Пређи на садржај

Староштокавски дијалекти

С Википедије, слободне енциклопедије

Староштокавски дијалекти су дијалекти који су прије сеоба становништва и експанзије новоштокавских дијалеката простирали на средишњој територији штокавског нарјечја и то на потезу од Јадранског мора до дубоку у Панонску низију.[1] Ширењем новоштокавских дијалеката ова територија је не само смањена него је и испресјецана новоштокавским говорима. Тим дјеловањем настале су двије зоне староштокавског, и то:

  • (југо)источна зона и
  • (сјеверо)западна зона.

Прву зону чине призренско-тимочки, зетско-рашки и косовско-ресавски дијалекат, док другу зону чине источнобосански и славонски дијалекат. Глава особина свих обих дијалеката је очување старих говорних особина, највише у прозодији. Посебно су архаични дијалекти славонски и зетско-рашки.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ивић 1956, стр. 35-48.

Литература

[уреди | уреди извор]