Трг Преторија

Трг Преторија: 1. фонтана Преторија, 2. црква Св. Катарине, 3. палата Преторија, 4. Palazzo Bordonaro, 5. Palazzo Bonocore, 6. Chiesa di San Giuseppe dei Teatini, 7. chiesa di Santa Maria dell'Ammiraglio, 8. chiesa di San Cataldo.

Трг Преторија са црквом Св. Катарине у позадини и палатом Преторија десно.

Фонтана Преторија, црква Св. Ђузепеа и палата Бордонаро.

Трг Преторија (итал. Piazza Pretoria) познат и као Трг срама (итал. Piazza della Vergogna) је један од централних тргова Палерма источно од осе улице Македа и на неколико метара од трга Кватро канти који се сматра центром историјског дела града; истовремено је на западној граници кварта Калса. Јужно је Белинијев трг са црквама из XII века chiesa di Santa Maria dell'Ammiraglio или San Nicolò dei Greci и chiesa di Santa Maria dell'Ammiragliohiesa di San Cataldo.

Опис

Трг

Трг је у барокном стилу са три стране окружен значајним архитектонским споменицима: палатом Преторија (градском кућом), црквом Свете Катарине (Chiesa di Santa Caterina), с краја XVI века, и баронским палатама Palazzo Bonocore и Palazzo Bordonaro. Са четврте стране степеништем се силази ка улици Македа, а преко пута, у кварту Албергерија, је chiesa di San Giuseppe dei Teatini, најрепрезентативнији објекат сицилијанског барока. Трг је добио име по палати Преторија изграђеној 1463. године, а током XVII века преуређеној у барокном стилу. Првобитно је у њој био Сенат Палерма (отуда други назив - Palazzo Senatorio), а од XIX века палата Преторија је градска кућа. Од 1860. фонтана је сматрана алегоријом корупције општинске власти па је цео трг добио надимак Трг срама, делимично и због нагих фигура фонтане.

Фонтана

У центру трга је велика маниристичка фонтаном (Fontana Pretoria) коју је 1573. године купио Сенат Палерма. Фонтана, дело тосканског вајара Франческа Камиљанија (Francesco Camilliani) направњена је 1554—55. године и првобитно постављена у врту палате Светог Клемента у Фиренци, тосканској резиденцији дон Педра од Толеда, вице-крала Напуља и Сицилије. После смрти владара његов син продао је фонтану за 30.000 ескуда. Године 1574. фонтана је била растављена на 644 дела, превезена у Палермо и поново састављена под надзором Камиљанијевог сина. Да би се направило место за фонтану, која је била предвиђена за отворени простор, срушено је неколико кућа у густом градском ткиву, а фонтана је прилагођена и добила је неколико нових делова. Адаптација и постављање били су завршени 1581. године. Фонтана је у облику концентричних базена у три нивоа, са статуама митолошких бића, чудовишта, тритона, сирена и четири реке Палерма (Орето, Папирето, Габриеле и Маредолче).

Литература

• DK Publishing : DK Eyewitness Travel Guide: Sicily. 2013. ISBN 978-0-7566-9513-2.
• Anonymus : Искусство и история Палермо и Монреале. Флоренция. 2007. ISBN 978-88-476-0207-6.