
Стари надгробни споменици у Горњим Бањанима (Општина Горњи Милановац) обухватају старе споменике на сеоском гробљу, крајпуташе и надгробне плоче у порти Цркве Рођења Пресвете Богородице. Сачувани споменици одликују се знатним варијететом форми[1] и представљају драгоцен извор за проучавање народног каменореза 19. века и првих деценија 20. века.[2]
Горњи Бањани
[уреди | уреди извор]Село Горњи Бањани налази се у северозападном делу општине Горњи Милановац. Простире се на југоисточним падинама Сувобора, око реке Дичине. Село обилује водом. Горњи Бранетићи се граниче са атарима села Лозањ, Озрем, Горњи Бранетићи, Полом и Теочин.[3] Насеље је веома раштркано, осим варошице формиране 1862. године, у којој су куће распоређене дуж пута.[4]
Место се први пут помиње 1669. године под називом Бања, када је у њему боравио турски путописац и географ Евлија Челебија.[4] Насељавано је од друге половине 18, до средине 19. века становништвом из Старог Влаха, Лике и околине Ужица.[4]
Бањани су некада били заселак села Лозањ,[5] због чега су мештани првобитно сахрањивани на лозањском гробљу. Једном приликом, на задушнице, ту је до свађе, па су житељи Бањана решили да заснују ново гробље, на коме је био први сахрањен Алемпије.[5]
Сеоска слава је Друге Тројице.[3]
Стари надгробни споменици
[уреди | уреди извор]Средњовековна гробља
[уреди | уреди извор]Зна се да су у Горњим Бањанима постојала два стара гробља. У народу звано „маџарско гробље” налазило се недалеко од „саставака” Велике и Мале Дичине на путу за Полом, али су споменици давно разнети.[5]
Сеоско гробље
[уреди | уреди извор]Налази се на Тресавцу.[5] На гробљу је сачуван већи број старих надгробника, од којих су многи изваљени и препуштени пропадању. Споменици из 19. и првих деценија 20. века уклапају се у опште стилске и техничке одлике каменореза таковског краја,[2] а сачувани натписи чине драгоцен извор за проучавање генезе становништва овог села.[5]
Најстарији споменици су у виду омањих, скромно декорисаних стубова. За њима следе крсташи и стубови (са или без покривке) са приказима умножених, клинастих и зракастих крстова[1] исклесани од тамног бранетићског камена. Нешто новијег датума су стубови од и жућкастог пешчара са лучним или пирамидалним завршетком, као и декоративни споменици на постољу са изрезбареним крстом у врху.[2]
На гробљу је сачувано неколико репрезентативних примерака споменика, на првом месту кенотаф Вељку Јерићу који је погинуо у бици на Кладници 1876. године и споменик који је себи за живота 1891. године подигла Јелица Василијевић, рад кабларског каменоресца Радомира Илића.[2]
Крајпуташи и усамљени надгробници
[уреди | уреди извор]У Горњим Бањанима постоје два стара и неколико новијих крајпуташа и један усамљени надгробник.[6]
Налазе се на уласку у варошицу, крај стрме пешачке стазе. Посвећени су војницима страдалим у Јаворском рату, Арсенију Деспотовићу и Андрији Стевановићу, по свој прилици браћи од стричева.[6]
.jpg)
Усамљени надгробник
[уреди | уреди извор]На имању Ерића лоциран је оборени споменик у облику стуба са грубим урезима два крста и стилизоване рибе. На споменику нема никаквих натписа, а полеђина је празна.[6]
Надгробне плоче у црквеној порти
[уреди | уреди извор]Са јужне стране Цркве Рођења Пресвете Богородице налази се неколико надгробних плоча са именима бољковачких свештеника.
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- ^ а б в г Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- ^ а б Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1.
- ^ а б в Стаменковић, Србољуб Ђ., ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, Књ. 1, А-Ђ. Београд: Географски факултет : Агена : Стручна књига. ISBN 86-82657-13-9.
- ^ а б в г д Филиповић, Миленко С (2010). Таково : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. ISBN 978-86-519-0668-1.
- ^ а б в Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 318—319. ISBN 978-86-519-0181-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Radičević, Branko V. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Стаменковић, Србољуб Ђ., ур. (2001). Географска енциклопедија насеља Србије, Књ. 1, А-Ђ. Београд: Географски факултет : Агена : Стручна књига. ISBN 86-82657-13-9.
- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Филиповић, Миленко С (2010). Таково : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. ISBN 978-86-519-0668-1.
- Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8.
- Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
