Пређи на садржај

Тел Дан стела

С Википедије, слободне енциклопедије
Тел Дан стела изложена у Израелском музеју у Јерусалиму

Тел Дан стела је фрагментарна стела која садржи ханански натпис који датира из 9. века пре нове ере. Значајна је по томе што је можда најзначајнија и можда једина ванбиблијска археолошка референца на Давидову кућу.[1][2]

Тел Дан стелу је 1993. године у Тел-Дану открила Гила Кук, члан археолошког тима који је предводио Аврахам Биран. Њени делови су коришћени за изградњу древног каменог зида који је преживео до модерног доба.[3] Стела садржи неколико редова арамејског језика, блиског библијском хебрејском, и историјски заједничком језику међу Јеврејима. Преживели натпис описује да је једна особа убила Јорама из Израела, Ахавовог сина и краља Давидове куће.[4] Ови списи потврђују одломке из хебрејске Библије, јер Друга књига о царевима помиње да је Јорам син израелског краља, Ахава, и његове жене Феничанке Језавеље. Примењујући библијско гледиште на натпис, вероватни кандидат за подизање стеле је Хазаил, краљ Арам-Дамаска (чији би језик према томе био арамејски), који се у Другој књизи о краљевима помиње као да је освојио земљу Израел, иако није могао да заузме Јерусалим. Стела је тренутно изложена у Израелском музеју[5].

Откриће и опис

[уреди | уреди извор]

Фрагмент А стеле открила је у јулу 1993. Гила Кук из Бирановог тима који је проучавао Тел Дан у северном Израелу. Фрагменти Б1 и Б2 пронађени су јуна 1994.[6] Стела није ископана у свом „примарном контексту“, већ у „секундарној употреби“.[7]

Фрагменте су објавили Биран и његов колега Џозеф Наве 1993. и 1995.[6]

Преглед

[уреди | уреди извор]

Тел Дан стела се састоји од неколико фрагмената који чине део тријумфалног натписа на арамејском, који је највероватније оставио Хазаил Арам-Дамаска, важна регионална личност крајем 9. века пре нове ере. Неименовани краљ се хвали својим победама над краљем Израела и његовим наводним савезником[8] краљем из „Давидове куће“ (b y t d w d). Сматра се најранијим широко прихваћеним позивањем на име Давид као оснивачем јудејског поретка изван хебрејске Библије,[9] иако ранија Меша стела садржи неколико могућих референци са различитим прихватањем. Мањи број научника је оспорио референцу на Давида, а предложени су и други преводи. Стела Тел Дан је један од само четири позната ванбиблијска натписа направљена током отприлике 400 година (1200–800. п. н. е.) који садрже име „Израел“, а остали су Мернептахова стела, Меша стела и монолити Курха.[10][11][12]

Натпис Тел Дан изазвао је значајну дебату и налет чланака, расправљајући о његовој старости, ауторству и аутентичности;[13] међутим, научници генерално прихватају стелу као оригиналну и као референцу на Давидову кућу.[14][15][16]

Текст

[уреди | уреди извор]
Тел Дан стела: Фрагмент А је десно, Фрагменти Б1 и Б2 лево

Садржај

[уреди | уреди извор]

У другој половини 9. века пре нове ере (најприхваћенији датум за стелу), краљевство Арам-Дамаск, под својим владаром Хазаилом, било је главна сила на Леванту. Дан, само 70 миља од Хазаилове престонице Дамаска, скоро би сигурно дошао под њену власт. Ово потврђују археолошки докази: Израелитски остаци се појављују тек у 8. веку пре нове ере, а чини се да је Дан већ био у орбити Дамаска чак и пре него што је Хазаил постао краљ око 843. п. н. е.[17]

Аутор натписа помиње сукоб са краљевима Израела и "Давидовом кућом". Имена два непријатељска краља су само делимично читљива. Биран и Наве су их реконструисали као Јорама, сина Ахава, краља Израела, и Ахозију, сина Јорамовог из Давидове куће. Чини се да су научници подједнако подељени по питању ових идентификација.[18] То зависи од одређеног распореда фрагмената, и не слажу се сви научници око тога.

