Пређи на садржај

Удружење књижевника Српске

С Википедије, слободне енциклопедије
Удружење књижевника Српске
скр. УКС
Чланска књижица
ОснивачНикола Кољевић
Датум оснивања1993.
Метод деловањаудружење грађана
Локација Република Српска
Седиште1993–2003 Српско Сарајево
2003– Бања Лука
Подручје деловањадруштвено-политичка организација
Службени језицисрпски
ПредседникЈованка Стојчиновић Николић (2012–)
Зоран Костић (2003–2012)
Бранко Милановић
Владимир Настић
Међународно чланство165

Удружење књижевника Српске (УКС) је званично удружење књижевника Републике Српске и правни је насљедник Удружења књижевника СР БиХ од његовог настанка 1946. године. УКС тренутно броји 165 чланова, а смјештено је у просторијама Дјечијег позоришта Републике Српске (Ђуре Даничића 1, 78000 Бања Лука). Многи значајни књижевници Републике Српске су чланови овог удружења.

Историја

[уреди | уреди извор]

Основано је 1993. године на Јахорини под председништвом професора и политичара Николе Кољевића. Од 2003. године, председник удружења Зоран Костић сједиште је премјестио из Српског Сарајева у Бању Луку.[1][2][3][4] У оквиру УКС дјелују сљедеће Подружнице: Бањалучка, Сарајевско-романијска (са сједиштем у Источном Сарајеву), Херцеговачка (са сједиштем у Требињу), Бијељинска, Подружница Градишка.

Председник сарајевско-романијско-дринске подружнице је Недељко Зеленовић.[5]


Прва управа

[уреди | уреди извор]

Прва управа од три члана изабрана је тајним гласањем. Њу су чинили:

Удружење књижевника Српске додељује:

  • Повеља за животно дело
  • Кочићева награда
  • Плакета УКС
  • Награда Ђуро Дамјановић[7]
  • УКС додјељује Годишњу награду од 2013. године за најбоље новообјављено књижевно дјело чланова Удружења.
  • Бањалучка подружница такође додјељује награду за најбољу књигу чланова ове Подружнице[8]

Награда Ђуро Дамјановић

[уреди | уреди извор]

Награда Ђуро Дамјановић је основана 2010.[7] Први пут је додјељена 8. маја 2011. Предрагу Гуги Лазаревићу за књигу „Aндрић о Босни“.[7]

Награда за најбољу књигу Подружнице Бања Лука

[уреди | уреди извор]

Награду за најбољу књигу 2011. је 26. јануара 2012. добио Миленко Стојичић за роман „Пиши тише Aндрићево име“ у издању Радио-телевизије Републике Српске.[10]

  1. ^ „Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 3. 2009. Приступљено 27. 1. 2012. 
  2. ^ „Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца”. Српска православна црква. 24. 9. 2008. Архивирано из оригинала 13. 06. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2012. 
  3. ^ „Бањалука заборавила Мешу Селимовића”. Глас Српске. 23. 11. 2010. Архивирано из оригинала 27. 11. 2010. г. Приступљено 27. 1. 2012. 
  4. ^ „Вишеградска стаза 2009.”. Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Источно Сарајево. 23. 6. 2009. Архивирано из оригинала 04. 07. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2012. 
  5. ^ „Аутори Завичајне збирке: Недељко Зеленовић”. Матична библиотека, Источно Сарајево. Приступљено 31. 1. 2012. [мртва веза]
  6. ^ Милован Богавац, Удружење српских књижевника 1905-1945, издање УКС
  7. ^ а б в „Лауреат Предраг Гуго Лазаревић”. Радио-телевизија Републике Српске. 21. 4. 2011. Приступљено 29. 1. 2012. 
  8. ^ „Миленку Стојичићу уручена годишња награда за најбољу књигу”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 1. 2012. Приступљено 29. 1. 2012. 
  9. ^ „Рајку Петрову Ноги награда „Ђуро Дамјановић. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 4. 2012. Приступљено 28. 4. 2012. 
  10. ^ „Миленку Стојичићу уручена годишња награда за најбољу књигу”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 1. 2012. Приступљено 29. 1. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]