У реконструисаном тексту аутор говори како је Израел напао његову земљу у време његовог оца и како га је бог Хадад тада поставио за краља и кренуо с њим на Израел. Аутор затим извештава да је победио седамдесет краљева са хиљадама кола и коња. У последњем реду постоји сугестија о опсади, вероватно Самарије, престонице израелских краљева.[18] Ово читање је, међутим, спорно.[19]

Тумачење и спорови

[уреди | уреди извор]

Конфигурација

[уреди | уреди извор]

Стела је пронађена у три фрагмента, названа А, Б1 и Б2. Постоји широко распрострањено слагање да сва три припадају истом натпису, а да Б1 и Б2 припадају заједно. Мање је слагања око уклапања између А и комбинованог Б1/Б2: Биран и Навех су поставили Б1/Б2 лево од А (фотографија на врху овог чланка). Неколико научника је оспорило ово, Вилијам Шнидевинд предлаже нека мања прилагођавања истог уклапања, Гершон Галил ставља Б изнад А, а не поред њега, а Џорџ Атас га поставља знатно испод.[20]

Датирање

[уреди | уреди извор]

Археолози и епиграфи претпоставили су најранији могући датум на око 870. п. н. е., док је најновији могући датум „мање јасан“, иако је према Лоренсу Ј. Микитјуку „тешко да је могао бити много касније од 750. године“.[21] Међутим, неки научници су предложили још каснија датирања.[22]

Пукотине и натпис

[уреди | уреди извор]

Два научника, Кријер и Лемче, анализирали су пукотине и трагове длета око фрагмента, као и натписе према ивицама фрагмената. Из овога су закључили да је текст у ствари савремени фалсификат.[23] Већина научника је игнорисала или одбацила ове пресуде јер су артефакти пронађени током контролисаних ископавања.[24][25][16]

Ауторство

[уреди | уреди извор]

Језик натписа је дијалект арамејског.[21] Већина научника идентификује Хазаила из Дамаска (око 842. – 806. п. н. е.) као аутора, иако се његово име не помиње. Дати су и други предлози у вези са аутором: Џорџ Атас се залагао за Хазаиловог сина Бен-Хадада III, који би датирао натпис у око 796. п. н. е., а Јан-Вим Веселијус се залагао за Јехуа из Израела (владао око 845 - 818. п. н. е.).[26]

"Седамдесет краљева"

[уреди | уреди извор]

Док су првобитни преводиоци предлагали да се ред 6 натписа односи на убиство „седамдесет краљева“, каснији епиграфи су понудили алтернативно читање. Надав На`аман је предложио да се стих чита како је Хазаил убио „моћне краљеве“. Према Лемеру, „читање "седамдесет" је засновано само на веома малом фрагменту писма које се тумачи као део, али може бити и део другог писма”. Он је предложио да се натпис уместо тога граматички тумачи као да су „два краља“ убијена, у складу са накнадним описом натписа да су победили само два краља.[27] Други научници су пратили и даље развијали Лемерово читање.[28][29]

Метју Суријано је бранио читање „седамдесет“, тврдећи да је то симболични троп на древном блискоисточном војном језику, који представља пораз свих других кандидата за власт. Напомињући да је Хазаил и сам био узурпатор престола Арам-Дамаска, он тврди да би древна Сирија поставила низ других ривала за престо и да Хазаилова тврдња да је убио „седамдесет краљева“ означава да је он победио своје ривале у наследству на престолу Арам-Дамаска.[30]

"Кућа Давидова"

[уреди | уреди извор]

Од 1993–1994, када је први фрагмент откривен и објављен, стела Тел Дан је била предмет великог интересовања и дебате међу епиграфима и библистима. Његов значај за библијску верзију прошлости Израела лежи посебно у редовима 8 и 9, који помињу "краља Израела" и вероватно "Давидову кућу". Ово последње читање прихвата већина научника, али не сви.[31]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hovee, Eric (2009-01-14). „Tel Dan Stele”. Center for Online Judaic Studies (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-23. 
  2. ^ „Stone Tablet Offers 1st Physical Evidence of Biblical King David : Archeology: Researchers say 13 lines of Aramaic script confirm the battle for Tel Dan recounted in the Bible, marking a victory by Asa of the House of David.”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 1993-08-14. Приступљено 2019-09-23. 
  3. ^ „Stone Tablet Offers 1st Physical Evidence of Biblical King David : Archeology: Researchers say 13 lines of Aramaic script confirm the battle for Tel Dan recounted in the Bible, marking a victory by Asa of the House of David.”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 1993-08-14. Приступљено 2019-09-23. 
  4. ^ Hovee, Eric (2009-01-14). „Tel Dan Stele”. Center for Online Judaic Studies (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-23. 
  5. ^ „Samuel and Saidye Bronfman Archaeology Wing”. The Israel Museum, Jerusalem. Архивирано из оригинала 12. 8. 2011. г. Приступљено 26. 8. 2011. 
  6. ^ а б Brooks 2005, стр. 2.
  7. ^ Aaron Demsky (2007), Reading Northwest Semitic Inscriptions, Near Eastern Archaeology 70/2. Quote: "The first thing to consider when examining an ancient inscription is whether it was discovered in context or not. It is obvious that a document purchased on the antiquities market is suspect. If it was found in an archeological site, one should note whether it was found in its primary context, as with the inscription of King Achish from Ekron, or in secondary use, as with the Tel Dan inscription. Of course texts that were found in an archaeological site, but not in a secure archaeological context present certain problems of exact dating, as with the Gezer Calendar."
  8. ^ Athas, George (2006). The Tel Dan Inscription: A Reappraisal and a New Introduction. A&C Black. стр. 217. ISBN 978-0-567-04043-5. 
  9. ^ Finkelstein, Mazar & Schmidt 2007, стр. 14.
  10. ^ Lemche 1998, стр. 46, 62.
  11. ^ Maeir, Aren M. (2013). „Israel and Judah”. The Encyclopedia of Ancient History. New York: Blackwell. стр. 3523—27. „The earliest certain mention of the ethnonym Israel occurs in a victory inscription of the Egyptian king MERENPTAH, his well-known "Israel Stela" (ca. 1210 BCE); recently, a possible earlier reference has been identified in a text from the reign of Rameses II (see RAMESES I–XI). Thereafter, no reference to either Judah or Israel appears until the ninth century. The pharaoh Sheshonq I (biblical Shishak; see SHESHONQ I–VI) mentions neither entity by name in the inscription recording his campaign in the southern Levant during the late tenth century. In the ninth century, Israelite kings, and possibly a Judaean king, are mentioned in several sources: the Aramaean stele from Tel Dan, inscriptions of Shalmaneser III of Assyria, and the stela of Mesha of Moab. From the early eighth century onward, the kingdoms of Israel and Judah are both mentioned somewhat regularly in Assyrian and subsequently Babylonian sources, and from this point on there is relatively good agreement between the biblical accounts on the one hand and the archaeological evidence and extra-biblical texts on the other.” 
  12. ^ Fleming, Daniel E. (1998-01-01). „Mari and the Possibilities of Biblical Memory”. Revue d'Assyriologie et d'archéologie orientale. 92 (1): 41—78. JSTOR 23282083. „The Assyrian royal annals, along with the Mesha and Dan inscriptions, show a thriving northern state called Israël in the mid—9th century, and the continuity of settlement back to the early Iron Age suggests that the establishment of a sedentary identity should be associated with this population, whatever their origin. In the mid—14th century, the Amarna letters mention no Israël, nor any of the biblical tribes, while the Merneptah stele places someone called Israël in hill-country Palestine toward the end of the Late Bronze Age. The language and material culture of emergent Israël show strong local continuity, in contrast to the distinctly foreign character of early Philistine material culture.” 
  13. ^ Lemche 1998, стр. 41.
  14. ^ Grabbe, Lester L. (2007-04-28). Ahab Agonistes: The Rise and Fall of the Omri Dynasty (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing USA. ISBN 978-0-567-25171-8. „The Tel Dan inscription generated a good deal of debate and a flurry of articles when it first appeared, but it is now widely regarded (a) as genuine and (b) as referring to the Davidic dynasty and the Aramaic kingdom of Damascus.” 
  15. ^ Cline, Eric H. (2009-09-28). Biblical Archaeology: A Very Short Introduction (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-971162-8. „Today, after much further discussion in academic journals, it is accepted by most archaeologists that the inscription is not only genuine but that the reference is indeed to the House of David, thus representing the first allusion found anywhere outside the Bible to the biblical David.” 
  16. ^ а б Mykytiuk 2004, стр. 113. "Some unfounded accusations of forgery have had little or no effect on the scholarly acceptance of this inscription as genuine."
  17. ^ Athas 2003, стр. 255–257.
  18. ^ а б Hagelia 2005, стр. 235.
  19. ^ Athas 2003, стр. 259–308.
  20. ^ Hagelia 2005, стр. 232–233.
  21. ^ а б Mykytiuk 2004, стр. 115, 117 fn. 52.
  22. ^ Compare: Hagelia, Hallvard (2004). „Philological Issues in the Tel Dan Inscription”. Ур.: Edzard, Lutz; Retsö, Jan. Current Issues in the Analysis of Semitic Grammar and Lexicon. Abhandlungen für die Kunde des Morgenlandes, ISSN 0567-4980, volume 56, issue 3. 1. Wiesbaden: Otto Harrassowitz Verlag (објављено 2005). стр. 233—234. ISBN 9783447052689. Приступљено 2016-09-21. „Except for some extremely late datings, most scholars date the text to the second half of the 9th century. The late datings come mainly from the Copenhagen scholars N. P. Lemche,[...] T. L. Thompson[...] and the late F. H. Cryer.[...] A not so late dating is argued by Athas, [...] dating the inscription to around 796 BC.” 
  23. ^ House of David, Lemche, 2004, p. 61.
  24. ^ Grabbe, Lester L. (2007-04-28). Ahab Agonistes: The Rise and Fall of the Omri Dynasty (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing USA. ISBN 978-0-567-25171-8. „The Tel Dan inscription generated a good deal of debate and a flurry of articles when it first appeared, but it is now widely regarded (a) as genuine and (b) as referring to the Davidic dynasty and the Aramaic kingdom of Damascus.” 
  25. ^ Cline, Eric H. (2009-09-28). Biblical Archaeology: A Very Short Introduction (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-971162-8. „Today, after much further discussion in academic journals, it is accepted by most archaeologists that the inscription is not only genuine but that the reference is indeed to the House of David, thus representing the first allusion found anywhere outside the Bible to the biblical David.” 
  26. ^ Wesselius 1999, стр. 164.
  27. ^ Lemaire 1998, стр. 8.
  28. ^ Na'aman, Nadav. "Three Notes on the Aramaic Inscription from Tel Dan", Israel Exploration Journal (2000), pp. 92–104
  29. ^ Ghantous, Hadi. The Elisha-Hazael paradigm and the kingdom of Israel: the politics of God in ancient Syria-Palestine. Routledge, 2014, pg. 61
  30. ^ Suriano, Matthew. "The Apology of Hazael: A Literary and Historical Analysis of the Tel Dan Inscription", Journal of Near Eastern Studies (2007), pp. 163–176
  31. ^ Mykytiuk 2004, стр. 126; Pioske 2015, стр. 180; Schmidt 2006, стр. 315

Извори

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тел_Дан_стела&oldid=28459793”